I tako... dragi moji.. primakao se još jedan dio naših života kraju... polugodište je gotovo.. meni osobno ostaje još pola godine za zajebanciju... onda počinju gluposti.. pripreme, prijamni, te ovo te ono... neznam... nekad mi se baš neda donositi te zrele odluke... u ovom trenutku bih htio vječito ostati u četvrtom razredu... tamo u školi... u klupi moje hiperaktivno... na hodniku izvodit gluposti... dosađivat se... svađat s domarom... sprdat s profesorima... ispijat bezbrojne kave u našem dragom Medi...
baš me neka nostalgija hvata.. iako moram priznat da nismo baš neki složni razred.. ali opet...
Jebote... fakat... skužiš koliko si zapravo sretan tek kad je prekasno... znam znam... opet poslovica ali i to dolazi s vremenom... fakat starim neznam... ;)
sada... 18... sutra 36... i eto me... 54 su ovdje... ma neznam... godine lete...
ali... život ide dalje... nekih stvari čemo se sjećati rado... nekih manje rado... nekih se uopće nećemo sjećati... neke ljude ćemo pozdravljati kad ih sretnemo.. neke ne... i tako.. još jedno poglavlje gotovo... ali ima još toga do konačnog THE END-a...
zato se toliko ni ne brinem... jer kao što sam uvijek tvrdio... svijet još nije vidio dovoljno mene... ;)

toliko od mene...

P.S. Imam neki čudan feeling zadnjih dva dana... neki ljudi to zovu i srećom... razlog? neznam...