O životu, i svemu oko njega...

četvrtak, 27.03.2008.

Euforija plakanja... :-)

Ne mogu se sjetiti kada sam zadnji put toliko izlazila... Valjda kad mi je teško, ja se okrenem prijateljima, ali doslovno.. Ja, Nina i Mario smo po cijele dane skupa... Jedemo, pijemo, opijamo se, igramo Monopoly, tračamo, plačemo i smijemo se skupa... Inače nas troje smo zajedno od 3. godine, dakle od vrtića, znamo se u srž i stvarno mi je lijepo s njima... Ja sam dobro, imam faze plakanja, faze dugačkog razmišljanja o svemu ovome, i faze nekakve euforije.. Osjećam se čudno,sama sam, a to mi je tako strano sada..i mogu raditi sve što poželim, ali opet ne radim, i dalje imam onaj osjećaj veze! Poslao mi je sms za rođendan, to me razveselilo, ali osim toga: ne vidimo se i ne čujemo. On je ovdje, ali ga ja ne vidim.Možda je tako i bolje, za oboje, jer da se non stop viđamo nebi nam bilo nimalo lakše, dapače... Bila sam u Puli jutros, trebale krenut Nina i ja u 8, ja lijepo sinoć navila sat na mobitelu, kad ono meni parlafon zvoni, 8:00, a ja još u krevetu, spaaaavam ja ko krme Šta je bilo? Mobitel se ugasio preko noći... Nema veze, stigle mi na vrijeme, pičile smo po onom ipsilonu da je to bilo ružno... ( inače pametno vozimo, da se zna ) Hvala svima za rođendanske čestitke, slavim u subotu. Doći će mi prijatelji, popit ćemo i pojest, pa lijepo u noćni život... Ja sada idem, nadam se da vam je bilo ugodno čitanje, i svima najveće pusetine na svijetu! Riječ dana: pljukanci

- 15:04 - Komentari (5) - Isprintaj - #

subota, 22.03.2008.

SRETAN USKRS

Svim mojim prijateljima na ovom blogu želim Sretan i blagoslovljen Uskrs, da ga provedu u društvu svojih najmilijih....

- 14:23 - Komentari (4) - Isprintaj - #

četvrtak, 20.03.2008.

još jedan dan...

I dalje se nismo čuli.. Inače, sutra bi trebao doći pa se stvarno nadam da će se javiti, jer mi je već puna kapa. Inače, na poslu sam. Bille smo ja, Nina i Mario u utorak navečer na večeri, stara ekipa Najeli se pošteno, ja jela neke pljukance sa šparogama i pršutom, ma odlično je bilo. Na kraju smo se zapili u našem trenutno najdražem kafiću, i baš mi je to trebalo. Malo odmora od svega, malo druženja s najboljim prijateljima i malo mira. Drago mi je što imam takve prijatelje, i muške i ženske, koji su samnom sada kad mi je teško, koji se smiju samnom i tješe me kada plačem. Ja vidim da se oni trude da mi olakšaju, pa iodemo tu, pa idemo tamo, stalno u điru, samo da se ne osjećam samom. Eto, tako je to. Danas sam čak i dobro, sanjala sam ga noćas, i probudila se u hladnom znoju, došlo mi je da uzmem telefon, nazovem ga i vrisnem: KAD ćeš se javiti, ja više ne mogu!!!! Ali opet nisam. Onda mi zazvoni talijanski broj, na koji on uvijek piše, opet se zaledila, a na kraju Tim šalje neke obavijesti. Tako da mi je jutro počelo fantastično. Neznam, ovaj vikend je Uskrs, u utorak mi je rođendan, stvarno bi bilo uredu da se javi. On je taj koji bi se trebao javiti, jer on zna moje osjećaje, on zna da ga volim i želim biti s njim on mora to shvatiti, za sebe, jer za mene već zna... Možda ipak sve ispadne dobro, a ja opet postanem ona dobra, stara i nasmijana Pantagana. Riječ dana: nada

- 09:33 - Komentari (7) - Isprintaj - #

utorak, 18.03.2008.

Kako je to kad si sam ili se tako osjećaš...

Obećala sam da ću se javiti i evo me... Kako sam... nikako. Nismo se čuli 5 dana... nikad u ove 3 godine nije prošao dan da se nismo čuli. Neznam kako je, neznam šta radi, neznam kako mu je na poslu... Neznam ni šta će biti s nama, nisam sigurna... Htjela bi da se pomirimo, riješimo sve to... On hoće malo mira, malo vremena da vidi šta ćemo i kako ćemo. Treba mu da se ne čujemo, mislim da je to zato da osjeti kako je kad me nema. Ja osjećam kako je kad nema njegovih poruka, i riječi... i neželim to više proživljavati. Inače, radim, na poslu sam. Čekam Ninu da dođe, ona je još u Poreču, ja u Vrsaru. Jučer nisam ništa skoro jela, tanjur pašte. Baš se osjećam prazno, i tužna sam, jer znam da se volimo, a ne uživamo u tome nego smo razdvojeni... Ovdje kiša, bljak, tmurno. Jučer je bilo tako lijepo, sunčano ovdje, a danas... Idem. Velika pusa svima... Riječ dana: tužna

- 08:56 - Komentari (4) - Isprintaj - #

četvrtak, 13.03.2008.

Sama

- 20:04 - Komentari (9) - Isprintaj - #

srijeda, 12.03.2008.

Ma...

Kad bi bar mogla biti sretna i voljena, ali očito ne mogu. Tužna sam, nikakva i..sama. Meni je najvažnija u životu ljubav, ona me hrani, ona mi daje snagu, sreću i mir. Znam da sam patetična, ali ne mogu si pomoći. Želim svima laku noć, i veću sreću od moje... puno veću. Riječ dana: tuga

- 22:12 - Komentari (2) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 10.03.2008.

Život bez kompjutera ko' život bez glave...

Jao, ljudi moji dragi, nisam imala Internet 3 dana, mislila sam da ću poludit. I još vikend, ja doma, a nema Interneta, ma kakvi Interneta, nema ni Windowsa! Jednostavno nije htio ući u Windowse, poludila sam. 3 dana sam pokušavala sama riješiti stvar, jer dosad sam svaki put uspijela, ali nikako. Tako da je danas došao majstor i riješio sve. Inače, vikend je prošao veoma cool, ništa nisam radila, nisam na kraju išla van u subotu, ali u petak sam bila malo. Nedjelju sam provela u krevetu, gledajući tv Dragi se vratio iz Geneve, donio mi slike. Stvarno im je lijepo bilo, kad ih uploadam pokažem vam autiće. Kaže da je sve super jedino da je enormno skupo ( jedna bacardi cola 20 € !!) Sajam je bio ogroman, sa svim mogućim autima... A kad smo već kod auta, evo slike mojih top 5 najdražih... Mercedes sl 350 Alfa GT Mini Cooper Nissan Pathfinder Opel Astra Eto, to su moji favoriti, a nadam se da ću si jednog dana moći priuštiti onaj prvi... Danas je na poslu bilo čist fajn, imali smo sastanak, bila sam jako dobra, na sva sam pitanja znala odgovor... Eto, danas kratko i slatko.. Svima puse do krova!!!! Riječ dana: kiša

- 19:00 - Komentari (2) - Isprintaj - #

petak, 07.03.2008.

Kako je to nekad bilo...

Sjedim na poslu, surfam po internetu i razmišljam... Treba počet radit, treba naći ljude, a kako? Već sam sve frendove pitala i rekla im kakva je situacija, da radim u osiguranju, da ako im treba nek se jave. Starcima upravo radim životno... a šta dalje. Neznam, budem morala telefon u ruke i zoooovi, samio zooovi Inače, jučer nam je padao snijeg, nisam mogla vjerovat svojim očima. Zadnji snijeg je u Poreču pao 2001, znam jer sam se slikala tog dana u školi sa frendovima kako se grudam. Sjećam se, bili smo ko mala djeca, kao da snijega nismo u životu vidli. Toliko smo bili zabavni da nas je školski fotograf išao slikati, ma moram vam u sljedećem blogu stavit sliku, onako crno-bijela, ma zakon je! A danas je opet bljutavo vrijeme, neka glupa kiša, sve nešto bljak... I znate šta. Moram vam nešto ispričati. Dakle, imala sam 17/18 godina, i mislim da je to bila najbolja godina mog života, što se zabave tiče. Bilo nas je 5. Staaaaalno smo bile zajedno, priljepljene jedna za drugu. Od nas 5 u razred nas je zajedno išlo 4, tako da smo doslovno po cijele dane bile zajedno. Ja sam te zime bila prekinula s dečkom, bili smo godinu dana zajedno i onda smo prekinuli. Jaa sam jako patila i plakala i tulila, i bilo mi je jeko teško, znate ono, prva ljubav i to. E, tako sam ja sve više i više svog vremena provodila s mojim curama. Sve smo bile slobodne, mlade, lude i opičene u glavu totalno. Tada smo počele izlaziti, i izlaziti, i piti i upoznavati hrpu ljudi. bilo je tako dobro, bile smo si dosta samo nas 5, nitko nam nije bio zabavan koliko smo bile same sebi. Sjećam se, znale bi sjest ispred moje zgrade, sa bocom bambusa i dva papira. I pisale bi, igrale igre, izmišljale neke lude situacije, smijale se, kesile ko lude hijene. Jednom nam je došla policija i vidla nas onako spaljene. Pitaju nas da šta pijemo, a ja u ruci držim 2 litre bambusa u boci od cole. Pa sam mu rekla " Pa neću vam valjda reći da pijemo colu?" I nasmijali se i otišli. Onda smo jednom išle u praznu kuću od jedne od nas, i tamo igrale remi i bridge. Pa smo se opet opile i na putu za naš omiljeni kafić Sandra je pala preko ograde, sa minicom u zraku, i uto došao njezin brat Koji je to šou bio, gledao nas je kao da smo najveći idioti koji padaju po ogradama i cugaju do iznemoglosti. Ali zapravo nije bilo tako. Bile smo jako povezane, znale smo i popit, ali tko nije? Uvijek smo bile jedna uz drugu, uvijek smo plakale i smijale se zajedno. Ali bile smo glavne, došlo je i do toga da kad jednu subotu nebi izašle van drugi dan su nas ljudi ispitivali di smo bile? Jednom smo tako ušle u kafić, bila je neka ekipica tamo i odjednom jedan dečko pokazuje na nas i govori frendu " To ti je ta luda ekipa" A zašto to pišem.... Zato što pošteno nisam izašla 3 mjeseca, a još višđe s njima. Sve se to nekeko raspalo. Elis i Sandra su otišle u Rijeku, Lara u Pulu, ja u Pulu, pa natrag, Mico radila, jednostavno smo nestale, utopile se u masi istih... I danas me baš zove Mico da navečer idemo na cugu, ma reko ja njoj " Ajmo se rađe napit negdje, nismo sto godina!" Fali mi nekad izaći, fali mi jako. Imam tek 21 godinu, fali mi izaći s curama, naplesati se do mile volje i smijati se cijelu noć do iznemoglosti. Gledam Dragog, on ima svoje dečke, svoju ekipu ovdje i svaki put kad izađem s njima van meni je fenomenalno.... Ali meni trebaju moje cure, kao što njemu trebaju njegovi dečki. Ja znam da više nije kao prije, i da mogu sada sigurno nebi plesala po šanku u minici ili vozila se u kolicima od Konzuma po gradu Tako da danas idem malo đir s curama, i neka, treba malo. Dragi ide u Genevu, nema ga do nedjelje. Vidjet ćemo se malo danas, prije nego krenu, nadam se... A on kako mi fali... ne mogu vam niti opisati... evo upravo ga zovem... krenuo je. Još malo pa ću ga poljubiti i zagrliti... Jao, ovaj blog je tako nepovezan.. nadam se da se ne ljutite... Velike puse svima... Riječ dana: prošlost

- 12:00 - Komentari (3) - Isprintaj - #

srijeda, 05.03.2008.

Kada rad postane zadovoljstvo

Napokon se osjećam tako korisno, radno i sretna sam. Radim, smijem se, pričam s ljudima, korisna sam i baš sam si cool... Evo me u Vrsaru, pišem i slušam Elemantal. Do sad sam nešto računala i prepisivala, dobila sam hrpe materijala za učiti. Tako i treba, da malo učim, da mi mozak ne zahrđa Znate, mislila sam da mi je najveća životna greška ta što sam odlučila raditi i otpisala fakultet i mogućnost da se obrazujem i jednog dana imam bolji i smireniji život. Ali imam osjećaj da ljudi upornošću i voljom mogu puno postići... Neznam, možda ipak to i nije bio najpametniji potez, ali to će vrijeme pokazati. Što vi mislite o tome, koliko je fakultet danas važan? Onače, sinoć sam gledala onaj film sa Kevinom Costnerom- Vodeni svijet, i totalno mi se svidio. Ima nešto u toj ljudskoj potrebi i nagonu da prežive bilo kako. Dragi radi, dolazi u petak, pa ide s dečkima u Genevu na sajam auta, pa će se vratiti u nedjelju i biti cijeli tjedan doma, napokon! Brzo mi je rođendan... 25.- og, i jako se veselim. Naručila sam si od mame srebrni prsten sa ljubičastim ametistom. Luda sam za prstenima... Nosim jedan koji je pripadao mojoj baki, sa kamenom koji se zove tigrovo oko, a izgleda otprilike ovako, samo puno manji prsten ( onako normalan), ali isti kamen Nosim još kjedan koji mi je poklonila moja Lara, spojen je sa crvrnim, bijelim i žutim zlatom, dakle kao ovaj dolje ( ali isto normalne debljine) i sad si želim...ovakav slični, samo ljubičasti kamen... Eto, to je to.. idem dalje. Svima velike puse! Riječ dana: vjetar

- 09:51 - Komentari (3) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 03.03.2008.

NAPOKON RADIM!

Danas je bio prvi dan na poslu... i tako mi je brzo prošao da sam imala osjećaj da sam ustala, otišla na kavu i vratia se doma. Dakle... Oko 8 sam krenula, pa kava, neke potvrde sam morala podignut i otišla u 9 po Ninu i pravac Vrsar. Došle tamo, kava i onda mi je objasnila kako šta ide. Učila me kako funkcionira program na kompu koji koristim, pa mi je dala neke materijale za čitati, tako da imam zanimaciju popodne Malo radile, malo zvale, mail i već je bilo podne, natrag u grad, i po još neke dokumente. Shvatim da nemam domovnicu, ostala mi na faxu u Puli. Trči u matični ured, napravit novu. Ali ajde, stvarno sam ju dobila za 5 minuta. To sve poslale, odnijele još neke dokumente i u 14:30 već bile gotove, a dan nije ni počeo Eto, to su dojmovi mog prvog radnog dana. Nadam se da će biti sve ok, malo mi je frka pronalazit klijente za osiguranje, ali potrudit ću se maksimalno i bit će sve ok. Inače, nema ništa. Dragi opet otišao, radi, nema ga do petka. Bili smo u petak na večeri, pljukanci s tartufima, i vino.. Bilo je odlično, najeli se čist fajn! Kasnije smo otišli đir u casino, dobili 500 kn i zadovoljni otišli doma Inače, mi jako volimo otići u casino, ali znamo i kada izaći Ne trošimo pare bezveze, i više manje to je rekreacijski, onako, da se malo adrenalin podigne Danas sam malo zujala po blogovima i pronašla sam neke stvaro odlične, najčešće bazirane na kuhanju, pa ako netko ima kakvu dobru preporuku nek javi. Ide, puse svima! Riječ dana: rad

- 18:06 - Komentari (0) - Isprintaj - #

subota, 01.03.2008.

Eh....

- 20:28 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.