Groblje u mom malom mistu je tako rec na vrh brda i dusa ti skoro izadje na nos ako se pjeske ode na sprovod il' obic drage pokojnike.
Problem nije toliki sta je ono na samom vrhu brda, nego sta je uzbrdica nagla i jaka od samog pocetka i ne pristaje do prid sami vrh…
Neki dan se tako vracam odozgor, malo sjetan nakon par „cakula“ sa dragim osobama i sve nekako kontam kako su groblja ako se izuzme cemu im je stvarna namjena, na neki nacin bar za mene posebna mista.
Sad ce te vi rec kako sam osa na kvasinu ili se duhovno prosvitlija, al' nisam ni jedno ni drugo nego malo filozofiram…po obicaju!
Iden vam pokusat objasnit...
...evo recimo ja u zadnje vrime sve vise kontam kako su sva groblja bez razlike koja, jedno veeeeeliko misto tajni.
Zamislite kad jednog dana odapnemo i kad nas poklope sa po tone kamene ploce ili kubik zemlje, koliko ce tajni otic sa nama doli!?
Jebate, koliko stvari nikad necete reci za svog zivota…koliko ce toga otic sa nama u nepovrat?
Ha, mislin da ce toga bit oho-hoooo!!!...jebat ga, pocmem odma od sebe, a virujem da nisan sam i da je tako svakom od nas. Neki ce se mozda uspit u zadnji cas i ispovidit, al' nisan bas siguran da smo svi i tada iskreni sami sebi do kraja!?
Poznato je kako sugestivni tekstovi i teme uticu na citaoca, pa sam tako isto siguran da vecina od vas dok ovo cita vec konta sta ce sve „ponit“ dole sa sobom i sta nikad nikom necete reci.
Zar to nije zanimljivo i zadivljujuce!?
Sitite se kako po narodnim obicajima kad se prolazi kraj goblja svi mi utihnemo, rekla bi vecina iz postovanja prema pokojnicima, a eto ja u zadnje vrime zbog ovakvog razmisljanja i zbog toga sta bi mozda tija cut kakvu slatku tajnu…al' jebat ga, uzaludno!
U tom razmisljanju vidim kako prema meni ide Joke…
…di ces Joke?...upitan ga
…a idem na groblje!...odgovori on sav zapuvan
…oces se vracat? …rekoh cerekajuc se