Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA
ponedjeljak, 31.12.2018.
DENIS – POSLEDNJA CESTITKA ...
Denisova poslednja cestitka...
Dopao mu se moj crtez misom u programu Paint te je dodao-dopisao tekst za nastupajucu 2005. godinu, nazalost njemu poslednju...
Ovu cestitku Denis je slao mejlom svojim prijateljima za Novu 2005. godinu...
Poslednji put...
I nikada vise...
23.07.2005. godine iznenada mu je pozlilo, imao je skolske simptome aneurizme...
25.07.2005. godine zauvek nas je napustio jer njegovi dzelati-diletanti „slavne“ klinike u Tuzli nisu obracali paznju na njegove vapaje da ga gusi u prsima, da ne moze disati iako im je doktor u pratnji (komsija koji ga je s ocem doveo na UKC) rekao da se radi o teskom kardioloskom slucaju... NE, za 3 dana na prijemu Interne klinike UKC-a nisu mu uradili ni UZ srca, a kamoli sta drugo!
Od tada, evo vec i 14-u „novu“ godinu, mi se borimo za ISTINU i PRAVDU za Denisa!
Nakon svih opstrukcija (lazi, ispravljanja dokumentacije i skrivanja dokaza), nakon zalbi na PRVU presudu pa na DRUGU, pravosnaznu presudu, dobijamo i TRECU 04.12.2018.godine. Opet cekamo...
Hoce li se zaliti OPET? Kome vise, kako, zasto?
Sve je jasno... bilo i bice... ali neka, sacekacemo jos i taj januar 2019. godine.
Ja sam mirna, ZNALA sam i ZNAM da je ISTINA i PRAVDA na nasoj strani!
A predugo traje ta borba, predugo... valja istrajati i boriti se do kraja (pa i zivota).
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."