O životu, i svemu oko njega...

četvrtak, 08.05.2008.

Eto i mene, pa da vidimo šta ima... :-))

Ima dana kad se osjećam jako zgaženo, i prazno i tužno. Mislim na Njega, na NAS, na ono što smo nekad bili... Fali mi sve naše, fali mi njegov glas i njegov predivan smisao za humor Danas je jedan od takvih dana... cijelo jutro razmišljam o njemu, vidjela sam ga za vikend, čak mi se i javio porukom, sa nekim pomalo ljubomornim pitanjima o mom trenutnom životu... Viđa se s jednom curom, ali meni to zapravo nije bitno, jer ja znam šta sam ja njemu bila, i time se tješim... A tješim se time što sam i ja upoznala nekoga, ali nebih sada o tome, jer još je rano za išta.. Družimo se, idemo na kave i izlazimo van, to je to... Bojim se prići bilo kome jer znam da nemogu sada nikome dati 100% sebe, jer znam da mi je glava uvijek mislima u drugom smijeru, kod njega.. A uostalom, mislim da mi je nakon 3 fodine veze, ipak, sada najbolje da budem sama... Ajmo sada malo o boljim stranama mog života Radim, polako, ali ide. Ovdje u Poreču se sve budi, za 1. Maj je bila hrpetina turista, ja nisam slavila, bila sam sa frendicom u našem kafiću, pijuckala cedevitu i uživala u suncu kojeg ovih dana, hvala Bogu, ima! Malo smo izlazili, puno sam plesala ovih dana, puno igrala pikado, i biljar koje nisam igrala 100 godina Neznam, sve se nekako budi i meni to paše, jer mrzim biti sama, mrzim kad izađem van, a nema nikoga, ovako barem znam da je svugdje krcato, i zadovoljna sam, jako Sutra se otvara jedan klub na plaži, pa ako je netko u blizini Poreča, neka svrati A ja sad idem, zove me Mario da idemo na kavu... Pusa svima... Riječ dana: Valerie

- 10:05 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.