Kad život ode u vjetar

Godine odricanja, ugađanja drugima, zanemarivanja sebe odjednom te nagrade i shvatiš da jednostavno nemaš ništa. Samo neopisivu bol koju ne znaš opisati. Nadaš se da ćeš se ujutro probuditi i shvatiti da je to bio san. Ali san ne ide noći, slike se vrte i bole. I opet onaj zašto? Zasto bas ja?