30.03.2006., četvrtak
Brojke i malo slova
Moj život je večita borba. Ta borba može da se podeli na nekoliko frontova, a može lepo i precizno da se izrazi u brojkama:
55(2)
Borba za skidanje kilograma i dostizanje što manje veličine (ovde izražene u Banana Republic dimenziji 2).
0
Ovaj broj izražava moju želju za eliminisanjem duga na kreditnim karticama. Htela bih da je ta cifra 0. Nula.
100 000+
Pogađate. Što više dolara na računu. Ne da dugujem nego da imam.
(Za sada imamo kilograme i dolare. Prelazimo na neke druge stvari.)
7
Puta nedeljno da radim vežbe. Poželjno bi bilo da konačno počnem da radim jogu. Ili bar da se vratim vežbama iz časopisa u kućnoj varijanti. Ili tenisu. Ili nečemu što nije sedenje na stolici.
1/35
Dete/godine. Ovo je već pomalo kritično. Prvo zato što mi nije ostalo baš mnogo da to sprovedem, drugo zato što nikako ne shvatam zašto je to potrebno, ali ajde. Neću da sekiram majku.
U stvari, cela stvar je poprilično hitna. 55/2, 0, 100 000, 7, 1/35... hit-no!
Imam još brojeva, ali na neke ne mogu da utičem ni malo a na neke mogu zanemarljivo malo. Jedan od tih je recimo 34.2% (klasa 'zanemarljivo malo') za koji bih volela da je 1% ali sam realna pa ću prihvatiti i celih 10%. (Key words: rezultati istraživanja, glasači u Srbiji, SRS).
Isto tako, on a sidebar, dve stvari: prvo, juče sam čula na vestima da Džulija Roberts ponovo glumi što meni znači isto koliko i srpskom premijeru haški tribunal (znači ništa, da ne pominjem baš rupe i svirale). However. Vest je bila zanimljiva zato što su rekli da će Džulija da glumi na Brodveju a ne u nekom holivudskom filmu i to će da radi za sitne pare. Onda su je hvalili kao pravu umetnicu i ljudsko biće kad je spremna da radi za mizernu cifru nedeljno. Ta cifra incidently odgovara mojoj godišnjoj plati.
To me je razbesnelo. Malo.
Druga stvar je da je srpski parlament za dva minuta (ćutanja) potrošio 9200 evra. Tuđih para. To me je isto razbesnelo.
Ne bih smela da se žalim (ovde sad uleće momenat zvani mentalitet i pravoslavno-kristijanski ili luzerski duh, your choice). Mislim, nisam recimo radnik u livnici negde u Srbiji, sa 26 godina staža, koji prima po 3000 dinara dva puta mesečno.
Kad će da se desi neka revolucija? Ja sam totalni levičar. Pobesneli. A postajem i militantna. How cool is that.
|
22.03.2006., srijeda
... Dancing To Electro-pop Like a Robot From 1984
Svaki put kad čujem I Bet You Look Good On The Dancefloor, pred očima mi se stvori jedna te ista, vrlo živa slika: ja u srednjoj školi. U sali za fizičko, na strunjači. Making out. With a girl.
Obožavam tu stvar.
A moja srednja škola je bila mnogo cool. Preko dana klasična gimnazija (dve godine latinskog!), a uveče klub. It's true! Možda ne baš pravi klub, ali mesto za izlazak. Podrum u stvari. Ali bilo je muzike, mrak, alkohol, sve po redu. I onda, nije bilo teško šmugnuti iza ugla, uz stepenice (sa crvenim tepihom u posebnim prilikama) - desno, desno, pravo - i naći se u sali za fizičko.
Ne da se ona gore scena ikada desila, ali eto, nekako mi se tako javi kad slušam tu pesmu. Možda je to zbog toga što su Monkeys tako mladi? Ili zbog onog slatkog i dirljivog I wish you'd stop ignoring me, because you're sending me to despair? Ili onog Stop making the eyes at me, I'll stop making the eyes at you/And what it is that surprises me, is that I don't really want you to - to mi je baš slatko. Ili bubnjevi (obratite pažnju na tu killer drum sekciju!)? Nemam pojma. Znam samo da sam u stanju da čujem tu pesmu pet puta za redom.
Evo i sad je slušam.
A sad Still Take You Home.
It’s ever so funny, I don’t think you’re special I don’t think you’re cool
You’re just probably alreyt, but under these lights you look beautiful
But I’m struggling, I can’t see through your fake tan
And you know it for a fact that everybody’s eating out of your hands
What do you know?
you know nothing
But I'll still take you home
|
12.03.2006., nedjelja
Neka je svima laka crna zemlja
Nekad sam čitala komentare na B92 da bih se podsetila da postoje ljudi koji misle slično kao ja. To već odavno nije tako, ali danas je situacija prosto fenomenalna. Stvar se potpuno preokrenula i sada mogu ili da se zasmejem ili nešto i da naučim. Na primer, nisam znala (mada mi je nešto ipak govorilo) da su Srbi toliki hrišćani. Pa taj narod ne ume da mrzi! Sam Sotona da umre (a jeste) Srbi bi našli po koju lepu reč, toliko su ispunjeni hrišćanskom ljubavlju, duhom i praštanjem i sve tako u tom blagoslovenom tonu.
Yeah, babe. Bila bih neizmerno ponosna, naravno, kad bih nekako mogla sebe da ubedim da su svi ti likovi koji filosofski uzvikuju 'Žao mi čoveka' nekako suštinski povezani sa mojom personom, ali ne mogu, ne vidim da je to moguće. Mogu to i da ilustrujem. Sledi moj izbor komentara na vest da je umro znate ko. Poređala sam ih po mini-kategorijama. Svi osim poslednjeg spadaju u široku klasu zvanu Zov budala.
Dakle, evo ih:
Sa osvrtom na istoriju
"Nije bez razloga onaj prorok rekao Juliju Cezaru "Cuvaj se martovskih ida". Ima nesto cudno u mesecu martu..... Moje saucesce i neka mu je laka zemlja." (Zoran, 11. mart 2006 13:34)
Velikodušni
"ima neke simbolike u datumu...neka je svima laka crna zemlja...bez obzira na sve..." (Maja_V, 11. mart 2006 13:10)
Još simbolike...
"Žao mi je što danas nije 9. ili 12. mart, bilo bi više simbolike." (Goran, 11. mart 2006 13:26)
Teorije...
"Nije preminuo ubili su ga... Lagano su ga trovali, zato ga i nisu pustili na lecenje u Moskvu, da se ne bi saznalo da su ga trovali." (Nikola, 11. mart 2006 13:10)
Paradoksi
"Tuga... ja sam mislio da ce taj chovek vecno da zivi.." (patofna, 11. mart 2006 13:13)
"Umro mi je komsija juce. Bio je bolji covek od njega." (Milo, 11. mart 2006 14:16)
"Sve u svemu sta god da je radio, bas mi ga je zao sto je umro covek. Dok je bilo njega na vlasti bilo je sve OK. Koliko god se nama cinilo da nije bilo je jos bolje nego sada. Hvala" (shaggy, 11. mart 2006 14:29)
"Bog da mu dusu prosti. Sta sad kad ga nisu osudili... Mozda bi se i odbranio... Unistio nas je, ali sigurno nije zasluzio takav kraj. Krajnje nehumane stvari iz Haga..." (Aca, 11. mart 2006 13:34)
"Neka ti je vjecna slava ali nisi bolje ni zasluzio koliko si unistijo ljudi ali svoji nazalost ne oni za koje su te sudili." (simop, 11. mart 2006 15:10)
S one strane...
"zao mi je tela i onih sto su ga voleli ali mi nije zao licnosti,.," (BUDIMIR, 11. mart 2006 13:35)
I na kraju jedan normalan:
"Umro je. Samo da ga reinkarnacija zaobidje." (Aleksandar iz Sombora, 11. mart 2006 13:25)
Bio bi sjajan grafiit na nekom zidu, u Valjevu na primer.
Kasnije istog dana.
Hm. Ispostavilo se da su komentari na B92 šala nestašne dečice u odnosu na ono što stoji na BBC sajtu. Tamo se priča o vizionaru koji je branio Evropu od muslimanskih fundamentalista... Eh, svete.
|
08.03.2006., srijeda
Nedelja
Gledam dodelu Oskara… Mislila sam sve lepo da ispratim na blogu ali blog ne radi pa sad tipkam u word-u. Takođe bi trebalo da učim ali sam malo pre videla jednu bubu u kuhinji pa sam rastresena i ne mogu da se koncentrišem. Mala bubica, ništa spec, (svakako ne kao beogradske buba-švabe - žohari to you) ali sa podugačkim antenama i prilično agresivna. Kretala se po radnoj površini, mind you, ne po podu!
Anyhow, the Oscar. Prvo pitanje koje imam je: zašto George Clooney važi za super frajera? O čemu se tu radi? Ok, simpatičan čovek, duhovit je i to, ali baš da je on neka faca, ne znam… Sed je i oči su mu razmaknute.
Drugo, od kad je Holivud kao neko gnezdo progresivnog liberalizma i svega naprednog i dobrog? Mislim… Slušam i ne verujem, otprilike kao da živim nadomak bastiona slobode or whatever. Kao, oni (filmadžije iz Holivuda) su prvi ukazali na sve moguće socijalne nepravde i onda su ih i ispravili. Ili su podstakli druge da ih isprave. Svojm neverovatnim umetničkim ostvarenjima poput King-Konga ili Batmana. Da. Uopšte se ne slažem. Ali vidim da to ima neke veze sa the best song (It's Hard Out Here For a Pimp, odlična stvar, odlična).
Also, kako su se nominacije pojavljivale, ja sam zapisivala i stigla do spiska od PETNAEST (15) filmova koje nisam gledala a a koji su cool. Koja sam jada. Ne zaslužujem da hodam ulcama ovog grada, da ne kažem Meke. Da ne pominjem što prvo moram da razmislim kad treba da se setim koji je koji Kevin na primer (Bejkon i onaj drugi). Ali sam zato odavno primetila da Džon Travolta i Tom Kruz liče. Da, da. Pogledajte tu dvojcu malo bolje i videćete – sličnost je očigledna. Sigurno ima neke veze sa Sajentologijom ali ne mogu sad i taj problem da rešavam. Ja sam primetila, you carry on.
I na kraju, nikad ime bloga nije manje odražavalo nečiju ličnost nego što feisty odražava mene. Kitten možda, being loosely related to pussy, ali feisty – tsk. Osoba koja plače kad Reese Witherspoon zahvaljuje mami i tati ne može se nazvati festy. Precizan izraz u takvom slučaju bi bio plačipička.
Osećam da mi ona bubica mili negde iza leđa i sprema se da napadne. I sve to na samo par kilometara od svih onih Oskara.
That, my friends, is life.
Šta je prvo rekla producentkinja najboljeg filma (Crash) kad je izašla na binu da primi nagradu? 'OMG!' naravno.
La Storia
|
|
