tek je srijeda, a imam već materijala za tri posta… hehe… pa onda da se primim pisanja….
većine stvari koje su se desile se već ni ne sjećam, ali znam da je u ponedjeljak počela radionica kreativnog pisanja… e koje se tamo društvo našlo. jedan dečko kojega poznajem, veterinarka, osjetljiva mala dušica, ženska koja će sve isprobati, šutljivac… ono stvarno neobično društvo… a ni predavač nije ništa običniji… kao da je ispao iz nekog svog svijeta… i jako je fora…
poslije radionice ja sam šizila jer mačak je bio zapeo na kirurgiji… bože, kako su ti naši doktori spori… pa dajte… ja sam vrijeme kratila s tamčom i jednom iz stubice… i tako… no kada se on konačno pojavio sve sam zaboravila… i čekanje i ljutnju i razočaranje…
e za utorak nemam pojma što se sve dogodilo… pa premlada sam da me već pamćenje napusti…kmmeee….
ali zato sam upamtila današnji dan … tako smo na razrednom raspravljali o izletu… to je zapravo prilično glupo s obzirom da idemo tek u petom mjesecu, a do onda ćemo se stotinu puta predomisliti… ali ipak…
ja sam da idemo nekamo kamo se dugo putuje. pa sva zabava se odvija u autobusu, zar ne?! za sada se osijek čini prilično daleko… a i primamljivo, jer kada ćemo inače ići tako daleko u unutrašnjost… a ako netko ima neki prijedlog, slobodno ga ostavi….
zazvonilo je zvono a blonide, stela i ja pravac wc-a. stela je, naime ponijela cijeli mali kozmetički salon… i tako se mi uređujemo, fazanke i sve ostale šize i smiju nam se… nas to uopće ne dira. žalimo sirotu ivu koju je kozmetičarka pošteno “izmlatila” na običnom čišćenju lica, komentiramo sirotog profesora vjeronauka kojega smo izludili…
no, nakon što se stela nekoliko puta presvukla krenule smo u rajsku… stela je nekoga očekivala, i nije se razočarala… vrijeme jako brzo leti kada ste u dobrom društvu, te smo uskoro morale opet krenuti. uputimo se tako blondie i ja na stanicu kada tamo ona zapazi nekog svog frenda… i dođe on k nama, a ja bih se zaklela da ga poznam odnekud… ona me predstavi i on mi veli svoje ime… hm... kada sam mu čula glas, sjećanje mi se čudom vratilo, te sam se pokupila, brže bolje, s nadom da me se nije sjetio… i tako dođem doma, otuširam se i opet na vlak za zbg… i tako…
mačak nije mogao doći… a joj… da je po mom, ne bih ga puštala… ali… onda ne bih ni ništa napravila…možda nešto izvedem i da se vidimo u petak, ali vidjet ću u kakvom mu je stanju džip… od kada je sa mnom, stalno mu se neka sranja dešavaju… ili mobitel, ili starci, ili džip, ili koljeno… hm… mislim… no nema veze… moram ići prepisati zadatke, ako ništa drugo… a možda i ubijem sistericu koja se tu dere ko` kakvo neodgojeno ždrijebe… kako se ta smije… sve prozori pucaju…
no idem ja…
čitamo se… pusica
Post je objavljen 12.09.2007. u 20:44 sati.