Marketing
Muke po meni
Nisam skoro napravio ovoliki razmak između dva posta. Tako bi bilo i večeras da me nije, hm, Baća Iva skoro ukorio.
A večeras sam baš ko' crkniti mačak. Sav izudaran po licu od trnja i svibovih grana.
Pokazalo se fino sunce jutros, pa ja onda opet ode na krčenje jednog zaraslog kanala kraj njive. A njivica dugačka 710 metara.
Inače ne volim kad vidim pometen kanal (zeleni beton), ali u ovom slučaju se mora počistiti, jer je vrag odnio šalu. Naime, ta je njiva nekad bila u vlasništvu PIK-a Jasinje, a oni su ju održavali onako kako su ju i platili. Znači nikako.
E sad, ako nikad niste bili u kanalu koji je neodržavan četrdesetak godina, onda niste ništa izgubili. To je džungla trnata kroz koju se jedva može proći, a usput morate oderati hlače, ogrebati ruku, ostat bez kape na glavi, stati na trn i kočijaški opsovati.
Tehnologija današnjice se pobrinula i za ovakve slučajeve. Postoje trimeri koji poprilično dobro rade i pod ovakvim uvjetima, samo ja ga nemam, nego motornu pilu koja baš i nije idealna za guste i sitne sklopove. Zato je moja glavna mehanizacija bila sjekira i rukavice bez kojih bi ovaj posao bio nemoguć.
Ali nije ni to sva muka današnjeg dana.
'Tio, ne 'tio, treba mi jedan maserski tretman uvečer. Malo sam falične kičme pa sam navrko' moju gospoju da me malo progaza, jer mi je to 'ko priki lik. Ja legnem na pod, ona na mene (ma nogama) i tako tri četiri kruga, od stopala do plećova junačkih.
E da, a da znate koliko ta moja snaša ima kila i vi bi se (konačno) sažalili na mene...
Post je objavljen 30.03.2007. u 21:36 sati.