Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA
ponedjeljak, 31.12.2018.
DENIS – POSLEDNJA CESTITKA ...
Denisova poslednja cestitka...
Dopao mu se moj crtez misom u programu Paint te je dodao-dopisao tekst za nastupajucu 2005. godinu, nazalost njemu poslednju...
Ovu cestitku Denis je slao mejlom svojim prijateljima za Novu 2005. godinu...
Poslednji put...
I nikada vise...
23.07.2005. godine iznenada mu je pozlilo, imao je skolske simptome aneurizme...
25.07.2005. godine zauvek nas je napustio jer njegovi dzelati-diletanti „slavne“ klinike u Tuzli nisu obracali paznju na njegove vapaje da ga gusi u prsima, da ne moze disati iako im je doktor u pratnji (komsija koji ga je s ocem doveo na UKC) rekao da se radi o teskom kardioloskom slucaju... NE, za 3 dana na prijemu Interne klinike UKC-a nisu mu uradili ni UZ srca, a kamoli sta drugo!
Od tada, evo vec i 14-u „novu“ godinu, mi se borimo za ISTINU i PRAVDU za Denisa!
Nakon svih opstrukcija (lazi, ispravljanja dokumentacije i skrivanja dokaza), nakon zalbi na PRVU presudu pa na DRUGU, pravosnaznu presudu, dobijamo i TRECU 04.12.2018.godine. Opet cekamo...
Hoce li se zaliti OPET? Kome vise, kako, zasto?
Sve je jasno... bilo i bice... ali neka, sacekacemo jos i taj januar 2019. godine.
Ja sam mirna, ZNALA sam i ZNAM da je ISTINA i PRAVDA na nasoj strani!
A predugo traje ta borba, predugo... valja istrajati i boriti se do kraja (pa i zivota).
Gotovo 5 godina je proslo od prethodne pravosnazne drugostepene presude Kantonalnog suda u Tuzli od 25.02.2014.godine za koju je UKC Tuzla trazio reviziju Vrhovnog suda FBiH, a koja je zavrsena 22.09.2016.godine i predmet je vracen na ponovno postupanje radi otklanjanja nedostataka (nedolaska, iako opravdanog) tima vestaka licno, umesto pismenog izjasnjenja-dopune nalaza vestacenja.
Na novom-ponovljenom drugostepenom sudjenju 14.11.2018.godine, tuzeni UKC ponovo trazi da se preinaci prvostepena presuda Opstinskog suda Tuzla Opstinskog suda Tuzla od 27.12.2012.godine i u celosti odbije nas tuzbeni zahtev ili vrati prvostepenom sudu na ponovno odlucivanje (??!).
Sve ove godine sam mnogo citala, istrazivala jer nisam imala advokata – NIKo nije hteo prihvatiti predmet!
Rekose da NECU uspeti protiv klinike, ni slucajno.
Ipak, tuzbu sam predala (sastavila je jedna gospodja advokat koja nije smela prihvatiti predmet iz porodicnih razloga) i cekala godinama.
Tek kad je tuzba "odlezala" nekoliko godina u Opstinskom sudu (i uz nekoliko imenovanih sudija) slucajno nadjoh poznanicu-advokata.
Naravno, opet nisam prepustila sve njoj, ni jedna rasprava nije odrzana bez nas.
Pisala sam spisak svedoka, pitanja za njih, kao i zavrsne reci a suprug je citao, korigovao, dopunjavao-nista nismo prepustali slucaju.
"Rođeni idealisti, spremni da sve žrtvuju za ideju vodilju, iako vrlo tolerantni, ne pristaju da ih drugi vode. Sami biraju svoje puteve, dopuštajući svima slobodu izbora... Odluku obavezno sprovode u delo, ne razmišljajući o tome kako to deluje drugim ljudima...
Ona preispituje opšteprihvaćene postulate, u nameri da sazna istinu. Neće se libiti da uđe u otvoren sukob sa svima, ako proceni da je u pravu."
A ja sam znala i ZNAM da sam U PRAVU! Obecala sam Ti cedo moje...
PRESUDA – deo prve s drugom stranicom, treca, cetvrta i peta s delom seste:
Sta dalje sledi? Hoce li se opet zaliti, opet traziti reviziju presude? Ne sumnjam!
Ko ih ne zna skupo bi ih platio... a ja ih znam itekako nazalost.
No... procitavsi ovu najnoviju pravosnaznu drugostepenu presudu, detaljno, objektivno i profesuonalnu obrazlozenu shvatila sam da bi samo glupa, luda, samoziva i beskrajno sujetna osoba mogla da se zali na istu. Nazalost, tuzlanski UKC je prepun takvih. Bio je jos one 2005.godine, a i danas je.
Ipak, ONI me vise ne zanimaju...
Zavrsne reci na (prvoj i jedinoj) raspravi pred drugostepenim vecem Kantonalnog suda u Tuzli 14.11.2018.godine bile su kratke (nema ponavljanja vec recenog na prvostepenom i prethodnom drugostepenom sudu ) :
Tuzeni UKC Tuzla je ostao pri svojim ranijim ("trla baba lan") zavrsnim recima...
Mi isto tako (sve je vec receno u prethodna 2 sudjenja!) uz dopunu da je nesavestan postupak lekara njegova odgovornost za postavljanje pogresne dijagnoze i nastanak stetne posledice ce postojati ako je njegov pregled bio povrsan ili nije ni pristupio iako je mogao biti izvrsen, odnosno, ako su propusteni bitni dijagnosticki postupci, a konkretno u ovom slucaju i u osnovnom nalazu, dopuni nalaza, kao i usmenim pojasnjenjima tima lekara je konstatovano da prema pacijentu Garagic Denisu nisu napravljeni bitni nalazi - ultrazvuk srca.
Konacno i TRECA presuda u nasu korist Duso moja mila, prekrasna!
Neka se opet zale ako imaju imalo obraza, morala, casti... a NEMAJU naravno!
Neka, neka se zale, nije me vise briga jer sta drugo reci nego ponoviti onu latinsku: "GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA" - DA, upravo tako!
I evo 04.12.2018.godine i TRECA PRESUDA - zar im nije dosta?
ZNAM da sam u pravu, znaju to i oni, ali priznaju samo u "cetiri oka"! Sta hoce vise taj "slavni" UKC Tuzla?
Navikla "gospoda" da bude sve po njihovom? E ne moze bas uvek, ne moze!
PRAVDA jeste spora, uzasno spora Sine moj, ali ipak je dostizna...
Davno je bila 2005.godina, davno je bio taj crni datum 25.07. kad sam Ti obecala...
I ovu sliku, Tvoju poslednju (16.06.2005.), davno sam pripremila...
Sa citatima u skladu s obecanjem... ako zatreba... jer, OBECALA sam Ti:
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."