30.10.2005., nedjelja
Kiko, srecan ti put
Propustila sam disko vece u kuglani zato sto me bole svi misici na liniji prsti desne ruke - rame - desni deo ledja. I ne samo to, prehladila sam se i boli me grlo. I ne samo to, svi filmovi koje sam htela da gledam su bila unavailable u lokalnoj videoteci da sam, kao poslednja ocajnica, uzela DVD sa izbrisanim scenama iz serije Sex and the City.
Inace imam sasvim ok ukus kad je rec o filmovima, trust me. Mrzi me sad da vam nabrajam omiljene, ali, verujte mi na rec - stvarno imam ok ukus. Sa povremenim izletima u ludilo, tipa Sex and the City. Toliko mi nedostaje ta serija da sam eto gledala special features i izbrisane scene. Scene su uzas, naravno, nije ni cudo sto su izbrisane. Bas, bas glupe. Ne mogu ni da ih se setim, toliko su glupe. Ukljucujuci i tri alternativna kraja za poslednju epizodu. Prvi, Big je otisao u Pariz ali joj nikad nije izjavio ljubav i nista nije bilo; drugi, ona se udala za Rusa, tj. nije, nego hoce, i kao, what are you doing next Saturday i hoce li njih tri da joj budu glavne deveruse or whatever; i treci, kao, ona pita njih tri will you marry me. Mislim... Povrac, polud, prevrt ocima. U svakom slucaju, bi tu jedan deo o Njujorku. Kao, the city.
Ja sam od onih koji bi ziveli u Njujorku po cenu da tamo rade kao sobarica u nekom bednom hotelu za mizerne pare kao sto rece jedna simpaticna blogerka ovde. Za mizerne pare, i za jedan bubreg, ako treba (za detalje pogledati Dirty Pretty Things). Tacnije, mislila sam da sam jedna od tih sve dok se kasnije istog dana nije pokazalo da ja u stvari imam polu-priliku da zivim u Njujorku. Fer real. I da radim sasvim ok posao, nista ribanje podova i kupatila.
I shvatim, a jos uvek ne verujem, da mozda i ne bih. Mozda i ne bih! Kako? Kako, kako? Kad mi se ovo ruglo od grada podvuklo pod kozu, nisam primetila? Kako mi odjednom pada na pamet da je ovde vreme uvek lepo i da je to vrlo vazno? Otkad mene pa briga za vreme (a na stranu sto ovde vreme apsolutno NIJE uvek lepo, npr. sad je hladno a vec danima je oblacno cak je i kisa padala)?
Kapiram da sam se toliko istraumirala kad sam se preselila ovde da mi vise nikakve selidbe ne padaju na pamet. Osim u dobro poznate krajeve, that is. Mnogo je zeznuto kad si emigrant. Cudno stanje. Malo mi se spava, inace bih elaborirala. Uostalom, sta ocekivati od osobe koja gleda Sex and the City i na listi omiljenih filmova joj je je Overboard? I Legaly Blonde?
|
26.10.2005., srijeda
Take that, God and everyone else
Sta treba znati da bi se razumela ova prica:
Ja sam jedna poprilicno... (ugghhhh. mnogo se zrtvujem za ovaj blog...) smotana osoba.
To znaci da mi stvari cesto ispadaju iz ruke.
Ok, uvek.
Takodje, to znaci da obavezno imam masnice zato sto stalno u nesto udarim. Bilo da se krecem ili ne.
I, da ne znam sta je levo a sta desno ako prvo malo ne razmislim. Kad kazem 'razmislim' mislim krenem da pisem u vazduhu da bih videla koja mi je ruka desna. Whatever, nije me blam, some of us are special.
I da se cesto spoticem i pad... cesto se spoticem.
Znaci, ako ste me dosad kojim slucajem zamisljali kao gracioznu balerinu, gresili ste. Mozda samo zadrzite onu belu haljinicu. I duge noge. Sa po jednim oziljkom na oba kolena. I, ako je balerinica imala lice Monike Bellucci, samo jos malo lepse, ostavite i lice.
Da. Anyway.
Krenemo veceras Komsinica, Greg, Bobi i ja na kuglanje. U kolima, Bobi tu i tamo nabaci kao neki savet.
Tipa:
"E. Ooooovaj, videces kako je pod tamo klizav, pazi dobro, znas. Znaci, pazi."
Ili
"Nema veze ako ne pogodis kegle, ali pazi da bacis kuglu u nasu stazu. Posto, znas, ima vise staza. Iiiii, ono, nemoj da padnes."
I tako sve u tom stilu. Ja malo ignorisem a malo izjavljujem da cu ja sigurno i sto posto biti sampion i pokazati se kao talenat i rodjeni kuglas.
Dolazimo u kuglanu. Dobijamo cipele. Sledi malo sporeckavanje oko cipela (zasto, zasto, zasto, ZASTO bi neko obuo cipele koje je pre toga obuvao ko zna ko i ko zna koliko puta? ZASTO?). Greg skrene paznju da cu ionako morati da gurnem ruku u one rupe na kugli tako da zaboravim cipele, ko zna kakve su tek rupe. Komsinica me ubedi da se to sve uredno prska alkoholom i jos raznm sredstvima specijalno pravljenim za kuglane i da mogu posle ako hocu i da bacim carape. Bobi pomene Big Lebovskog. Nekako pristanem.
Prvo baci Komsinica. Obori dve kegle iz dva pokusaja.
Onda Greg. Obori vise od dve kegle, ali ne sve.
Onda ja. Uzmem kuglu (zutu, broj 10), pridjem, zamahnem, bacim i...
Znate onaj trenutak kad prosto ZNATE da cete pogoditi cilj iako pogadjanju niste skloni? Iako sve ukazuje na to da cete najverovatnije pasti i to tako da ce se svi smejati a mozda i izvesti neku potpuno novu katastrofu (pod JE klizav)?
E, to se desilo. Deset kegli, iz prvog pokusaja, iksic na ekranu pored mog imena.
Imam i sliku koja to dokazuje.
A neka mala pored nas, pala.
|
25.10.2005., utorak
Jednoj Verdijevo operi
Jeste, malo sam kulrala blog. NAAMERNO. I nista mi nije bilo. Ni-sta. Odmah cu vam reci, ovaj blog je jedno takvo gubljenje vremena, nesto neverovatno. Ne mislim moj blog, mislim pisanje blogova, taj fazon. U stvari, ne, mislim na citanje blogova, na citanje blogova mislim. Stvarno, ozbiljno, there's so much more to life.
Malo su mi misli neorganizovane i sve mi je nekako s brda s dola pa ce ovaj post to i ilustrovati. I guess.
Pijem vino iz Cilea. Skoro sam bila u jednom kubanskom restoranu (samo jedna od mnogo fenomenalnih stvari koje covek moze da uradi kad se okane bloga) i tu su sluzili neko cileansko belo vino, bilo je dobro, pa sam posle potrazila slicno u prodavnici, kupila i sad pijem. Nisam neki poznavalac vina, ali reci cu vam, za sada se na mojoj top listi vinskih zemalja nalaze:
Sicilija
Cile (as in Chile)
Spanija
Italija.
Vise volim crveno nego belo, ali ovo sto sad pijem je belo. I Francuska, mada pri dnu liste. (Rekla sam vec da nisam neki poznavalac.)
Ja sam poznavalac ugljenih hidrata. I'm a freakin' carb queeeeen. Najnovije sto sam otkrila je neka zezalica pod imenom crumpet. Sto je to dobro, omg, ne biste mi verovali, ali osecam da su mi prvih dvadeset+ godina apsolutno pateticne i vredne zaljenja jer tad nisam znala za crumpets. Cita se krampits. Neka engleska zezalica, izgleda kao omanja debela palacinka, s jedne strane rupicasta (pa nutela prodje kroz te rupice, mmmmmm), obavezno se prvo ubaci u toster. Mmmmmm. Kakva carolija!
Posto nisam znala sta su crumpets, guglujem ih, of course. (kazem sad ovde vama of course, zato sto vas znam, ali verovali vi meni ili ne, ljudi nemaju pojma koliki je znacaj googla. Poj-ma. Kao, kakav google. Ja sam tu nedavno za malo proglasena za nekakvog freaka, samo zato sto znam npr. da postoji google maps ili google earth. Mislim...) ANYhow, guglujem crumpets i izleti neki interesantan sajt koji se bavi engleskim jezikom iz britanske perspektive, a to vam je meni mighty interesantno. Zanimljivo mi to o engleskom jeziku, bilo sta. Posto sam ja nastavnica engleskog. Nisam to ranije prijavljivala. Mozda zato sto mi je bas, bas, BAS, dosadilo da budem nastavnica. Htela bih da budem biznis woman koja zaradjuje puno para. To sam tek skoro smislila, ali vec danas u posti - Economist. Da, da! Poklon primerak, pa kao, ako hocu da se pretplatim, poslace mi prvo par brojeva free of charge. I posle neka neko kaze da su ovi leptirici koji povremeno tu i tamo prolete stvarno leptirici. Kako leptirici u zagadejnom megalopolisu, kako? Ne. To su sve neke minijaturne kamerice. Spijunaza.
Ja bih bila super biznis woman. Business woman. Ko kaze da mora da se voli posao koji se radi? To je totalno pasé. Ja volim ovo sto radim, stvarno volim i mnogo mi je lepo, ali da li je i korisno? Nije.
Btw, ja sam totally dog person. Mislim, macke uopste i ne volim. Bas ono - ne volim. Ok mi je da vidim kao neku slatku macu (na slici) ali that's about it. To u vezi sa ovim feisty kitten. Urban Decay ima neku senku za oci feisty kitten. Da l' da ih tuzim? Eno, ima slika gore, lepo se vidi.
|
17.10.2005., ponedjeljak
Sta raditi da se jos malo odlozi pisanje rada koji treba predati sutra a svi poznati trikovi su vec iskorisceni
Svetski poznat kampanjac, sampion u odlaganju obaveza za krajnji moguci trenutak a onda jos malo, najveci procrastinator na (za sada) planeti, Feisty Kitten, savetuje:
Pomaknite sto na kojem stoji kompjuter. Sedite na pod i krenite da raspetljavate sve kablove koji se iza stola nalaze.
Raspetljane kablove smotajte na sredini u elipsasti oblik da se ne bi ponovo zapetljali, a onda ih VEZITE CRVENOM VRPCOM. Ili vec necim sto vam se nadje pri ruci.
Tako cete odloziti sta god treba da bude gotovo do sutra za bar pola sata a pri tom cete osecati da radite nesto vazno i korisno.
Pod ostale poznate trikove spadaju:
manijakalno raspremanje i reorganizovanje radnog stola
kuvanje kafe
kafa nije dobra za zeludac, kuvanje zelenog caja
pravljenje plana ucenja/pisanja
prepravljanje plana
provera maila
rasciscavanje desktopa
zasto stati na desktopu - rasciscavanje svih fajlova i dokumenata
citanje starih poruka
citanje poruka iz 'sent' foldera.
And so on. Nemojte se plasiti da upotrebite mastu i kreativnost. Ako vam se usred ovih akcija ucini da ste preterali i da, uzas, necete stici, samo udahnite duboko, izbrojte do 10 i podsetite sebe da ionako najboje radite kad ste pod pritiskom i stresom. Opste je poznato da su sva velika dela nastala u jednom dahu kao i da su bila kratka i sazeta. Pa zaboga, Ajnstajn je predstavio teoriju relativiteta na samo tri strane. Duplog proreda! Hel-lo? Sigurno je nije pisao danima.
|
13.10.2005., četvrtak
Put oko sveta, take 2
Cut to: soba u West LA, police s knjigama, kompjuter (well, monitor at any case).
Audio: The Skatalites, Tribute to Tommy McCook.
Feisty Kit: "Po ko zna koji put planiram gde cu da putujem."
Flashback, sest godina ranije.
Cut to: malo kupatilo u West Srbiji, uobicajen sadrzaj minus elektrika. Svece umesto struje.
Audio: Sirene. Jbg.
Feisty pise u plavu svesku: "Prvo Njujork, godinu dana. Onda Japan, Filipini, Hong Kong, Singapur po mesec, dva, tri. Onda... Egipat. Pa Juznoafricka Republika. Pa onda malo po Evropi: Britanija - 6 meseci. Francuska, svi glavni gradovi plus jug i countryside - 6 meseci. Irska. Nemacka, selected cities: Berlin i 'jos neki lep' npr Keln. Benelux zemlje, par dana. Sicilija, mesec dana. I na kraju, Svajcarska i Grcka po sest meseci vec prema raspolozenju do kraja zivota."
Narator: Sta se u stvari desilo? Sangaj, sedam dana. Peking, dva dana. Tripoli, mesec+ dana. Los Andjeles, 4 godine and counting. Feisty se mnogo dopao Sangaj, a isla bi ponovo i u Tripoli. Los Andjeles bi o(t)pisala kao najruzniji grad na svetu ali kako Los Andjeles nije grad, to ni ne radi.
Back to blog.
Gde sam omanula, gde, gde??? Jesam li pominjala L od Los Andjeles? Nisam. Lepo sam rekla - Njujork. New fucking York, helloooooo? Uopste, nikako da prebacim 35 stepen geografske sirine. To je moj problem.
Uzdah, 1,2,3,4,5... Ok.
Ovaj novi plan mi je potpuno drugaciji. Dakle - Argentina, Buenos Aires. Par nedelja. Mozda par meseci. Peru, mesec dana. Malo Brazila, a mozda i ne (primetite kako sam sada mnogo lezernija u svojim planovima). Kuba, Jamajka, i ta tamo ostrvca. Pa USA, sa obale na obalu, kopnom, dve nedelje. Onda, mala Azija ali samo priobalski delovi. Pa Sangaj, Hong Kong, Singapur, tako to. Pa malo po Africi, Maroko, mozda Egipat. Necu pravolinijsku putanju, nego tako, random. Onda, jbg, ta godina u Njujorku I guess. Onda Beograd. Like, do kraja zivota. Ali onaj Beograd, glavni grad Srbije 'cool evropske zemljice' (detalji u komentarima Petogodisnjice). A iz Beograda, svakih par meseci negde: Prag, Moskva, Petrograd, Rim, Pariz, London, Istanbul, Tokio, Zagreb, Amsterdam, Helsinki, La Valeta, Ulan Bator, *ovde dodati grad/zemlju po izboru*... aaaah.
|
10.10.2005., ponedjeljak
Cleaning is fun!
U skladu sa prethodnim postom i odlukom da mi kuca bude uredna i cista, resim da danas sredjujem i raspremam.
Bobi izjavi da ce on da mi pomogne. Objasnim da nema on sta MENI da POMAZE vec ima da cisti i rasprema isto kao i ja zato sto i on tu zivi. Seriously. Odakle muskarcima te sulude ideje? Pomaze. Kao, ja radim a on pomaze da mi bude lakse. Svasta.
Prvo oribam kupatilo. Bude ok, ribanje kupatila mi ide rutinski.
Sledece resimo da oribamo tepih. Pomerimo sve stvari i ocistimo ga nekom masinom za ciscenje tepiha. Bude ok.
Sledece ustanovim da ja imam dvadeset osam (28) pari cipela od kojih svakodnevno nosim dva (2) a od ta dva jedno su patike.
Zakljucim da nisam normalna.
U kuhinji se ispostavi da stvari ne stoje tako lose ali da ih ima preterano mnogo. Kuhinja se pokazala i kao vrlo eclectic prostorija. Tu se nalazilo sledece:
- tri lize, posute alevom paprikom, dve sa ukusom lubenice i jedna sa ukusom jagode. Poklon iz Meksika.
- Kesica Negro bonbona.
- Jos tri lize u obliku pupoljka ruze u raznim bojama. Poklon iz Spanije. (primecujete li pattern latino zemalja?)
- Tegla do pola potrosene Nes kafe sa neidentifikovanim vrlo malim, minijaturnim mrtvim insektom.
- Dve kutije nekih africkih cajeva, neotvorene.
- Mala kesica sa nekim belim prahom na kojoj pise lemon & chili powder, opet iz Meksika. Cemu li to sluzi?
- Jos jedna mala kesica sa istim prahom, pise lemon & salt, da nije to za tekilu? Npr, kad se krene na kampovanje ili u park, pa da ne mora da se nosi so i limun? Genijalno!
- Jedna mala flasa tekile sa koznim omotacem i mojim imenom urezanim u taj omotac. Sta reci, iz Meksika.
- Prilican broj teglica i flasica sa zacinima od kojih su neki egzoticni a opet ne znam cemu sluze, ali znam zasto su tu - kupljeni su kad sam primetila da se moje petljanje po kuhinji vrlo pozitivno odrazava na moj ljubavni zivot.
- Raznorazne flase i cinije.
Moja omiljena metoda ciscenja kuce je bacanje stvari koje izgledaju kao da im se ne zna mesto (NARAVNO da se posle kajem i da se vec sutra ispostavi da bi mi bas tad dobro posluzila ona rezervna daska za peglanje ili onaj stari dzemper). Zato je sada sve osim zacina i tekile u kontejneru, tepih je cist i mirisljav, prozor je prljav (nisam stigla), a na kutijama za cipele stoje nalepnice na kojima pise koje su cipele unutra.
Bilans akcije je i ovo:
0 padova.
Desetak za-malo-padova.
Jedna razbijena stvar (staklo na ramu za sliku. Bobi ispustio, ja ga zgazila. Ram, ne Bobija).
Veci broj ispustenih ali neostecenih predmeta.
Jedan ponovo otkrven par cipela na koje sam zaboravila.
Mislim da je jasno koliko su moje namere ozbiljne.
Takodje, karta za bioskop.
|
08.10.2005., subota
Nesto sam razmisljala
Odlucila sam da budem ozbiljna. Ima da se ponasam kao zrela, odrasla osoba, sto u stvari i jesam, koja vodi racuna o svemu sto kaze. I da mi kuca uvek bude raspremljena. I da o svemu lepo razmislim pre nego sto nesto odvalim. I da lezem pre 12. Povrce vec jedem. Takodje, necu vise pricati nista da bih bila zabavna, I'm so over it. Govoricu samo kad imam nesto pametno da kazem i uvek cu uzimati u obzir osecanja drugih ljudi kao i opstu situaciju u svetu. I necu vise pricati o drugim ljudima nista osim ako nije bas lepo i pohvalno ako oni nisu prisutni tj. iza njihovih ledja. To vazi za ljude koje poznajem licno, ne na likove kao npr. Kostunjavi ili slicno.
Ovo mislim vrlo ozbiljno.
Tako. Idem sad da spavam posto je proslo dva.
|
05.10.2005., srijeda
Petogodisnjica
Ja sam pre pet godina mislila da cemo za pet godina biti u Evropskoj Uniji. To se nije desilo.
Slobodan Milosevic je rekao da ce da se odmara i posveti porodici.
Vojislav Kostunica je rekao da ce da postuje pravnu drzavu a u sebi se pitao sta mu je sve to trebalo.
Moja mama se pitala kakva pravna drzava kad ju je tako pravnu stvorio Milosevic a posle je saznala da to ima neke veze sa legalizmom. (I Svekolikim Srpstvom. Zato sto SVE ima veze sa Svekolikim Srpstvom).
Pet godina je mnogo dug period, if you ask me, narocito kad vreme stoji.
|
04.10.2005., utorak
UPDATE - O MAEVE BINCHY, NA OSNOVU TRI PROCITANE KNJIGE
• Mev Binči pise o Irskoj svakodnevici ali je opsednuta Italijom pa Italijani u njenim knjgama uvek imaju neku (znacajnu) ulogu.
• Ona pise o nekom svetu u kome su ljudi uglavnom dobri i dozivljavaju nagradu i ispunjenje svih svojih snova. Oni koji nisu dobri na kraju ispastaju.
• U njenim knjigama, osim Italijana, obavezna je i figura Nadzemaljski Lepe Zene kojoj niko ne moze da odoli ali koja nema srece u ljubavi i cesto je frigidna. Nasuprot njoj, figura njene Manje Lepe Prijateljice uvek zavrsi u srecnom braku.
• Drugi klise je pozrtvovana zena i majka koju muz (pijanac) napusta ili zlostavlja a ona uprkos tome podize decu koja izrastaju u divne mlade ljude.
• Ostali likovi su uglavnom obicni ljudi i zaplet se zasniva na svakodnevnim problemima.
• Ona uvek prati sudbinu velikog broja likova u isto vreme koji su svi nekako povezani mada toga nisu uvek svesni. Narocita odlika njenog stila je grande finale: pri karju knjge, kad je sve dovoljno zapleteno, krece serijal kratkih poglavlja od kojih se svako prekida kad je najzanimljivije i sve tako dok se ne isprati svih desetak or so likova. Zbog toga su njene knjige takav page turner.
• So why bother? Zato sto Mev Binči prosto lepo pise. Inteligentno, uz povremene osvrte na svasta negativno u drustvu (uloga katolicke crkve u Irskoj i problem alkoholizma, npr.), bez pretenzija, foliranja, bez patetike i nebuloza. Ume dobro da isprica pricu u kojoj nikad ne fale detalji (ja volim sve lepo da zamislim) i primer je kako laka literatura ne mora da bude besmislena. Ako bi njene knjige bile hrana, bile bi nutela uz casu mleka - nisu vitamnini, ali nije bas ni skroz lose za zdravlje. U stvari jeste, ali samo ako pitate makrobioticare.
• On a different note, da sam ja hrana, bila bih palacinka sa dzemom od kajsije.
|
02.10.2005., nedjelja
Knjiga
Imam da kazem samo toliko da ko jednom pocne da cita knjigu Maeve Binchy moze slobodno da se pozdravi sa zivotom. Nema spavanja. Nema nepotrebnih izlazaka iz kuce osim ako nije moguce u isto vreme citati Knjigu. Nema odlazaka na posao, osim ako je na poslu moguce citati Knjigu. Ako nije, onda vreme provedeno tamo izgleda kao preview najgoreg uzasa a mozda i samog pakla. Nema razgovora s drugim ljudima osim da im se kaze da odu tamo odakle su dosli. Hvala Bogu, moguce je jesti i citati u isto vreme. Hvala Bogu, obavljanje fizioloskih potreba i citanje je takodje moguce i svako zna da te dve radnje jedna drugu samo dopunjuju.
Inace bi bilo bas zeznuto citati knjigu Maeve Binchy.
P.S. Ako neko ima problem sa izgovorom irskih imena, I'm da (wo)man.
|
|
