...dnevik male blogerice beznačajnih riječi...

and justice for all

raspravljam ja nešto sa starcima i zvoni mi mobitel. uskraćeni broj i javim se ja… kad ono mačak…
u jebote… odjurila sam u kupaonicu i razgovaram malo s njim… nisam ga najbolje čula, ali nazvao me… iz šangaja… mislim… koliko cura može izjaviti za svoje dečke da su ih nazvali s drugog kraja svijeta… khm… no izađem ja iz kupaonice, a ono čeka me interpol, kako je to lijepo moja sestra opisala. u kuhinji je zasjedalo veliko vijeće u sljedećom sastavu:
optuženik: ja
svjedok: švesterica
porota: stara
sudac: stari
prvo pitanje: tko te zvao?!
rekla sam istinu…mislim kaj biste vi… rekla sam da je poziv iz šangaja, da je zvao mačak( tu ide njegovo ime i prezime) da je iz ..khm da ono.. i da ima osamnaest… no, reakcija časnog suca bila je: prestani srati…
prvi put velim istinu bez natezanja i onda oni tako… i neka netko veli da nije lakše lagati… i kaj sada… kada sam im konačno objasnila da je to istina, stara odmah počela kako moram završiti školu, a stari se ponada da ništa od faksa… pa dajte ljudi… takva ipak nisam… a onda stari onako, tužljivo, izjavi: a kada te ostavi ti ćeš opet početi slušati baladice… no comment…
i to se moj stari samo nada zato jer bih prestala navijati ovo “željezo” kako on lijepo naziva glazbu koju slušam…
ah… kaj bi bilo da sam im odmah rekla… uh… pa sigurno ne bi bilo onih lijepih večeri s mačkom… heheh…
sada stari cveka kako mu je opet novčanik prazan dok ga švesterica i stara odvlače u šoping, a ja se idem naći s apokalypsom i marinicom…

life goes on… so good by to everyone and a kiss for my bad boy….

whatever i do i do it wrong

blondie mi tu nešto prigovara pa mislim da je red da napišem novi post… i kao prvo i najvažnije… blondie traži mlado meso… za mušku populaciju to vam znači tip za bariti… kaj da drugo velim…
khm… mala, pametna, napali vas i okrene vam tlo pod nogama… kaj više za poželjeti , ne??
jučer sam se oprostila od svog mačka… iznenadio me u zaboku i oprostili smo se jer on je upravo sada u istanbulu i čeka avion za šangaj… joj… tri jebena tjedna… već mi nedostaje…
da… ali to što on još ni iz hrvatske nije otišao nije me spriječilo da bacim oko na jednog komada…
no, to je sasvim bezazleno… malo da se poigram…hehe… bile smo stela, blondie i ja u rajskoj i cijelo vrijeme smo skenirale dečke koji su sjedili dolje za stolom… pa nije loše… ovaj jedan je prozvan kopija, jer me užasno na nekoga podsjeća… ali bolje da ne pišem o tome…
i tako zurim ja u njega i lovim njegove poglede i smijem se, ali zapravo u mislima proživljavam svaki trenutak proveden sa svojim mačkom… ponedjeljak večer, jučer, večer u tropicu, večeri u rajskoj ili parku… hm… puno uspomena…
da… znala sam da on ide, ali nisam imala ni najmanju namjeru ovako pasti na njega… jebiga…
rano sam se sjetila… hahah….
pa imala sam krizu ovaj tjedan pa sam valjda promijenila desetke dizajna i na kraju se odlučila za ovaj…
hm… dobar je… a kaj je danas u vlaku bilo… cijeli dan se zabuhavam u bakice koje mi kunu sve po spisku… a jebiga… i onda sam upoznala ivicu ( eminog zamišljenog prijatelja) i kissa sam učinila ljubomornim… bez brige… neću ti oteti lady… ona je samo tvoja…
i svaki dan je poseban…
a sada se ne mogu odlučiti da li da obučem kožni kaput sutra ili ne… naravno da hoću…hehe…
trenutačno imam želju zbrisati odavde, jer se starci cijelo vrijeme deru na mene, švesterica prijeti da će reči starcima za mačka (oni ne znaju) i da koliki će biti račun za internet jer ja stalno visim za njim… pa jebem ti… ona zove frendicu koja živi dva metra zračne linije od nas… i to su razgovori po pola sata… kaj bi ja trebala reći… ma….

idem učiti povjest, jer su svi profesori pošašavili pa nam je ovo već treća ili četvrta kontrolna ovaj tjedan… pa kvragu…
ajde uživajte mi ljudovi…

pozdrav svima, a pusa mom mačku kojega ću vidjeti tek za tri jebena tjedna…

Soko ni ha nozomu subete ga aru no kai

evo malo da se javim… koji tjedan… to više nije ni potrebno pisati, zar ne? ne znam čime da započnem… tugom jer je gotova radionica pisanja, srećom jer sam upoznala zakon curu, veseljem jer sam opet nekoliko sati provela sa svojim mačkom ili očaranošću nekim japanskim bendovima…
krenut ću redom, tako je najbolje…
gotova je radionica kreativnog pisanja… nekako je brzo prošla… predstavljanje naših radova bit će 24.10. u knjižnici, pa ako će se nekome dati neka se dovuče…
zamislite mršavu metalku koja cijelo vrijeme nešto šara po svojoj bilježnici i koja osvaja svojom otvorenošću… e takva vam je na prvi pogled dora… ali skriva ona mnogo toga… tako ona zna pisati japanskim znakovima, voli visual kei, bavi se crtanjem i obožavateljica je j-rocka… bila je iznenađena kada sam ju zamolila da mi posudi nešto iz tog svijeta… visual kei… spoj vizualnog i auditivnog… očarali su me bendovi the gazette i d'espairs ray. za njih sam i ranije čula, ali sada sam tek doživjela njihovu glazbu… fenomenalno…. moje iskrene preporuke ako su vam već dosadili komercijalizirani bendovi koje slušate cijeli život… j-rock je jedan interesantan izlet…. btw… prijevod naslova posta glasi: je li ondje sve čemu si se nadala…
a onda moj mačak… pa u petak sam malo markirala radionicu da bih se mogla naći s njim… joj… kako je bilo lijepo… sve dok se nije sanela pojavila… fuck… sada će svi znati… ma bravo…
nema veze… a to s markiranjem… pa pola sata i nije puno… a nama je značilo, jer on odlazi uskoro… i neću ga vidjeti 3 tjedna… ja uživam u japanskom rocku, a on ide u kinu… da je meni ići…
i tako preživjela ja to sve… i jučer sam navečer došla do zaboka jer je buba slavila svoj 16. rođendan… a kada tamo… uh… jedan ljigavac u bijeloj strukiranoj jakni… ajme… iz osvete sam se malo poigrala s njim… da malo… ups…
ali ništa nisam osjetila… nije bio ni rumenila ni ništa, a kada me mačak nazvao zacrvenila sam se kao da sam feferone jela… očito je da će mi ta tri tjedna biti užasno duga… kako smo cijelo vrijeme bili u parku, a bilo je ful zima, otisnuli smo se u rajsku… tamo se bizzo posvađao s bubom… k vragu… još je tamo i vlahovićka bila s fikom i mirkom… pa… buba me ispratila na stanicu, došao je bizzo i čini se da su sve sredili… jesam li napomenula da su zajedno već 11 mjeseci… svaka čast…
no meni sada dolazi šalatica pa moram ići spremat….
kiss 4 mačak, dark lady, blondie, apokalypsa, marinica, teashi (dora),buba, lea, mare, stela… i sve koje nisam spomenula a njih je dosta… uživajte….

before it all pass

prije pola sata sam se vratila iz kumrovca… točnije ravnih brijegi… tako nešto… kaj ja znam…
bili smo tamo kod tatine tete, a meni dosadno… nikada nisam bila tamo, osim u etno selu… pa ono krepavam… i kaj … zovem ja mačka bi li išao do etno sela sa mnom… jer ipak cesargrad je predaleko… on veli da može i dogovorim se ja s ivom da se nađemo kraj stare vure. dofura nas stari tamo i dolazi iva. otprašimo staroga i čekamo mog mačka… a moja sisterica s nama… khm… no tako smo se svi našli i pičimo mi… pričala nam iva o svom dečku, ormaru i pilates lopti, a mi smo se drapali od smijeha…
otišli smo do osnovne i mačak je tamo maltretirao sirotog labuda, ali labud se osvetio tako da je ovaj završio sav mokar… a siroče moje…
bio je uglavnom suzdržan i miran, a to je posve suprotno od onoga kakav je bio jučer…
naime, ja sam zažicala starce pa su me pustili u zbk. u devet sati sjedimo mare, lea, ana, danijel i još neki u rajskoj i živciramo sve oko sebe… a onda dođe on… mislim takav je i bio dogovor… oko pola deset smo otišli u parkić i recimo samo da je bilo nezaboravno…heheh….
pa mislim, morao mi se iskupiti za ono što se nije pojavio u petak… eh petak… zakon dan…
bila sam malo tužna, jer mi je javio da neće moći doći… šmrc… no bed nije potrajao jer je na trgu pozornica bila spremna i uskoro su zabok potresni snažni rock i punk ritmovi… posebno zanimljivo je bilo gledati koxa (iliti kissa) kako svira… za prvi nastup, samo dobre ocjene…
i to je bio moj vikend… naravno on je bio puno interesantniji nego piše, ali ipak… pa zar sve moram napisati…

kiss mojoj prehlađenoj ivi, andy… apokalypsi i marinici s kojima se nisam mogla naći, društvu iz rajske, kreši, cijelom društvu iz klanjca i škole, te mojoj maloj blondie kojoj ću na kraju ja zahvaljivati… (objasnim ti sutra)

pozz mah

how precious life has become

tek je srijeda, a imam već materijala za tri posta… hehe… pa onda da se primim pisanja….
većine stvari koje su se desile se već ni ne sjećam, ali znam da je u ponedjeljak počela radionica kreativnog pisanja… e koje se tamo društvo našlo. jedan dečko kojega poznajem, veterinarka, osjetljiva mala dušica, ženska koja će sve isprobati, šutljivac… ono stvarno neobično društvo… a ni predavač nije ništa običniji… kao da je ispao iz nekog svog svijeta… i jako je fora…
poslije radionice ja sam šizila jer mačak je bio zapeo na kirurgiji… bože, kako su ti naši doktori spori… pa dajte… ja sam vrijeme kratila s tamčom i jednom iz stubice… i tako… no kada se on konačno pojavio sve sam zaboravila… i čekanje i ljutnju i razočaranje…
e za utorak nemam pojma što se sve dogodilo… pa premlada sam da me već pamćenje napusti…kmmeee….
ali zato sam upamtila današnji dan … tako smo na razrednom raspravljali o izletu… to je zapravo prilično glupo s obzirom da idemo tek u petom mjesecu, a do onda ćemo se stotinu puta predomisliti… ali ipak…
ja sam da idemo nekamo kamo se dugo putuje. pa sva zabava se odvija u autobusu, zar ne?! za sada se osijek čini prilično daleko… a i primamljivo, jer kada ćemo inače ići tako daleko u unutrašnjost… a ako netko ima neki prijedlog, slobodno ga ostavi….
zazvonilo je zvono a blonide, stela i ja pravac wc-a. stela je, naime ponijela cijeli mali kozmetički salon… i tako se mi uređujemo, fazanke i sve ostale šize i smiju nam se… nas to uopće ne dira. žalimo sirotu ivu koju je kozmetičarka pošteno “izmlatila” na običnom čišćenju lica, komentiramo sirotog profesora vjeronauka kojega smo izludili…
no, nakon što se stela nekoliko puta presvukla krenule smo u rajsku… stela je nekoga očekivala, i nije se razočarala… vrijeme jako brzo leti kada ste u dobrom društvu, te smo uskoro morale opet krenuti. uputimo se tako blondie i ja na stanicu kada tamo ona zapazi nekog svog frenda… i dođe on k nama, a ja bih se zaklela da ga poznam odnekud… ona me predstavi i on mi veli svoje ime… hm... kada sam mu čula glas, sjećanje mi se čudom vratilo, te sam se pokupila, brže bolje, s nadom da me se nije sjetio… i tako dođem doma, otuširam se i opet na vlak za zbg… i tako…
mačak nije mogao doći… a joj… da je po mom, ne bih ga puštala… ali… onda ne bih ni ništa napravila…možda nešto izvedem i da se vidimo u petak, ali vidjet ću u kakvom mu je stanju džip… od kada je sa mnom, stalno mu se neka sranja dešavaju… ili mobitel, ili starci, ili džip, ili koljeno… hm… mislim… no nema veze… moram ići prepisati zadatke, ako ništa drugo… a možda i ubijem sistericu koja se tu dere ko` kakvo neodgojeno ždrijebe… kako se ta smije… sve prozori pucaju…
no idem ja…
čitamo se… pusica

hold me like you held onto life

ajme… koji tjedan… a kaj da se očekuje… haha…. sranja, zazancija, rad… i još toga…
ali kako me lucija iziritirala u četvrtak… profa ode iz razreda… a ova počne u razredu vikati da sam (neću komentirati kaj je rekla)… priznajem bilo je smiješno, ali me i povrijedilo… kako bi tebi luce bilo da ja dođem u klanjec i svakome koga vidim to isto…
ono… ali nije bed… mislim pa jedina funkcija njezinom mozga je da nekoga zeza…heheh….
ako se ne primijeti ja sam inače super volje… tko bi reko…a evo i zakaj…
u petak sam bila s mare i društvom u rajskoj… mare je dobila zakon prsten jer je proslavila 18 ročkaz… moje čestitke ženska… no, ja sam bila izbedirana, jer on nije mogao doći… fuck…a onda još i deff dođe… ajme… pokopati sam se htjela… a onda… tamo na stepenicama je stajao on i smiješio mi se… ako je netko i sumnjao da se samo igram s njim, sve sumnje su pale u vodu kada su vidjeli kako sam ga zagrlila i poljubila… koljena su mi klecala, a bila sam uzbuđena ko… ne znam tko… mogao je ostati samo pet minuta, ali je na kraju ostao pola sata…
preživjela sam ostatak dana, a onda subota… nakon što sam rintala cijeli dan, stari me pustio do 23 u park, jer je mare slavila ročkaz…stare nije bilo, pa mi nitko nije mogao zabraniti… divota…
no na putu, u vlaku, sam se sjetila kaj mi je sve stara priredila u petak… tako da me raspoloženje napustilo… a kada je rekao da ne može doći… joj… i tako tamo je bio bizzo, buba, lea, mare, ana i još ljudi koji su se kasnije prikopčali… gledam ja bizza i bubu, anu i onog njezinog… i mislim na njega… kako je on meni nedostajao u tom trenutku… e to ne mogu opisati…
uzela sam mobitel i nazvala ga… i sve mu rekla… kao da sam poludjela… samo sam govorila…
i opet ponavljam ono kaj sam rekla… pa i da me sutra povrijediš, ostaviš, prevariš… meni to sada nije važno jer ja znam što ja osjećam u ovom trenutku… mačak, oprosti kaj sam to tak izvela… i ne znam e se sada ljutiš… i ne znam kaj si napravio sa mnom, ali znam da mi se sviđa…
znam da bi me sada blondie najradije pošteno ošamarila, ali ne… nisam riskirala dvije godine, dvije godine sam se skrivala… e sada mislim da je ovaj vrijedan rizika… a kako će ispasti… to će pokazati samo vrijeme…

btw… lady… ja jesam pukla ako nisi skužila… i reci tom svom kissu da se ne boji… neću mu te ukrasti…

pick me up from the gutter with a gentle kiss

i prošao je prvi dan nove godine… jebiga… novi predmeti, neki novi profači… i tako…
veselim se sutrašnjem danu jer su na meti fazani… uh al` će se najesti…heheh….
bilo je lijepo se opet vidjeti s ljudima… tek kad sam ih vidjela shvatila sam koliko su mi nedostajali…
izabrali su novog predsjednika-mene… a ja oduševljena… samo kaj se nisam rasplakala od jada… a zamjenik mi je keko… no on je odmah obećao da neće ići na te sastanke, i sva druga sr..a koja sa sobom nosi ta dužnost… jebiga netko i to mora biti…
pa neću puno pisati, već idem nekoga zažicati raspored sati… jer nisam imala pinkalu… a kaj… sva sam zmotana danas… tako mi je tata na stanicu donio novčanik, koji sam zaboravila dok sam pokušavala ugurati digitalac u torbicu…
i to je to…
pišemo se već…

but love is only a feeling

pozdrav dragi moji… opet sam bila vani, ali ovaj put je to bilo nešto posebno… hehe
prvo sam se našla s apokalypsom, luciferkom i marinicom… pravac bajer i perekov ročkaz… nije bilo nešto, pa smo se uputile prema tušu, a tamo koma koliko ljudi… sjedimo mi tako i sjetimo se da zvrcnemo petru… bile su u bao babu, pa smo otišle do njih… one su već bile potrošene… ali došle su s nama do tropica… a tamo neki slovaci… kaj su mljeli… pa dajte… znamo da su hrvatice zgodne… heheh…
i tako mi tamo zekamo sirotog konobara, kada meni stigne poruka. on je tu i traži me…
je… našli smo se nakon nekoliko minuta i otišli na platformu… ali ne onu ispred tropica, nego drugu koja je sva razrovana zahvaljujući društvu iz zaboka…
dva plava zločesta oka, dječačka razbarušena kosa i usne meke kao čokolada… to je dovoljno da shvatite kako je meni ova subota bila… pa… fenomenalna…
došao je oko jedanaest i razgovarali smo oko pola sata kada nas je prekinula apokalypsa koja je željela svoje stvari natrag… zatim su došli još neki ljudi koji nas poznaju, ali malo smo popričali pa su zbrisali… hvala bogu…sjedimo mi tako opet sami na samom rubu i ja jednostavno nisam mogla odoljeti tome pogledu… kako su nam često smetali prolaznici, otišli smo na sam kraj platforme i gledali ljude kako se zabavljaju u tropicu… pa… meni je bilo zabavnije… dj je puštao fenomenalnu glazbu i oboje smo uživali u njoj… malo je komentirao moju odjeću, koja je podsjećala na štreberski stil, samo kaj je bila malo otvorenija. na moju sreću zamijetio je da mi je hladno, pa mi je dao i svoju jaknu… a ja sam se pobrinula da njemu ne bude zima… hahah… a stara se bojala da ću se zmrznuti…bilo je stvarno svega, ali to ipak neću pisati…
četiri sata su nam proletjela u treptaju oka… i on je morao doma jer je bi ostao bez prijevoza…
lijep oproštajan poljubac i zbogom… jedva čekam da ga opet vidim ovaj tjedan…
nadam se da se neki ljudi (lea, mare, marinica, apokalypsa, ivčica…) ne ljute na mene kaj nisam ni prišla tropicu, ali kvragu… i meni se nešto može oprostiti…
a kako se ipak ne bih previše zanijela njegovim riječima stalno slušam ovu pjesmu…
pa i vi uživajte u stihovima darknessa i vidimo se sutra u školi…
pusa

love is only a feeling

the first flush of youth was upon you when our eyes first met
and i knew that to you and into your life i had to get
i felt light-headed at the touch of this stranger's hand
an assault my defences systematically failed to withstand

'cos you came at a time
when the pursuit of one true love in which to fall
was the be all and end all

love is only a feeling
(drifting away)
when i'm in your arms i start believing
(it's here to stay)
but love is only a feeling
anyway

the state of elation that this unison of hearts achieved
i had seen, i had touched, i had tasted and i truly believed
the the light of my life
would tear a hole right though each cloud that scudded by
just to beam on you and i
love is only a feeling
(drifting away)
when i'm in your arms i start believing
(it's here to stay)
but love is only a feeling
anyway
love is only a feeling
(drifting away)
and we've got to stop ourselves believing
(it's here to stay)

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.

.lost on the road to nowhere.

her imagination

lost in dreams