Imam da kazem samo toliko da ko jednom pocne da cita knjigu Maeve Binchy moze slobodno da se pozdravi sa zivotom. Nema spavanja. Nema nepotrebnih izlazaka iz kuce osim ako nije moguce u isto vreme citati Knjigu. Nema odlazaka na posao, osim ako je na poslu moguce citati Knjigu. Ako nije, onda vreme provedeno tamo izgleda kao preview najgoreg uzasa a mozda i samog pakla. Nema razgovora s drugim ljudima osim da im se kaze da odu tamo odakle su dosli. Hvala Bogu, moguce je jesti i citati u isto vreme. Hvala Bogu, obavljanje fizioloskih potreba i citanje je takodje moguce i svako zna da te dve radnje jedna drugu samo dopunjuju.
Inace bi bilo bas zeznuto citati knjigu Maeve Binchy.
P.S. Ako neko ima problem sa izgovorom irskih imena, I'm da (wo)man.
Post je objavljen 02.10.2005. u 10:19 sati.