Život u Novoj

Da li su dani u Novoj godini drugačiji? Hoce li biti drugačiji?
Jedna priča, više njih, čekaone i tako to...
Taj dan sam bila na kontroli i sve bi u redu. Koliko moze biti. Imala sam papirić :, kao podsjetnik s natuknicama: opet nisko željezo, mršavljenje, vrtoglavice i...zaboravljanje.
Hm, ovo zadnje više čak i nije zabavno. Ono kad poćnes zamjenjivati dane. Uglavnom one za nekakav pregled. Simptomatično i simpatično! Meni da, ne i njima!
Dođem na šalter, sretna što sam uopće uspila sve lipo organizirati. A sestra me u čudu gleda, otkud ja. Uglavnom, dogodilo se par puta.
Kazu mi piši. Napišem ja, čak i u mob stavin zabilješku za dan prije. Ali jedna od vijuga odlući drugačije i bude po njenom. Sutradan zazvoni alarm: za jedan dan je pregled! Hvala ti lipi moj, to mi je rekla i ona ljubazna sestra.
Kada mi se to dogodilo drugi put, došle smo doma, a muž me pita sta ti je rekla dr? Kaze mu kcer "'očes da ti ja kazem?" Našto će on "ali je opet falila datum "

Ne sat, ni dan..nego sve! kakva korist zapisat, kad zaboraviš da si napisa. Ovaj put sam im dala na uvid papir sa naručenim pregledom: dan i ura! Nema zabune.

Nakon malo smiha, i što mi je pohvalila figuru, dr se uozbiljila. Posto nikad nisam imala viška kg, uvik šlang, sad vec prelazim u minus, ali ne toliko ni zbog onih proporcija, koliko da se prati i vidi da li je i za to kriv Aubagio, male plave tabletice.
Kosa je prestala opadat, a počela je rast, i to je zanimalo.
Slijedio je kratki pregled a zatim i par uputa. Najviše o tome kako moram usporiti. A ne sedam vrsta kolača, i to sve teških. (Breskvice, šape, salenjaci, mađarica, bijela pita, orahnjača, baklava od višanja). Dogodine smanjite, najviše tri. Slozila sam se. Ista ova tema je več i doma odrađena. Konsenzus je postignut. Ko u Saboru, većina pobjeduje. Bez pogovora.
Par recenica na salteru i kuci.

Ona, moja vječna uzdanica, kaze da ćemo samo svratiti u Sity, po mlijeko za malu bebu. A i neki slatki poklončić uz to. "A ti ćes me pricekati u autu." Hm...bumo vidili.
Pa zna se več, kod svakog odlaska na pregled, nastojim obaviti i kratki pregled bar pokojeg ducana.. Kako zaobici ta velika snizenja... I onda, baš u omiljenom dučanu, baš to što ti treba, nađeš na - 70%... Lipo je počela Nova.. bome baš lipo, puno obečaje.

Dok smo polagano šetale po tim katovima, osjećam sve više da sam ipak trebala pojest onu blitvu i šnicele prije nego sam pošla od kuće. Ali dok sam izdvojila sve nalaze, uputnice, sredila se, pobiglo mi vrime...
Sad je već i žed sve prisutnija. Sve je manje snage i triba se najozbilnije požuriti doma. Nemam volje ni želje stati i uzeti štogod. Doma me sve to čeka, zato ajmo.

Dok se vozimo nazad, prikupljam snagu i dajem joj obazrivo upute šta se sve triba napraviti. Znam da će slijedit lekcija o nepojedenom ručku, o nepotrebnom trošenju energije u Sitija... ipak, tu robu sa tarace treba skupit, ovako ili onako. Prihvaća obavezu.

Napokon stizemo kući. E sad sam već posve sam iscrpljena. Ona mi sve lipo servira. I šnicele mi izrizala.
Uz konstataciju, uz osmjeh, da me svaki put kad mi je loše, treba ustvari odvest u šoping. Jer kako sam tamo sve izdržala, i probavanja čak...a čim sam došla kući, gotova. Tu šalu ipak razumijemo samo mi žene. Muž ipak ne.
Popila sam, u skoro dva gutljaja, po litre soka od borovnice. Nezamjenjiv! 
A onda je počelo...trzaj po trzaj.. objašnjavam mužu i opravdavam to mojom šetnjom po centru...a on grinta. Počelo je sasvim iznenada. Tremori, ko da je zemljotres, dodatno pojačani glavoboljom koja je počela još davno prije zore.
A i Tomislav u čekaoni, kraj kojeg sam sidila skoro cilu uru, je ima fibru. Mozda me čapalo i to. Ovaj put je čekanje bilo otežano i zbog te glavobolje. Kako li je tek njemu bilo.
Njegov prijatelj je, na svojim slabasnim nogama pokusavao odrzavati ravnotežu. A drhtavim rukama je uporno gestikulurao i tihim glasom pričao svoja iskustva. Tesko mi ga je bilo pratiti... A kad ga je prozvala dr, Tomo ga opravdava da nije mogao dugo vrimena govoriti. I sad kad je progovorio nitko ga ne može zaustaviti.
Niti žena. 
Popodne odmiče. Sada vec pojačani tremori.
Dolazi zava po ono mlijeko. Muka mi jer će, pored svojih problema, sad vidit i mene takvu. U bolnici joj je kcer: danima je mucila fibra, a onda bolnica, mucenje sa tim ugruscima, pokusaji tabletama, inekcijama... i sad ceka operativni zahvat. Posebna priča. Morala je povući vezu da bi mladu mamu, koja je rodila tek prije desetak dana, ostavili u bolnici. Dok je kći u bolnici, ona se brine oko djeteta...relacija: kuća jedna, kuća druga, bolnica...Jeza. .
Nagovaram je, onako sa kauča, da pojede štogod. Nekako se odlučila, sila da napravi sendvić... A onda je uočila moje grclčeve, bolne spazme... brine se. Proći će, velim joj. Ne brini se..samo ti pojidi stogod, okripi se.
A onda me ostavite, usudujem se reči. Ona nece da ide dok meni ne prođe...
Muž je isto uvjerava.."sad cu i ja po svoju dozu( kavicu), a ona ce ostat uz svoju dozu (seriju)"
Nije joj jasno. Takvu me ostaviti? Pa meni ionako ne možete pomoć. Najvise mi sada triba mir, tisina...još da navlačim i tu grižnju sto i drugi trpe uz mene. Ne..ipak nije baš tako strašno.
"Poljubi bebicu, poklon ne otvaraj bez mamice..da je bar jos nešto usreči."
Pozdravlja me nevoljko. I izlaze zajedno. Muž sa svojim smješkom, onim šta govori "ma znam ja, nije ti lako, ali i ti jedva čekas ostat sama, jel da". Tješi se.
Tada san se sitila da me je dr pitala kako sam proslavila doček.
Ma meni ovaj put i nije bio nesto posebno vazan taj doček. Ja sam u prošloj godini imala puno važnih fešta i kao da sam sa njima sve proslavila. Bilo je i pisme i šampanjca, balona i vatrometa. Šta to, pita me.
7Nabrajam: mojih 50, kćer 25, drugi sin 18, i braka 25! Čestita mi/nama. Ali i posebno stavlja naglasak na ovo zadnje. Zna ona zašto. Teško je, di su teške bolesti, sačuvati taj brak. A kod nas dvoje, taj teški put s "Njom" traje vec evo 18- tu godinicu. Meni odzvanja "teške". I stvarno se počinjem osjećati vazno.
Samo ti ajde, dragi moj, po svoju "dozu", a ja cu po svoju... Mi to tako. dd
Uklapa li se ova priča u novogodišnje raspoloženje? Naravno da da....
Želim svima nama beskrajno ljubavi, strpljenja, mudrosti, radosti, veselja....
Onima koji nemaju nade, da vjeruju... U nečemu oko sebe već moramo pronaći ljepotu, ima je!