Sama sam doma.
Guštam.
Složila si slane i malo crnjaka, da ugođaj bude potpun.
Nakon napornog radnog dana slijedi psihoterapija kompom.
Za početak prsti više u uju nego na tipkovnici.
Krpa i gutljaj. Dobra predigra.
Nabrzaka prelistavam fejs, pogledam ko kaj, pročitam poruke, i zadržim se na novim člancima raznih klubova čiji sam obožavatelj, iliti obožavateljica. Sve ljudi,koji svojim pisanjem o usranoj našoj stvarnosti znaju nasmijati i potvrditi sva moja mišljenja o istoj stvari koju ja u praksi izražavam jedino prostačenjem.
Blog je druga priča. Ono, tu sam doma, među svojima. Tu osjećam dušu. Tu doznam i kad ništa ne piše. Tu se načitam i kad je samo fotka ili muzika. Tu se i smijem i plaćem čitajući . Tu sam brale i posesivna. Jer, to su MOJE blogerice. Tu imam jedan svijet prepun suncokreta, kalumela, koralja,gavuna, jebate ima i kengura, svega minimalno i maksimalno, slatkog i gorkog,fizikalnog, tu pripadam sebi i bacam pogled u ogledalo, tu se žedna primičem gustrini, tu obožajem Bebića i pivam Marčelinu, tu imam i babu iz Londre i didu purgera, tu ti volim pit samo zeleni čaj sa Decy i Dordorom,slušat žubor vode, plivat u moru snova, lovit lignje, stavljat brod u bocu, tu i promatram i razmišljam, tu živim svoj život i osjećam se kao da nisam odavde,tu možeš i odstranit komadić mozga, tu sam nisa m upoznala o ljudi badžu, meštra od kista i zajebancije, tu sam istočno od Italije, tu mi je priča bajka , tu je i fulvus ma šta to značilo.
E sad.
Taman se ufurala u svoje laprdanje kad mati zove i pita piše li na tom mom teveju oće li bit repriza o Meštroviću jer joj je promaka podatak odakle mu je baba i dida, ako sam je dobro razumila, jer za mater mu i čaću zna, a to ju baš interesira, i zna ona di se rodio i koja su mu velika djela (pa ih usput sve nabroji, al pita jel i Ban na Trgu njegov, ma znala bi da je) i jesam li gledala emisiju, ma na kojem je ono programu bila, i kako se zove onaj zločesti Njemac što joj skriva stvari po kući.
Majketimile odvrnem Balaševića da se malo isfuram iz Meštrovića, pa mi ne paše, pa vrtim TBF, Hladno pivo, ništa, gasim, tišina.
Ne ide mi. Vračam se Balaševiću. Bože, Bože.
Gutljaj crnog i cigareta i čujem ključ u vanjskim vratima. Hiphoper je već doma.
Jebiga.
Maminsin referira kak je bilo u Ljubljani, i da sutra mora opet jer ima vježbe, i da ide sad malo van, a da ga ja ujutro budim, i da se ide istuširat pa se ne moram odma maknut sa kompa.
No dobro.
Odem prošetati malog pasa.
Sad se mislim šta je značilo ono E sad.
Esada ne poznam ni jednog.
Šta mi bi da opšte kaj večeras pišem na blogu.
Mislim se mislim.
Opet ključ u vanjskim vratima.
Roker se vratio s posla.
Još mislim.
Ma ovo nema smisla, a i puno je sati.
A i nije važno.
Idem leć.
Ak se sjetim nastavak slijedi.
