More i ja

Kad su mi našli te lezijice, spominjali su nekakve zvučne signale, uz pomoć kojih su one kao vidiljive. Dakle, stavili su me u taj "bubanj" i sve što trebam je mirovati i podnositi te zvukove... kada su dobili "sliku", a da bi lakše shvatila, rekli su da imam nekakva oštečenja, oštečenja mijelinske tvari, i da tu nema popravka. Kako? Pa sve se može popraviti? Popravljaju se stare ure, popravljaju se trošna vrata i krovovi kad prokišnjavaju.. popravljaju se televizori i računala..i cviječe zaliješ pa se popravi. Popraviš kvačicu na slovu. popravit možeš i veštu, onaj šav i porube, sve možeš popraviti.Čak se i gnijezda daju popraviti. Ali ovo rekli su: ne. A dugo su me gledali..svaki put. Kao da sam im ispala odnekud. I svašta mi je pričao barba u bijelom. O nekim cjevčicama, pomagalima, sad ste takvi, ali jednom..možda i vrlo skoro…..Mislio je da ću se pripast…. Naišao je na čvrstu stijenu. Hrid! I sada znam! Dok sam ja slušala te signale, u onom bubnju, u meni su se miješali čudni tonovi. Sada znam: bilo je to more! Valjalo se svom silinom. Uzvirile se ribice, nevidljivi plantkoni oživili su ko največe morske beštije, a one velike postali su užareni, plamteči zmajevi i nadvili se nad cilin sviton, zemljom šta je odjednom na ploču izgledala, što se ljulja, ko da će svako malo prikipiti, izliti se iz svoje žice…Vidila san uznemirene rakove, meduze i školjke iz kojih ispadaju biseri… Zapjenilo more, udara o obalu, o kamenje, mene se dotiče, ali ja stojin. Malo pogrbljena, malo oštećena, ali se ispravljan. Nedan na se. Tuče more…a ja ga gledan. Nije to bila bitka! To se neka čudna igra stvarala… zalijepilo se more tada za me, i od tada ga nosim u sebi. Od tada šumi u meni, pod suvom kožom, da mi rane vida..ožiljke ublažava. I popravlja! Eto, barba moj dragi, u bijelom. Želin ti reči koji su to zvučni signali mene ustvari pohodili. More je to u mene uplovilo! I traje ta naša igra nalik čudesnoj igri staklenih morskih perli…i kada me za tisuću godina budu pitali, znat će, po boji valova, pa morskoj pjeni, da još traje naš ples… Da noću svijetlimo i daljine ćinimo manje beskrajnim….