|
FALI MI ...
Fali mi miris zemlje crne,
fali mi 'rast, nemam žira,
duša mi prazna, srce trne.
Nema bez tebe sreće ni mira.
Fale mi široki pusti drumovi,
fala mi konji i klopot kola,
fale mi sela topli domovi.
Sve mi to fali, umirem od bola.
Fali mi mjesec da snove krade,
fali mi pjesma da zore budi,
fali mi, fali al' nema nade,
fale mi moji dragi ljudi.
Fali mi njivâ, paorskog truda,
brez nji' mi tvoja slika ni cila,
žuljave ruke, tvrde ko ruda.
Ta cilu te volim Slavonijo mila!
Fali mi suncem obraz opalit,
umorne oči pune mu brige,
šta biće sutra, kog sveca slavit.
A glava puno kike side.
Fali mi šuma 'rastova stara,
fali mi stan, koljeba na Ritu,
fali mi sunce, đerma kraj bunara,
fali mi crveni mak u žitu.
Fali mi lepinja, friškog kruva,
fali i sajtluk, od dude bure,
fali mi avlije lipa duva,
fale mi tvoje pijane tambure.
Fali mi tvoje zlatno ruvo,
fali mi inat, tvoja dika,
fali mi sve štaj dida sačuvo.
Fališ mi cila, Šokadijo lipa!
Sve mi to fali, godinama tražim,
umirem dugo, na rate al' zbilja,
praznu dušu lažima blažim.
Ta fališ mi draga, Slavonijo mila!
06.listopada 2005.
|
19.08.2007., nedjelja
I nafta i mleko se trenutno na svetskom tržištu kotiraju po rekordnim cenama.
 Rast cena mleka izazvan je, između ostalog, i usled sve veće potražnje za tim proizvodom od strane Kineza i drugih stanovnika Azije, zatim činjenice da rastu cene stočne hrane i opadaju zalihe u EU, a Okeaniju, najznačajniji izvoznički region za mleko, pogađa suša.
Od novembra prošle godine do aprila ove, svetske cene mleka povećane su u proseku za 46 odsto, s tim što je najviše poskupelo mleko u prahu, saopštila je Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO).
U Kini je potrošnja mleka rasla sa povećanjem standarda stanovništva, ubrzanim razvojem domaće industrije mleka, kao i sve većom zainteresovanošću, naročito mlađih ljudi, za netradicionalnu hranu. Veliki uticaj na promenu ukusa odigrali su i strani lanci restorana brze hrane.
Bum proizvodnje biogoriva, za koja se kao sirovina koristi i kukuruz, doveo je do rasta svetskih cena stočne hrane, na šta su mlekari reagovali podizanjem cena svojih proizvoda. U porastu su i cene soje, još jednog značajnog sastojka stočne hrane.
Uticaj tih kretanja na cene mleka varira od zemlje do zemlje, u zavisnosti od domaće poljoprivredne politike, njene međunarodne trgovine, geografskog položaja i drugih faktora.
Vlade SAD, Kanade, EU i Japana imaju mehanizme kao što su uvozne carine ili proizvodne kvote, kojima donekle izoluju svoje tržište mleka od kretanja cena te sirovine na svetskom tržištu, konstatovao je FAO. Ti mehanizmi su, međutim, pod sve većim pritiskom nezadovoljnih proizvođača mleka, kako domaćih, tako i stranih, sve nezadovoljnijih što je više novca u igri na svetskom tržištu ove sirovine.
Trgovci su od 2002. dosad uspevali da održe varijacije cene u rasponu od 15 odsto. Međutim, od jula su morali da pokleknu, pod pretnjom domaćih proizvođača da će svoje mleko plasirati negde drugde, pa je otkupna cena povećana za sedam do 10 evrocenti po litru.
Biće preispitane i cene mlečne čokolade
Već od maja, pakovanje butera od 250 grama poskupelo je u Nemačkoj sa 77 na 82 centa, a litra mleka sa 58 na 66 centi. U zemlji u kojoj je pivo još uvek jeftinije od mleka, ovo poskupljenje izazvalo je buru protesta.
Nemačko udruženje trgovaca na malo (HDE), za nastalu situaciju krivi Kineze, ali i sistem proizvodnih kvota u EU, uveden 1984. godine, koji sprečava domaće mlekare da proizvedu više ukoliko to diktira tražnja.
Ovaj sistem okončaće se 2015. godine, ali je Filip Tod, portparol Evropske komisije, objavio da će u međuvremenu, od 2008., biti odobreno godišnje povećanje proizvodne kvote za mleko za 0,5 odsto.
Skuplje mleko osećaju i svetski konditori. Ričard Leni, izvršni direktor kompanija „Herši”, najvećeg američkog proizvođača u ovom sektoru, kaže da će ta firma malo izmeniti svoje recepte, time što će umanjiti procenat laktoze.
(Izvor: Tanjug)
|
|
|
