Čitam neki dan pjesmu Fridricha Deliusa i sve si mislim, blogek dragi, kako se neke stvari uopće ne mijenjaju. Nisam bio ni rođen kad je on pisao, ali ispada da nam je osamljenost jedina konstanta, niska na koju smo navezani i naperlani, mi staklene kuglice, nekad sjajni biseri na Buddhinoj ogrlici. Probat ću preslikati njegovu osamljenost na današnje vrijeme.
Ne ovo nije priča o osamljenoj domačici u raljama Drogerie Markta, makar bi bilo pošteno i prema vama i prema Buddhi da konačno napišem koju priču iz nekog supermarketa Ovo je priča o mom prijatelju Kreši. On je okorjeli Depeche Mode fan. Isusove godine su već odavno iza Kreše i on polako uviđa zašto je mladi tesar iz Nazareta na vrijeme zbacio sav taj nepotrebni teret sa svojih pleča. Krešek je diplomirani inžinjer strojarstva i sve što mu je ostalo od struke je entropija sistema koja ga polako, ali sigurno usisava dok od vrata do vrata direktno prodaje neke skupe danke dojčland usisivaće. Dok je u nekom betonskom bunkeru u podnožju Sljemena, urbanoj vili kako ih im danas vole tepati, nekim neurbanim doseljenicima prezentirao kako se dubinski terminiraju prhuti i grinje, i dok mu se prokleti maltezer stalno pleo pod nogama ne prestajući kevtati na aparat, odnekud iz dječje sobe začuo je poznate, ali opet do krajnjih granica prepoznatljivosti izobličene zvuke i bi mu nekako toplo oko srca.
TAN DAN DAN DAN DANDANDAN DAAN ...Your own personal Jesus Someone to hear your prayers Someone who cares…
Uhuhu poveseli se Krešo, hvala ti zaštitniče sveti Martine L. Gore što brineš za me… I kao da je sve opet zadobilo neki smisao.
- Evo, evo, predloži brzo dobrim ukućanima, pređimo molim u dječju sobu da vidite kako ova perjanica njemačke tehnike uklanja mrlje od hrane, masnoće od čipsa i kuglice od šmrklji he he. Ništa ga nije moglo spriječiti da odsisa do sobe preko svih onih razasutih ceduljica s ortačkim brojevima, najlonki i špangi. A u sobi, u sobi je na krevetu ležala neka deprimirana spodoba spaljene kose i rolala kuglicu iz nosa preispitujući svoju spolnu orijentaciju. Iz zvučnika je treštala neka full morbidna mjuza.
- Ej bok stari, e kae ono bilo, Depešovci?
- Marilyn…
Jebote koja Marilyn zbuni se Krešo i usiše sirotog maltezera.
I dovuče se on tako već sutradan u renomirani CD shop, a u međuvremenu je na Googleu iskopao da je neki Marilyn Manson obradio «Personal Jeusus» Depeche Modea. Sav ozaren zatraži CD zanosne Marilinke od lika na blagajni. Tip ga vadi onak prek one stvari iz kutijice, skida one čipove, demagnetizira i misli gle gle ofucalu staru sotonjaru. Progurava se prek reda do playera. Oko njega sve klinci od 14-15 godina slušaju neku nepoznatu mjuzu. Nalukava im se u CeDeje, no njihova nepomična lica još ga više izbezumljuju. Uzima CD u ruke jer se tako osjeća manje usamljenim makar i uz ovog androginog trash mutanta aliena from outerspace na coveru albuma. I pita se...dali se tako osjećao i King Kong na Empajerstetjtbildingu, J. Edgar Hoover dok je stiskao Marilyn u svojoj šapi? Odskipa i pikne Play trokutiić na rednom broju n akojem se nalazi „Personal Jesus” I stvar krene krene.., ali avaj !
- Kaje ovo ?? Blasfemija... – pomisli užasnut već nakom prvih par sekudni. E moj Martine, pomisli gledajući morbidnu spodobu na coveru, tako ti je to u životu. Kada tad postat ćeš svoja vlastita parodija. Ta rečenica mu se mota po glavi dok je na par koraka od blagajne.
- Onda? - upita tip za blagajnom
- Uuuu dobro je! Nije ko depešovci, ali dobro je! Jest da depešovci više nisu kaj su bili, ali nisu još ni za otpisat! Ali taj njihov sound još nitko nije dostigao nitko!
- Evo vam onda još jedan album od Mansona. Ak slušate depešovce, ziher slušate i Almodna. Na njemu su obradili Almondov „Tainded Love”. Slažem se da Manson nije ko depešovci, ali bar za razliku od njih imaju kul spotove i vrhunske trebice. Evo vam i DVD pa si piknite doma.-
Nešto se pokrenulo. I sad se on osjeća kao da ga promatraju. Osjeća se nadmočan i ZNA da oni znaju da za razliku od ovih klinaca on može kupiti i CD-ove i DVD. He he he misli, ovi vise ovdje uz tu sve lošiju mjuzu, pate od nekih svojih tripova ili od dosade, ali ja... i on plati zlatnim Americanom, tutne račun u sako.., što sam li ja u ovom životu sve pronašao i spoznao. I sad znam što treba, da! Uh kakve misli, malo se ipak zasrami i osvrne uokolo, je li to dakle čuveno iskustvo starenja? I izađe iz CD shopa. Otiđe usput svom homeopatu, kupi eterična uljca u Staroj Vlaškoj, zabole ga usput leđa pa navrati mimo škeđjuela frendici na shiatzu masažu.
A navečer?
Navečer novi CD s novim razočarenjima
Prošlost je prošlost, a još nije prošla.
|
