papatači

subota, 08.04.2006.

papatač broj dva se uključio u papatačarenje

Reko mi frend da neš napišem

Ne volim blogove. Blogere. Sve nešto nadobudno, nabrijano..puno mudrih misli,
znalački analiziraju taj zli i nepravedni svijet. Ah, jesenti. Teško nama .
Pa ti poetični naslovi. Kontam: moram i ja bit originalan, naslovit blog filmski (to
uvijek prolazi) " Iskupljenje u Utrinama'' ili « Dobar,loš, blogger» možda
«Kad
blogovi utihnu»..hmm, vredu, to smo rješili. Ha, naslov sam eleganto sredil.
Mudro.. O čem ću pisat? «Kad neznamo o čemu pisati, onda pišimo o ničemu» (Papatač, 13,1)

Jutro. Čim sam smaknuo krmelje z očiju, počeško se, pronjuško, plazim po podu,
napipavam trapke i iskopam malu bijelo-zlatnu kutijicu, izvor moje sreće zadnjih mjeseci. Vadim
jednu, šnjofkam, gledam ja nju (ona mene),kress, zippo pali iz prve, ahh...
Nema do Pljuge Jutarnjice.
Kad sam se oraspoložio za daljnje akcije, dižem rolete i svaćam zakaj se osjećam
tak usrano. Nevjerojatno usran dan. Kiša kenjka. Onda odem na Jutarnju Kahlicu, još jednu
radost novog dana. Pustim mjuzu, složim neki jad od sendviča (kruh s šniclom od juče ) i
meditiram kak bi bilo lepo da pogledam malo fiziku, test neki, već mi krenule suicidalne
primisli da učim..brr. Nasreću, moj dragi kompa se brine za me. Pošalje poruku da dođem čuku
prije škole malo klošarit. Ko sam ja da odbijem?
Nitko. Stojimo ko dva pokisla goluba. Kapi ledene jebene kiše mi gnjave cigaretu. Ja
sam optimistično navuko kratku majicu i prek jaknu. Čekam da sunce grane, da ispadnem
pametan u kratkim rukavima. Sad je 2 ujutro, sunce još čekam a ispo sam samo prehlađen. Mater
mu.
Uskoro je zvonilo. Počinje Škola. Neću se zamarat da izvučem nekaj zanimljivo iz
tog. Standardno dosadno. Dotegliš torbu u učionu, sjedneš, praviš se intelektualac,
cin-cin, kraj sata.Tak sedam puta s čik pauzom nakon trećeg...

Čitam svoje djelce (jutro posle) i pitam se kog ja to vučem za surlu, kog potežem za
kopito, kom bacam krafne u oči..Aka: kog ja muljam? Kao, ne volim blogove...
* * * * * * *

mada je ovo djelce doživjelo par amandmana, naš buntovnik se odvažio i probio tu barijeru koja ga je kočila da postane vrsan blogger...mislio da je svijet danas postao bogatiji za još jednog talentiranog bloggera...zapravo on je onaj neizbrušeni dijamant...svijetu preostaje samo da tek ugleda onaj pravi sjaj....

Vaši papatači