raspravljam ja nešto sa starcima i zvoni mi mobitel. uskraćeni broj i javim se ja… kad ono mačak…
u jebote… odjurila sam u kupaonicu i razgovaram malo s njim… nisam ga najbolje čula, ali nazvao me… iz šangaja… mislim… koliko cura može izjaviti za svoje dečke da su ih nazvali s drugog kraja svijeta… khm… no izađem ja iz kupaonice, a ono čeka me interpol, kako je to lijepo moja sestra opisala. u kuhinji je zasjedalo veliko vijeće u sljedećom sastavu:
optuženik: ja
svjedok: švesterica
porota: stara
sudac: stari
prvo pitanje: tko te zvao?!
rekla sam istinu…mislim kaj biste vi… rekla sam da je poziv iz šangaja, da je zvao mačak( tu ide njegovo ime i prezime) da je iz ..khm da ono.. i da ima osamnaest… no, reakcija časnog suca bila je: prestani srati…
prvi put velim istinu bez natezanja i onda oni tako… i neka netko veli da nije lakše lagati… i kaj sada… kada sam im konačno objasnila da je to istina, stara odmah počela kako moram završiti školu, a stari se ponada da ništa od faksa… pa dajte ljudi… takva ipak nisam… a onda stari onako, tužljivo, izjavi: a kada te ostavi ti ćeš opet početi slušati baladice… no comment…
i to se moj stari samo nada zato jer bih prestala navijati ovo “željezo” kako on lijepo naziva glazbu koju slušam…
ah… kaj bi bilo da sam im odmah rekla… uh… pa sigurno ne bi bilo onih lijepih večeri s mačkom… heheh…
sada stari cveka kako mu je opet novčanik prazan dok ga švesterica i stara odvlače u šoping, a ja se idem naći s apokalypsom i marinicom…
life goes on… so good by to everyone and a kiss for my bad boy….
Post je objavljen 29.09.2007. u 19:10 sati.