nitko nije otok

petak, 23.02.2007.

rođendan

Danas je mom Rokeru rođendan. Čestitanje smo obavili noćas. Negdje iza pol jedan Hiphoper se prvi sjetio, kao prošla je ponoć, pa da tati čestita. Baš sam se iznenadila.Jebote, nema dugo, smo skužili da nema pojma koliko mu godina ima otac, ni koliko ja. Sve nešto otprilike.Oćito je savlado lekciju. A ja ovog svog kubala koji mu je po redu, neće da kaže na glas. Nema dugo je izjavio kako mu se sve promjenilo od kad je napunio 50. I to ne meni, već onako ozbiljno, u nekom razgovoru, svojoj šogorici. Baš ga je puklo. Muški klimaks. To definitivno postoji. Samo ne znam jel i oni dobiju valunge.I još nešto, oni izgleda, iz cijeloživotnog puberteta, prelaze ravno u klimaks. Ovaj je zaključak izveden što po sinu, što po mužu. Sve je u glavi, jer ja svoj 50-i nisam doživjela tako. Dobro, počinje te bolit ovo, bolit ono, ali ništa strašno, da imam love koliko treba nebi valjda ništa bolilo. Nema mi ga, baš danas je morao na put. Upravo mi je poslo poruku, šalje pusu Fati svojoj. To nam je interna zajebancija. Meni je to znak da je dobro, dobre volje, i da me voli.
Unatrag kad malo pogledaš , jebena smo mi generacija. Pooženili se 80-ih, prošli sve moguće nestašice, redove za banane, pelene, meso,iskobeljali se iz toga, počeli dobro živit, i dođe RAT. Još se nismo iskobeljali iz toga, nema kažu više trećeg staleža. Ma nije nama loše, nedaj Bože, samo da mi je smanjit minus na računu. Bilo bi nama i bolje da je moj Roker trgovac a ne umjetnik. Mogla bi i ja biti trgovac, ali nisam. Zato sam ponosna Fata (i kod mene je to znak da sam dobro, dobre volje, i da ga volim ), jednog pravog Umjetnika.
Na poslu stalno sranja. Nas 20-ak pod stalnim mobingom. Ne može nitko shvatit. da tolika količina VSS ljudi, mogu biti ovce i bojat se jako. A radimo kao human posao. Drugi nam se dive, radimo sa djecom sa posebnmim potrebama. Hrpa nas ima hrpu staža,i još smo dobro, volimo te klince. Sve bi bilo super da nema NJEGA, čistog psihopate.Vremena su je....,i normalno je da se ljudi boje, jer od 20-ak ostalo bi nas par i tih par bi naje.....
Došo doma moj Hiphoper, a petak navečer. Šta to znači da nije u Akvariusu. Još jedan moj koji će postati izgleda Umjetnik.Moram, ma ne moram baš, ali idem van iz sobe.

- 01:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #

srijeda, 21.02.2007.

Bez naslova

Evo opet imam svoj mir. Svi su vani. Roker je na kartanju, a Hiphoper u gradu na cugi. Prvi je moj suprug, a drugi je moj sin. Danas mi je bio nekakav lijep dan, makar sam na rubu bolesti (viroza). Došla mi je moja Lavica, moj Zet i ostavili baki BAKINOZLATOMALO. I didi. Bože koji divan osječaj. Koje veselje., koja radost. Zaista neopisivo. Ja Baka, a kao da je bilo jučer kad sam svojima mijenjala pelene. I shvatiš kako vrijeme leti. I postaje ti svaki dan strašno važan. I uživaš u sreći . I uživaš. I uživaš pod parolom-Ništa mi neče ovaj dan pokvarit. I žao ti je što imaš osječaj kako je sve prohujalo. I zato uživaš.
A jesam otplovila. Ali istina je da sam se nekako promijenila od kako naša Lavica ne živi sa nama. Nekakve 23 24 godine ti se pretvore u trenutak, jer do tada je tvoje djete-tvoje djete. Trenutak se rasplini i tvoje djete je Žena. Majka. Imaš ti i dalje svoje djete, ali nije više samo tvoje. Zato ovog svog Hiphopera nekako još više čuvam,pazim,i mazim,jer uskoro i on više neće biti samo moj. Ovo uskoro je samo zato jer vrijeme leti.
Idem prošetati svoj antistres program(psa).
Evo me natrag.
Ponosna sam ja na svoju femily.Nije sve išlo kako sam htijela, ali Bože moj valjda će doći sve na svoje. MIslim na školu svoje djece. Lavica je na kraju, još diplomski. Skuplja literaruru. To je okej. Hiphoper je taj čije školovanje ne ide po mom planu.Plan je bio da moj sin također upiše faks, i završi ga naravno. Ništa od toga, jer on to ne želi. A i nije blizu, jer ima još tri ispita iz gimnazije plus matura. Ipak je to meni bolna tema,kako god ja mislila da sam je prihvatila. Zato ću tu priću ostaviti za neki drugi put.
Njih dvojice još nema.Zadnje dvije srijede,od kad to traje,roker me pitao jel ga puštam, a večeras samo ode, kao pod normalno da ga puštam.Morala sam malo brondat,da se ne navikne.Mamin sin je pokušo dobit koju kunu, ali nije uspio.Otac tvrd ko kamen, a majka bi dala ali sva sića koju imamo završila u Rokerskom đepu. I sad mislim kako mu je bez kune. A luda sam, znam.
Ujutro radim. Idem nabrzaka pospremit kuću pa u krpe.Hoću li ikad leć prije jedan?

- 21:09 - Komentari (1) - Isprintaj - #

utorak, 13.02.2007.

nov početak

Treća sreća. Ponovo pišem. Za sebe i svoju dušu.Dugo sam već blogerica, ali samo kao čitać, jer dva pokušaja otvaranja bloga nisu saživjela. Blizanac sam. Jedan bi sve odmah, drugi je lin, ništa mu se neda. Problem je i što moram čekat da dođem na red za komp, jer nemam svoj, nego kradem prazne termine u sobi svoga sina. Čitam razne blogove,ali ispadne da svi imaju nešto zajedničko-MIRIS MORA. Slučajan odabir. Namirišem ih odmah. Valjda zato što me korjeni vuku jatu svome.Nakon 25 godina provedenih na bauštelu u Zagrebu, ja bi u mirovinu, na more. Destinacija Brač, točnije Povlja.Međutim, ne može se još. Još 10 godina do mirovine. Jeza je to izgovorit, još veća napisat. Ali to je to. Ako ne dobijem na lotu. Tada se naravno sve mijenja. Neki dan sam bila na Pelješcu, u Trpnju. Nakon 19 godina.Koja provala emocija,siječanja. Slike su se samo vračale.Djetinjstvo, mladost, samo ljepota i sreća. Zagreb mi je u tom periodu života bio život sa starcima, strogoća i zatvor.Trpanj ljubav i život. Cijela Juga je znala za Trpanj. Centar rockenrola. Tako sam i ja postala rokerica u duši, postala i ostala. Pa i živim s rokerom. Malo više staža nego na bauštelu. A Trpanj je ostao isti, moj Trpanj.

- 21:52 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Sljedeći mjesec >>