Poezija i gitara
nedjelja, 20.06.2010.
Jedan od onih dana
Korov
Dan se vuče ko prastara ura
na zidu oronulog dvorca
melankoličnim zvukom zove slugu
da štapom kazaljke gurne
jer je zapela u vremenskom dugu.
Dan se vuče u mirisu kiše
koji priziva slike s početka puta
jednolično kapka sa zrcalnog krova
zatvara oči utezima dosade
spore misli u brzoj vožnji do snova.
Dan se vuče kroz šikaru samoće
zapinjem za granje svega što ne želim
korov mi sapliće korak, boja šipka me zove
sakrivam pogled da njime ne pripadnem
jer dalje moram sama sanjati prilike nove.
