KRUŠKOV PRELAC

petak , 16.02.2018.

Ležim pod oskorušom u vrtu,
Listam Eliotovu „Ljubavnu pjesmu J. Alfreda Prufrocka“,
Ovo je jedan od onih dana koje bih da zaboravim.

Zatim ustajem i odlazim u sobu,
U kojoj prebireš po majčinoj zlatnini.
Što će ti to?

Kažem: pogledaj me. Dižeš trepavice.
Iz zjenice iskače – on. I bježi.
Sustižem ga lako. Nije veći
Od kukca.

Onda,
Do duboko u noć on i ja pijemo votku.
U ponoć odlazi. On je noćni leptir.

Kako izdrži?