| < | listopad, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Svaki put kad napišete nešto iskreno, strašno vam stalo da čujete šta drugi misle o tome šta ste napisali. I, milošću Božijom, to se i desi, al nekad i ne. Vrlo često, dobijete umiljate komentare. Hej, ovo nije long term, ni long distance. Ja jesam neuračunjiva, i ne želim da pišem za salonski plezir. Na početku, koliko se sećam, glavni problem je bio u tome 'blog nema jasnu nit-vodilju, koncepciju, stil - nikada ne znaš šta će naići, a mi stvaaarno ne možemo da čitamo bedake i pornjave'. I ja nastavim sa shiny (koliko mogu), trebi, trebi, nađi sretnu misao, i otplovi do smejući -se-do tavanice, i napiši nešto lijepo za te divne ljude koji te čekaju na ovoj strani... Al, hello! Ja nemam šta da pišem za vaša probrana nepca. Obično je, samim tim i dosadno, i nema smisla. Bar da sam... kao neki blogeri... Bože, kako oni znaje da se produciraje... Tako su ... nekako... važni. I njihov info je... važan. Il su jako načitani ili jako iskusni u erii (area) koju su usvojili. Nikada nisam bila pravi deo ove sfere, sem kao bizarni privezak. I želim da izjavim krajnji rispekt trojima osobama koje sam zapatila kao prave. Blank, Tanja, Zvončica. (Srki i Kiko - srca) Njima se izvinjavam zbog nedoslednosti i kratke, naprasite pameti. A rodbino i prijatelji, konektujte se sa mnom kroz organizam@gmail.com Ostali, sisajte vesla i dalje. I pozdravčići! |
 Muški voice over: Hello, and fuck you all - Ženski voice over: We'll return your call! Nova poruka na sekretarici kod kuće. Srpski kreativno, jer se rimuje. Al nećemo o poslu, obećavam. Stvari za radovati se u narednom periodu: 1. Sutra, Sajam knjiga - Miljenča Jergović i Lamija, da-mi-je malo La-mi-je, potpisuju knjige. Al ne čitaju, to je loše. Idem da ih gledam kako potpisuju knjige drugim ljudima. Jedan Jarbol je juče objasnio s kojim piscem pisac može da pije, a s kojim ne, i zašto je polikita loša ako pisac hoće da pije sa piscem. 2. U subotu, final Krojačevih proba. Šinjel + sako + sako, gledaj 'vako... Subotice, vidimo se sledeći put za Božić. 3. Brokoli i Prokulice (kupušćići) su dramatično izgubili na ceni. Pa će ih barim/kuham ko sumanuta. Maslinovo uljce i beli lukac, čik nek me neko gledne ko da sam kukac, posle firminskog i organskog ručka, biću glavna korporativna kučka! 4. Dolazi braco u bg, za vikend posle finala krojačevih proba. 5. Sledeće nedelje će biti plata. 6. Ima toliko cvetova za veeeez! 7. Udaje se drugarica vikend posle dolaska brace u bg. 8. Još nisam poludela sasvim. 9. Moja pisajuća muza se zajebava negde, a ja patim. Izvinjavam se u naša imena. Zajedno mislimo da se stvari nepotrebno ponavljaju i mistifikuju, a sve je baš jednostavno. Diplomatija je vrsta manipulacije, a mi baš ne volimo manipulaciju. Antimanipulacija za populacija! Glasajte da na referendumu. Srbija iskazuje želju da uđe u Evropu, ako u je u novom ustavu refren: "Kosovo je naše, tako nam paše neka se plaše ipak je naše Bože pravde" 9,5. Ako ste se popalili na "Nestle čokolada Mazdu krije, pronađi je" nagradnu igru, kupujte čokolade u poslednjoj nedelji nagradne igre. Tek onda puštaju u prodaju magične Mazda Nestle čokolade. Reko mi direktor adveritising firme koja je radila oglas lično, i obradovao se mojoj reakciji tuge. Bojkot! 10. Ne mogu da glasam, imam važnija posla. Odo na probu. |
|
štovani čitatelji bloga.hr, mene toliko jebu na poslu. Svaki dan odlazim u tu zgradu sa nagoveštajem nade da će dan da bude prijatan. Ali usput je tu i bojazan da se sreća neće desiti. Ne, nisam ja u pitanju. Niko tu mene ne dira, nego je opšta atmosfera takva. Jebu ljude oko mene, a to na mene utiče. Ne osećam se dobro ako nekoga jebu pred mojim očima. Istovremeno, jebu i mene. I tak. Nadrkana sam, a nije mi vrijeme u mjesecu. Svađam se, a sve je u redu. Sa jedne strane, meni stvarno treba ta plata, i svesna sam da se poslovi ne nalaze lako - bar ih ja ne nalazim lako. Sa druge strane, ja se pretvaram u čudovište. Ni ne pokušavam da spasim ili utešim. Da mene napadnu, niko me ne bi branio. Nema tu kolegijalnosti, samo-svoje-dupe-filozofija. Jako mi je žao, al ne mogu da podučavam. Nemam vremena. I ja sam bila nova u firmi i nova u poslovima, i bajt-d-bulit-bejbe i ukuracsve. I do sada sam se uvek snašla. I isto očekujem od drugih. Ako ne podnosiš toplotu, odjebi iz kujne. Ako ti ta kujna ne odgovara, ima i drugih. Kad te ponižavaju, trpi ako moraš. Ovde ljudi ne dobijaju poslove zato što su sposobni, nego zato što su uporni. Najbolje napreduju dva puta otpušteni u istoj firmi. Ne jebe lep, nego uporan. Bolesnike čeka lep život i uspešna karijera. Mi ostali ćemo u institucije, da pričamo čika doci čega se sećamo iz detinjstva. Il ćemo da pišemo iskrene postove. |
|
How To Dismantle A Chicken? Ako me lično ne poznajete, ne znate da sam najdalje od juppie (srpski - Japi) ribe kako ista može da se zamisli. I to što radim posao koji radim (pišem reklame) u visoko korporativnom okruženju (čudnoj srpskoj agenciji koja nije u lancu) me nije promenilo. To je više neka vrsta karmičke kazne. Ja volim da čitam i da kenjam. Ne volim/nikada nisam pokazala neki specijalan interes za pisanje. Al me sačekalo. O, sačekalo. Na poslu pišem dopadljive tekstove. Borim se sa gramatikom. Ono što meni zvuči dobro, nije baš uvek pravopisno. A i moje ideje baš nisu opšte. Ni dopadljive svima. Al, to se ja samo ograđujem. To nam je u modi sada. Elem, ako vas ipak interesuje kako se ja borim protiv visokog nivoa stresa na poslu, sa'ću vam kažem. 1. Vez - da citiram bizarni primer feminizma iz čitanki, po hajdučkom sećanju - "Nadmeće se momak i devojka, on nosi, puni, mete, bere sve 23, a devojka 24, strofa po strofu... uveče momak popije 23 litre vina, a devojka 24... i sad...punchverse - jutro svane, momak leži, ni glave ne diže - a devojka SITAN VEZAK VEZE!" E, ja sam pokupila vez u subotičkoj nahiji pre 2 nedelje. Prv put u životu zadenula šaren konac u iglu i opalila po "Biljanaplatnobeleše" platnu. Cilj - 4 spavajuća ženska medveda (imaju haljinice i mašne), i 4 skupine cvetaka (jedno 16 komada, bez kružića i latica) između medveda. Naučila 3 vrste boda i... predala se jednostavnosti ravnomernih šarenih uboda. Super. Sjajno. Lepo. Vidiš. I jopet. Igla. Konac. Život je lep. Završila 2 latice i pola prve šape (od 16) i već dogovorila božićni stolnjak. 2 nedelje kasnije, izvezla sam 8 latica i jednu šapu jednog medveda. Taj vez uopće nije naivan. Baš moraš da budeš zen da bi ravnomerno izvezao laticu. Na tih 8 koje sam izvezla, isparala sam 4, jer nisu bile na visini zadatka, pa sam ih vezla ponovo. Medveđa šapa je samim čudom ispala normalna, al se plašim ostalih ekstremiteta na Prvom medvedu. Vrhunac zen-veza je kada sam istripovala impresionizam u sredini tih 8 latica i opušteno pokušala da izvezem nepostojeće prašnike. To ću tek da param. A usput sam režala na dragog. I bolela me leđa. I bila sam mrtva posle sat i po. "Dobra ti terapija", kaže on. "Cico, vezi kako god - to ne služi da se nerviraš, nego da se iskuliraš..." A šta on zna? Ja MORAM savršeno da IZVEZEM. Budala. Must meet the deadline. 2. Kuvanje - subheadline - "8 vitamina s Petrovaradina" Ne samo nedeljom. Kuvati i subotom. I petkom. Kad god nađeš vremena, istripovati i seckati. Chop-chop, sa'će tetka da zgotovi supicu i paprikaš. Celo pile u akciji. Ništa da se baci. Ok, noge, vrat i višak kože nisu ušli u igru. Sva srećna, nosim skuvano povrće iz supe u plastičnoj činijici na posao. Jedem sa velikim uživanjem. Ja sam japi! - vidi, nosim svoju organsku 'ranu ponedeljkom. U utorak je već bilo - "pa nisam imala šta da stavim u činijicu!" Danas sam jela neko pekarsko govno na kojem je najbolji deo bio kečap odgore. I radila neke tekste o zdravoj hrani, i završila učeći hemiju, tj. vitamine B kompleksa sa vikipedije. Kako su dobri! O, kakvi su carevi ti vitamini! Sve sam naučila - i podelu po rastvaranju, moj memory trick nije ADEK, nego KADE? (to su ti što se rastvaraju u vodi, i mi organizmi ih pravimo, valjda)... Ali ovi B su do jaja. Pa, mislim, stvarno. Šta bih volela da budem u životu? Vitamin! Neću mnogo da vas smaram, al evo vam istripovana priča o vitaminu C. Vitamin C je bitan vitamin. Zbog toga nas teraju da jedemo mandarine i naranje. Zbog njega su mornari umirali od skorbuta, dok neki genius nije skontao kiseli kupus. Nekada davno, ljudima nije trebao vitamin C. Njihova tela su ga proizvodila. Neka četiri enzima, tačnije. I mnoge životinje danas ne trebaju vitamin C. Njihova tela ga proizvode. A šta se desilo sa čovekom? Evoluirao je. I prestao da proizvodi svoj vitamin C. Al bitan deo priče je, da je evolucijom, čovek izgubio moć da proizvodi četvrti enzim. Ostala 3 i dalje ferceraju. Napravi se jedan (I bi enzim!) i on skonta drugog. I povežu se. I dođe i treći. Samo četvrti i partytime! C! Al četvrtog nema. Traže oni četvrtog neko vreme, pa ih telo apsorbuje. I tako stalno. Što neko ne pošalje memo, alo, četvrti ortak je unavailable? Ako je samo telo tako neorganizovano, zašto to očekivati od organizacija? I što mi uzimamo vitamin C sa strane, kad nam samo fali taj četvrti baja? Hm. Život je baš interesantan ponekad. Music_ Courtesy of Goddess Tanja - TV On The Radio - Satellite, Young Liars Posvećeno svim kolegama koji nisu otkrili radosti veza i kuvanja |
|
Bila u Subotici za vikend. Tailor-appointment. Krojač ima 90 godina i kroji mi midnightblue šinjel sa ruskom kragnom. Al biće sjupa, kaže prva proba. I biće gotov krajem oktobra. Još jedna proba za dve nedelje. On je ceo život krojio odela i kapute. He knows his stuff. On je otkrio da mi je jedna ruka duža za 1,5 cm. Ja sam otkrila da neki stari ljudi ne mirišu loše. Nije "Help the aged" vrsta osećaja. On ne izgleda kao da mu je potrebna pomoć. Mnoga svetla u tim očima. E, šta ja da uradim da doživim tebe? mislim se ja. On čita misli. I kaže - mene su svi u kolektivu voleli. I ja se nikad nisam svađao. Mislim, zajeb. Nema šansi. ... al bio je jedan magacioner, Ličanin. On mi se uvek podsmevao, što sam dobro raspoložen i kada sam mu tražio... on mi je rekao... ... i tu se ja nasmešim i kažem, hej, ti, majmune jedan nevaspitani i lenji (ovo je prevod na savremeni jezik), ja sam malo više cigala ugradio u ovu fabriku od tebe, tako da... (skini mi se s kurca) I skino mu se, i krojač je nastavio da bude dobar sa svima. Uključujući magacionera.  * 3 pitanja. 1. U čiju ja fabriku ugrađujem cigle? 2. Kako da objasnim magacionerima da su nevaspitani i lenji? 3. Kako da doživim preciznih, pokretnih i ljubaznih 90? Možda saznam za dve nedelje. Možda ne. |