U nas u Dalmaciji cim se zimi vrime malo prolipsa, svi jurnemo na sentade oli'ti ga na klupe kako bi po komodu cakulali i vatali usput ono malo suncanih zraka.
Tako i nekidan cim sam povirija u parkic na rivi, skuzin Joku kako sidi ka' beg na jednoj od najbolje pozicioniranih vec spomenutih klupa…
Cim sam posa prema njemu poceja sam izdaleka bacat upljuvke:
…evalaaaaaa Jokeeeee, uvatija si najbolje misto aaa!?
… a'u picku materinu! …cujem ga kako laje ka' pas
Prilazim, gledam…on sidi i ne pristaje psovat:
…u picku materinu sve, 'bem ti zivot i 'ko ga napravi!!!
Sidnem do njega, malkice zabrinut pa ga upitan:
…sta je pajdo, zasto tako bestimas?...sta se desilo???
…kako sta se desilo? …pa imam na sebi nove rabatinke za koje sam da' 50 eura!…da mu picka materina!!! …brontula je ljutito
…aj' Joke ne pizdi … sta kukas toliko, pa moje su kostale priko 100 eura!
…aeeee al' klupa je frisko opiturana!!!...rece on skoro pa trijumfalno
Jednom dok sam još bija mali, poveja me dida u polje...
...sičam se da je to meni ditetu aj' recimo iz grada, sve više-manje bilo zanimljivo i novo dok bi me on strpljivo i sa guštom voda' sa sobom po selu.
...a ja sam bija ka' prilipak i davija ga sa miljun; ...ZAŠTO, KAKO, KOLIKO, KADA, DI, KUDA...???
...i tako jednom dok smo išli uz prašnjavi poljski put, vidija sam bodljikavo grmlje sa nekim crvenim bobicama.
...dida šta je ovo??? ...upita san ga držeći ga za kraj jakete, pošto su njegove ruke uvik bile zauzete sa nečim šta bi vuka sa sobom di god bi iša'.
...e didovo moje, to su ti CRNE kupine!!!
...a dida kako crne, kad su CRVENE??? ...ljubopitljivo sam bija dosadan.
...a crvene su jer su još ZELENE!!!
...al' dida, nisu zelene ...znan ja boje, naučila me mama!!! ...nisam ni ja odustaja, jer bija san jako ponosan šta me mater te zime naučila razlikovat boje.
...eee didovo moje, nije uvik sve onako kako izgleda... al' to će te naučit ćaća i škola!
...zašto, 'al ti dide ne možeš???
...nema dida više vrimena, dosta je šta sam te naučija onu najvažniju boju!
...jel' to BILA boja dide???
Groblje u mom malom mistu je tako rec na vrh brda i dusa ti skoro izadje na nos ako se pjeske ode na sprovod il' obic drage pokojnike.
Problem nije toliki sta je ono na samom vrhu brda, nego sta je uzbrdica nagla i jaka od samog pocetka i ne pristaje do prid sami vrh…
Neki dan se tako vracam odozgor, malo sjetan nakon par „cakula“ sa dragim osobama i sve nekako kontam kako su groblja ako se izuzme cemu im je stvarna namjena, na neki nacin bar za mene posebna mista.
Sad ce te vi rec kako sam osa na kvasinu ili se duhovno prosvitlija, al' nisam ni jedno ni drugo nego malo filozofiram…po obicaju!
Iden vam pokusat objasnit...
...evo recimo ja u zadnje vrime sve vise kontam kako su sva groblja bez razlike koja, jedno veeeeeliko misto tajni.
Zamislite kad jednog dana odapnemo i kad nas poklope sa po tone kamene ploce ili kubik zemlje, koliko ce tajni otic sa nama doli!?
Jebate, koliko stvari nikad necete reci za svog zivota…koliko ce toga otic sa nama u nepovrat?
Ha, mislin da ce toga bit oho-hoooo!!!...jebat ga, pocmem odma od sebe, a virujem da nisan sam i da je tako svakom od nas. Neki ce se mozda uspit u zadnji cas i ispovidit, al' nisan bas siguran da smo svi i tada iskreni sami sebi do kraja!?
Poznato je kako sugestivni tekstovi i teme uticu na citaoca, pa sam tako isto siguran da vecina od vas dok ovo cita vec konta sta ce sve „ponit“ dole sa sobom i sta nikad nikom necete reci.
Zar to nije zanimljivo i zadivljujuce!?
Sitite se kako po narodnim obicajima kad se prolazi kraj goblja svi mi utihnemo, rekla bi vecina iz postovanja prema pokojnicima, a eto ja u zadnje vrime zbog ovakvog razmisljanja i zbog toga sta bi mozda tija cut kakvu slatku tajnu…al' jebat ga, uzaludno!
U tom razmisljanju vidim kako prema meni ide Joke…
…di ces Joke?...upitan ga
…a idem na groblje!...odgovori on sav zapuvan
…oces se vracat? …rekoh cerekajuc se