Eh, spuži !

I tako je to kod nas osjetljivog nepca i lokal patriota!
Zimi se jedva dočeka prvi mraz da učini još slasnijim one tamne listove raščike..pa red rebaraca, kaštradine, kožice....

Nismo je se ni naguštali pravo, a već se nestrpljivo iščekuju prve proljetne kiše....A zašto? Bravo! Spuži! Ali, ne biko koji!
Oni brdsko planinski su najbolji. No, nu belaja... Kažu da su zaštičeni. Pa sad umisto u "branje" kupuju se od uzgoja. Kako "od uzgoja"? Šta oće reč?

Ima bit da još samo u sjećanjima iz djetinjstva, žive slike masovnih odlazaka na skupljanje spuža, kada smo se na prvi znak proljetne kiše, skupljali sa svih strana i brzo, što brže upućivali se na brdske livade i "ograde". Mlado i staro..
Danas takve gužve i živosti, ima samo na kojekakvim rasprodajama, ili u trgovačkim centrima. A nama je to tada bio događaj sezone! Ići u spuže! E koji dani....rasporedili bi se. Ko će ložit komin, jer tribalo je dobro vode pripremit za kuvanje, pa morske soli da, izvači onu sluz. Užurbano, ali sa neskrivenim uzbuđenjem, tražile bi se gumene čizme, štogod nepromocivog navuc na se....pa se zaputit.

Neka sela i dan danas pantin samo po spužima. Dolazili su i znani i neznani. Eh, kako su se gledale registracije. Odakle je ko i čiji li je..Ima li pravo doći na našu zemlju? Ali bilo je dovoljno za sve. I sad vidin noge u vlažnoj travi, i ćutin onu mokrinu...a oči široke da koji puž ne pobigne..pa ko će više. Pune vriče! Potrajalo bi to satima, znalo se i po mraku tek vraćat.. Ali pred punim vričama nije bilo grintanja. Pitan se, kako to da nama dici, nije bilo nimalo gadljivo, ništa nam nije smetalo...

A današnja dica? Niti znaju niti će imati prilike to doživiti. To je taj civilazicijski danak. Pa kome krivo, kome pravo!

A meso spuža je nazdravije od svih vrsta, nema masnoće!

U tavu, na ulju, bacit malo zelenih pera ljutike, malo i domaće pancete, pa dodat prokuvane i dobro očišćene spuže, malo posut brašna, pa sve polit jajima. Svako ima svoj način; odma u vatru, ili na špicu...Poštivan i uvažan sve koji nisu ljubitelji. Ali, razumite i vi nas...
Stigla dva kila.... :)