Neki dan prosetan malo do Zavoda za zaposljavnje, cisto onako iz navike i dok sam prolazija kraj saltera upitan onu malu sta je tamo „prodavala zjake“:
…jel cerce, dajete li sat za jubilarnu petogodisnjicu???
…ne dajemo!!!
…ae, moga san i mislit!!! …a onda kad sam izlazija na zidu kraj vrata ugledan nesta ala' osmrtnicu.
…rad „vjecni“ zasluzija si prijatelju!...zakljucija sam izlazec.
…ae!