Godišnjica braka

Večeras ulazim u stan, a moj suprug skriva mobitel. Po običaju dopisuje se sa ljubavnicom. Nešto me stisne u prsima i poželim nestati.
Sutra nam je 9. godišnjica braka na koju je naravno zaboravio.
Inamo malu djecu, bolje reci ja imam koja me trebaju nasmijanu, hrabru, zdravu. Jer na oca nikad nisu mogla računati. Osim vike i psovki.
A meni breme sve vise pritišće leđa i bojim se da me opet ne napusti snaga i padnem.. a znam da ne smijem jer ta četiri velika okeca s toliko nade me gledaju i traže samo ljubav.
Koju im njihova mama mora dati, pokupiti kamenčiće samopoštovanja i krenuti dalje, zbog njih....