izdajica

Moje je tijelo zapravo izdajica.

Kukavica.

Teško pristaje na kompromise.

"Imate mlad mozak" kaže stručna osoba i ja joj vjerujem. Za to postoji čak i neka zvučna terminologija. Ali na stranu terminologija. Poznajem ja njega. Svoj mozak. Jogunasta biljka.

Taj neće nego što hoće. Voli naređivati. Umisli si da je general, pa da ga moram pokorno slušati.I misli da je uvijek u pravu i da zna što je najbolje za mene. Jambra i njurga kad ga pošaljem na pašu. Teška srca napušta tron.

A kad se vrati... ( naravno da sam u međuvremene uspjela skuhati kašu koju pas s maslom nebi pojeo, jedan ili više finih nereda koji iziskuju duuuugotrajno pospremanje)...
... e, onda tek pokaže svoju pravu narav. " Jesam ti lijepo rekao??? Kaj ja ne mogu ni na pišanje , a da ti ne napraviš neko sranje??? Do kad ćeš tako???" I bla bla i truč truč u nedogled. Mozak mi popije. Taj moj mozak.

No, dobro, ako ćemo po istini, stvarno je u pravu. I stvarno mi je potrebno da stražari nadamnom. Jer kad se otmem kontroli, nisam baš za slobodan let. Valjda mi se , jer priznam, pola oprašta. Haha...

Ali, naj uživam kad mu vratim milo za drago. Jer on je mlad, pa si svašta umisli. A ona izdajica od tijela samo čeka u zasjedi.

Pa mozak kaže " ajdemo u planine, jer tamo nema zime..." I umisli si da sam sposobna penjati se po brdima na koja se ni jedna pametna divokoza ne penje ( naravno da pretjerujem, nije baš Himalaja, sjeverni Velebit 1335m/nv).

I zamisli ti to !!!! U pravu je !!! Zaista se uspijem popeti!!! Ali....

Ona tamo kukavica od tijela brunda svoju pjesmu. Te glupačo, te kokoši, ti ćeš sad tu nešto naučiti planinariti u tim godinama... Gusko jedna umišljena!!! Pa evo ti na !!! Sad nek te bole koljena i zglobovi kad si tak pametna !!!! Ahhaa...