PORED JENISEJA

srijeda , 14.02.2018.

Mrzim Sibir. Od zime kričim ko kreja.
To nisko sunce. Ta kratka svjetlost dnevna.
No što je tu je. Stojim kraj Jeniseja;
Na snijegu gola… Ninočka Vasiljevna.

Ona me prstom zove. Ona je prosta.
Gledaj me, kaže. Ali mi ne da blizu.
Ona je sva od tajge i permafrosta.
S grlenim smijehom. I zubima u nizu.

Tu odmah do nje sibirski tigar leži
(Nina mi kradom vrele poljupce šalje.);
Tigar otvori žute oči… I reži.
On ima meko krzno. I mračne ralje.

Gledam u Ninu… I počeo bih igru.
No prvo moram nešto šapnuti tigru.