|
FALI MI ...
Fali mi miris zemlje crne,
fali mi 'rast, nemam žira,
duša mi prazna, srce trne.
Nema bez tebe sreće ni mira.
Fale mi široki pusti drumovi,
fala mi konji i klopot kola,
fale mi sela topli domovi.
Sve mi to fali, umirem od bola.
Fali mi mjesec da snove krade,
fali mi pjesma da zore budi,
fali mi, fali al' nema nade,
fale mi moji dragi ljudi.
Fali mi njivâ, paorskog truda,
brez nji' mi tvoja slika ni cila,
žuljave ruke, tvrde ko ruda.
Ta cilu te volim Slavonijo mila!
Fali mi suncem obraz opalit,
umorne oči pune mu brige,
šta biće sutra, kog sveca slavit.
A glava puno kike side.
Fali mi šuma 'rastova stara,
fali mi stan, koljeba na Ritu,
fali mi sunce, đerma kraj bunara,
fali mi crveni mak u žitu.
Fali mi lepinja, friškog kruva,
fali i sajtluk, od dude bure,
fali mi avlije lipa duva,
fale mi tvoje pijane tambure.
Fali mi tvoje zlatno ruvo,
fali mi inat, tvoja dika,
fali mi sve štaj dida sačuvo.
Fališ mi cila, Šokadijo lipa!
Sve mi to fali, godinama tražim,
umirem dugo, na rate al' zbilja,
praznu dušu lažima blažim.
Ta fališ mi draga, Slavonijo mila!
06.listopada 2005.
|
30.03.2007., petak
Muke po meni
Nisam skoro napravio ovoliki razmak između dva posta. Tako bi bilo i večeras da me nije, hm, Baća Iva skoro ukorio.
A večeras sam baš ko' crkniti mačak. Sav izudaran po licu od trnja i svibovih grana.
Pokazalo se fino sunce jutros, pa ja onda opet ode na krčenje jednog zaraslog kanala kraj njive. A njivica dugačka 710 metara.
Inače ne volim kad vidim pometen kanal (zeleni beton), ali u ovom slučaju se mora počistiti, jer je vrag odnio šalu. Naime, ta je njiva nekad bila u vlasništvu PIK-a Jasinje, a oni su ju održavali onako kako su ju i platili. Znači nikako.
E sad, ako nikad niste bili u kanalu koji je neodržavan četrdesetak godina, onda niste ništa izgubili. To je džungla trnata kroz koju se jedva može proći, a usput morate oderati hlače, ogrebati ruku, ostat bez kape na glavi, stati na trn i kočijaški opsovati.
Tehnologija današnjice se pobrinula i za ovakve slučajeve. Postoje trimeri koji poprilično dobro rade i pod ovakvim uvjetima, samo ja ga nemam, nego motornu pilu koja baš i nije idealna za guste i sitne sklopove. Zato je moja glavna mehanizacija bila sjekira i rukavice bez kojih bi ovaj posao bio nemoguć.
Ali nije ni to sva muka današnjeg dana.
'Tio, ne 'tio, treba mi jedan maserski tretman uvečer. Malo sam falične kičme pa sam navrko' moju gospoju da me malo progaza, jer mi je to 'ko priki lik. Ja legnem na pod, ona na mene (ma nogama) i tako tri četiri kruga, od stopala do plećova junačkih.
E da, a da znate koliko ta moja snaša ima kila i vi bi se (konačno) sažalili na mene...
|
|
|
