PREVIŠE PRIČAŠ
09.01.2007.Rekli su da previše pričam.
Čak da sam i teatralna.
Hmmm. Možda i jesam. Možda me takvom vide.
Možda previše pričam zbog straha od tišine. Možda previše pričam jer previše šutim. Možda previše pričam jer imam što za reći.
Puno je tih Možda. A možda su i sva ta Možda točna. Svako pomalo.
Tetaralna? Hm.
Ja sam emotivna žena. Jesam.
„Ne plašim se ničeg i ne stidim
Na toj cesti što mi život guta.
Dok se pred noć, osvrćem i vidim
Samo pustu prašinu sa puta“
Tako pjeva M. Cetinić.
Ja se slažem.
Čega bih se sramila? Svojih emocija? Svojeg života, postupaka.... ma ne dolazi u obzir. Nemam što tajiti. Sve što je moje, tu je i zbog drugih. Ono što pripada samo meni, ja tako neću izgubiti. A sve ostalo, tu je da se dijeli.
komentiraj (11) * ispiši * #
