24.02.2006., petak
Ne znam, nekako mi to nije baš ubedljivo izgledalo...
Saznala sam da se ubernervirajući lik zove Tom (Bob Kostas je rekao "Thank you Tom".)
Ne znate ga, a ni ja nisam marila do pre par dan, dok nisam počela da cedim petnaestak-dvadeset minuta nepostojećeg vremena svako veče ne bih li odgledala bar glavne favorite za medalju u umetničkom klizanju.
(Naravno da obožavam klizanje. Ništa me tako ne podseća na TV-momente iz detinjstva kao klizanje. Haljinice i balerine with a twist.)
Problem s klizanjem je muzika. Ne može samo da se gleda, mora i muzika da ide. Ne može da se npr. pritisne 'mute', zavali u novu fotelju u novom stanu i uživa u balerinicama na ledu. A to što mora zvuk, e to je momenat gde Tom kicks in... Tom i drugarica mu.
O čemu pričam? Eh...
Evo primera: klizačica XY napravi neku neverovatnu nemoguću, triple-something priuetu, odskoči, doskoči, pretvori se u pticu pa u lava pa nazad u ženu, a Tom kaže,
"Hmmm....."
Excuse me? "Hmmm"!??
Ali nije tu kraj!
"Ne znam. Ne znam, ne znam, niiiisam siguran... Malo kao da je bilo off..."
Drugarica odmah za njim: "O, da, da, dobro si to primetio. Danas na zagrevanju, pala. Nije to bio dobar znak. Ipak, ima li vatre, ima li strasti?"
Tom: "Videćemo kako će Saša Koen to da izvede... Saša je mnogo lutala ove godine, mnogo se tražila. To putovanje je bilo dugo... To je bilo putovanje u najdublje delove njene duše. Saša Koen, na svom najvažnijem putu".
A da mogu to 'mute' da pritisnem pa da gledam k'o čovek...
Tom: "Divan doskok, odličan stav, ovo će biti bonus poeni!"
Drugarica: "Divno. Vidi se vatra, vidi se želja, vidi se borba! Šta će reći njena majka!"
Tom: "Now, Saša Koen... Saša Koen. Saša Koen. Da li sam bar tri puta izgovorio 'Saša Koen'? Jesam? Too bad, evo još jednom: Saša Koen! Eto. Saša Koen."
Drugarica: "Gde je tu strast, gde je tu... ne znam, kao da nešto nedostaje. Nema emocije. Tehnika je odlična, ali nema želje i još nečeg takvog, reći ću energija, mada više mislim na emociju i na želju."
Tom: "Odlično, videćemo da li će biti dovoljno dobro za medalju. Saša Koen, sigurno osvaja medalju."
Malo posle, ceremonija dodele medalje. Pardon, reklame, pa nazad u dvoranu gde su medalje već podeljene. O, ali šta je bilo sa ceremonijom? Ceremonija, pih. Koga briga. Saša Koen je druga, nećemo se zamarati valjda dodelm... Uostalom, Amerika sad spava. Čak i ovi u Los Anđelesu sad spavaju. Ili gledaju American Idol. Pih. Tom koristi priliku da kaže da je Saša Koen ponela veliki teret na svojim malim plećima. Drugarica kaže da su suze koje teku suze Irine Slutskaje. Tom kaže da je Shizuka pokazala sve najbolje, ali je ipak bila malo off. Drugarica veruje u ljubav. Tom konstatuje da je Saša Koen osvojila srebrnu medalju, eno joj je oko vrata.
Nazad u studio. Bob Kostas kaže Thank you Tom.
Sačuvaj Bože gledanja Olimpijade u Americi, US of A. Dizaster. Ti likovi su totalno, ali TOTALNO, operisani od bilo čega olimpijskog. Otprilike na TV može samo Holivud. Drama, suze, i uspeh posle velikog odricanja i teškog života. Uz prigodnu muziku u pozadini. (Konkretni primeri iz života sutra.)
Meantime, I love you Internet. I miss you babe, I miss you so much.
|
14.02.2006., utorak
Balans shit
Neki uspesi u mom životu, until now:
- završila sam školu
- prestala sam da pušim
- ko-kreirala sam bar četiri prava prijateljstva koja me čine ultra srećnom
- emigrirala sam
- udala sam se za Bobija
Neke greške u mom životu until now:
- udala sam se za Bobija
- emigrirala sam
- maltretirala sam seku kad je bila mala
- ugojila sam se sedam kila
U pi*ku materinu i život.
U pi*ku lepu materinu.
|
10.02.2006., petak
Serendipity? Yeah right.
Kako je spora veza... Ovo je smešno. Otprilike pročitam po jednu omanju knjigu između dva učitavanja... Mogu i ručak da spremim. I vežbe da radim. I jesam, ovo drugo. To je zato što sam videla Madonu. Videste li vi Madonu na Gremi nagradama? I mean, kako izgleda dooobrooo... Super. Ali to je zato što troši 100 hiljada dolara godišnje na razne joge, pilatese, makrobiotiku, neke mašine, ne mogu da se setim, bilo je sve u nekom časopisu, isto ne mogu da se setim (koji je časopis). Tako da ono, sve je u lovi, no worries.
U stvari sam mislila na oglase.
Postoje ti oglasi - mnogo čudno nešto - gde razni likovi oglašavaju koga su videli i gde i kad i da im se taj obavezno javi. Mislim, a ne poznaju ih. Te osobe.
Anyway (pošto je ovo jedan od onih dana kad mozak nije u najboljoj koordinaciji sa ostatkom sveta) evo primer:
Girl at Barnes and Noble, blue eye shadow, dark hair.
I saw you in the book store, Thursday night around 6-7pm. You stood right behind me in line, and sat on the bench outside after buying your book. I wish I spoke to you, but I was too shy. You had dark hair, blue eye-shadow, slim figure.
Ili, ne znam, nešto jednostavnije, tipa 'Juče, u autobusu broj 2, ušla si na stanici toj-i-toj, imala si plavi šeširić i zelene naočare (na primer), i tako, super si, hteo bih da se družim s tobom, javi se na adresu tu-i-tu'
Ili 'Swedish girl at Venice beach pub, javi se, volim te!'
Ima i bizarnih ('where did we meet and how long ago' - samo ovo, ništa više), ma ima raznih. Evo recimo ova:
To the woman cashier at Trader Joe's ' West Hollywood, isle 4, m4w
Trader Joes on Santa Monica Blvd. in West Hollywood- between LaBrea and Fairfax. You are the young, dark haired woman working on register 4- around 2:30 pm or a bit earlier. I think your name tag read MELINDA?
I think you are one of the most beautiful people I have ever seen in my life. I hope that the people around you are good to you.
Koje ludilo. Ne'š ti mene zajebati, sudbino. Ha! Nema propuštenih prilika, nema šta bi bilo kad bi bilo, čovečanstvo preuzima kontrolu. A ne tamo, kao ja prelazim ulicu i ugledam ga u kolima, pogledi se sretnu, on se nasmeši i ja se nasmešim i odjednom shvatimo da smo jedno za drugo stvoreni, kad ono upali se zeleno na semaforu i oni iza njega krenu da trube i on mora da ode a i mene pregazi kamion i osta samo uspomena. Ne! Lepo oglas, ja sam bila tu, ti si bio tu, mi smo jedno za drugo, javi se da ostvarimo nešto.
Za razne primere idite na ovu fenomenalnu listu zvanu Craig's. A ako ste ministar prosvete, razmislite o dodavanju ovih oglasa u curriculum za nastavu engleskog jezika. (Btw, ako ste ministar prosvete, imala bih nešto još, privatno, na mejl? Ako može. It ain't gonna be fun tho...)
I ako imate brzu vezu, blago vama. Kako vam samo zavidim.
|
09.02.2006., četvrtak
All I have is dial-up
Mrkli mrak. Ništa se ne vidi...
Hladno mi je. Nekako skučeno, tesno. Shvatam da sam potpuno sama. Otvorim usta, pokušavam da govorim - ništa. Nemam glasa! Plašim se. I dalje mrak, ni tračka svetla, nigde nikakvog zvuka. Pomišljam da sam umrla ili sam (omg!) živa zakopana? Šta mi se dešava, kako da se spasem iz ovog ništavila?
Nemam internet.
U novom stanu.
Moram da čekam da ga priključi bedni, bedni Verizon, neprijatelj svega lepog i dobrog.
Nikad se više neću seliti. I kupiću si lap-top. I napisaću na majici 'Do you hear me now - fuck you Verizon, fuck you!'
|
|
