Sve što se desi, mora se jednom desiti prvi put. Tako mi paori po prvi put u kolovozu: radimo silažu, vršimo rane kukuruze, vršimo soju i rani suncokret...
U mojoj stočarskoj branši najaktuelnije su silaže. Meni je danas bila zadnja moljba.
Žao mi je što na prošlom stočnom sajmu niam imao fotoaparat pri ruci da snimim stotinjak traktora koji se vraćaju kući sa neprodanim prascima, da snimim lica onih koji su uspjeli dobiti barem po 8 kn/kg žive vage.
Očaj i kod jednih i kod drugih.
I nafta i mleko se trenutno na svetskom tržištu kotiraju po rekordnim cenama.
Rast cena mleka izazvan je, između ostalog, i usled sve veće potražnje za tim proizvodom od strane Kineza i drugih stanovnika Azije, zatim činjenice da rastu cene stočne hrane i opadaju zalihe u EU, a Okeaniju, najznačajniji izvoznički region za mleko, pogađa suša.
Od novembra prošle godine do aprila ove, svetske cene mleka povećane su u proseku za 46 odsto, s tim što je najviše poskupelo mleko u prahu, saopštila je Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO).
U Kini je potrošnja mleka rasla sa povećanjem standarda stanovništva, ubrzanim razvojem domaće industrije mleka, kao i sve većom zainteresovanošću, naročito mlađih ljudi, za netradicionalnu hranu. Veliki uticaj na promenu ukusa odigrali su i strani lanci restorana brze hrane.
Bum proizvodnje biogoriva, za koja se kao sirovina koristi i kukuruz, doveo je do rasta svetskih cena stočne hrane, na šta su mlekari reagovali podizanjem cena svojih proizvoda. U porastu su i cene soje, još jednog značajnog sastojka stočne hrane.
Uticaj tih kretanja na cene mleka varira od zemlje do zemlje, u zavisnosti od domaće poljoprivredne politike, njene međunarodne trgovine, geografskog položaja i drugih faktora.
Vlade SAD, Kanade, EU i Japana imaju mehanizme kao što su uvozne carine ili proizvodne kvote, kojima donekle izoluju svoje tržište mleka od kretanja cena te sirovine na svetskom tržištu, konstatovao je FAO. Ti mehanizmi su, međutim, pod sve većim pritiskom nezadovoljnih proizvođača mleka, kako domaćih, tako i stranih, sve nezadovoljnijih što je više novca u igri na svetskom tržištu ove sirovine.
Trgovci su od 2002. dosad uspevali da održe varijacije cene u rasponu od 15 odsto. Međutim, od jula su morali da pokleknu, pod pretnjom domaćih proizvođača da će svoje mleko plasirati negde drugde, pa je otkupna cena povećana za sedam do 10 evrocenti po litru.
Biće preispitane i cene mlečne čokolade
Već od maja, pakovanje butera od 250 grama poskupelo je u Nemačkoj sa 77 na 82 centa, a litra mleka sa 58 na 66 centi. U zemlji u kojoj je pivo još uvek jeftinije od mleka, ovo poskupljenje izazvalo je buru protesta.
Nemačko udruženje trgovaca na malo (HDE), za nastalu situaciju krivi Kineze, ali i sistem proizvodnih kvota u EU, uveden 1984. godine, koji sprečava domaće mlekare da proizvedu više ukoliko to diktira tražnja.
Ovaj sistem okončaće se 2015. godine, ali je Filip Tod, portparol Evropske komisije, objavio da će u međuvremenu, od 2008., biti odobreno godišnje povećanje proizvodne kvote za mleko za 0,5 odsto.
Skuplje mleko osećaju i svetski konditori. Ričard Leni, izvršni direktor kompanija „Herši”, najvećeg američkog proizvođača u ovom sektoru, kaže da će ta firma malo izmeniti svoje recepte, time što će umanjiti procenat laktoze.
Dugačka paorska sezona, rabote po suncu, kiši, bez zaštite i uz malo nepažnje je rezultiralo Paorovom bolovanju. Kičma i muskulatura nisu izdržali i sad sam pod tretmanom ketonala, injekcija, kremica i bizovačkih bazena, a uskoro i fizijatara.
Sutrašnji kirbaj u mojem malom selu (Sv. Lovro) bi mogao barem malo ublažiti stanje duše i tila.
Naše kapije su sutra širom otvorene...
A ni mojem kukuruzu i djetelini nije lako.
Suša je pokosila polja i najava sutrašnje obilnije kiše je pravi melem na ranjenu zemlju.
- ima 1,177,278 km asfaltiranih cesta kojima prometuje 55 mil. vozila 173 aerodroma, and 23,573 km pruga kojim prometuje na tisuće vlakova koji struju uglavnom dobijaju iz 42 postojeće nuklearne elektrane
- veliki proizvođač riže (veliki potrošač vode) koji daje ogromne subvencije za vlastiti uzgoj, a na uvoznu rižu su carine i do 490%
Japanaca ima 127 miliona, a žive na prostoru od samo 7 veličina Hrvatske i uzevši u obzir samo onih par gore navedenih činjenica, možete se zamisliti koji su oni i prirodni i industrijski zagađivači.
Ali ne, nitko ne vidi vlastita govna jeR ponekad je lakše (i nužnije) mesti tuđa dvorišta...