nemiri

Šta radite kad volite neku osobu?, pitali su gospodina K.
"stvaram predstavu o njoj", reče gosp.K.
"i trudim se da joj bude slična".
"ko? predstava?"
"ne", reče gosp.K. "osoba."

B.Breht


- 03:51 - Komentari (20) - Isprintaj - #
teško :) (opet super) (letmesee 28.02.2006. 00:43)

moja nemirna... uvik nešto intrigantno... (D.S.O. 28.02.2006. 00:45)

letmesee... (nemiri 28.02.2006. 00:56)

a dvosoba? (gawrun 28.02.2006. 01:32)

svakako bolje nego predstave tek tako menjati. (zli_podstanar 28.02.2006. 09:27)

nemiri...;) (letmesee 28.02.2006. 09:30)

bolja je trosoba, ako ima se - može se, zlić razumemo se ;) (nemiri 28.02.2006. 10:28)

Kad moj gospodin K. voli, ja mu se ne petljam u ljubav. Ih, ljubav ... itd. (Mufasa 28.02.2006. 11:23)

i ostale mace ;) (nemiri 28.02.2006. 12:34)

ovo me pravo uznemirilo i donjelo nemirne misli....pusa:-) (tanja 28.02.2006. 13:19)

voleti ? :) (..::Zaratustra::.. 28.02.2006. 15:10)

U ovaj blog kladila bih se ima svoje prste umijesane zratustra!Ovo kasno popodne ti zelim da provedes u sanjarenju! (manipulacije uma 28.02.2006. 16:44)

Zaratustra, malo mi je pobjeglo pokoje slovo, ispravka, sorry (manipulacije uma 28.02.2006. 16:44)

predstava? (nemiri 01.03.2006. 02:26)

hm zanimljivo, veoma zanimljivo, i blog je zanimljiv cijeli, svaka cast (pukisnovi 01.03.2006. 02:32)

Nikada mi nece biti jasno...zašto ponavljate tj nanovo objavljujete postove...nikada.Ja radi ponavljanja informacija, a ti? (Šefica 01.03.2006. 02:36)

vauuu, ovo je jako dobro, pozdravljam te :-))) (osmijeh 01.03.2006. 10:46)

samo ostavljam trag, da bi se vidjelo što sam prije napisala, nešto je čudnog :-) (osmijeh 01.03.2006. 10:52)

heh naravno, brecht i teatar apsurda. po mome sve njegovo treba uzimati s rezervom. opasno je spoznati istinu. (rainbow in the dark 01.03.2006. 13:45)

Hm, zanimljivo... (kanidja 01.03.2006. 21:47)

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteći od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni čovek u sred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava ko magare
Živa ko želja
Svirepa kao sećanje
Hladna kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde bila si nekad
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku i spasi nas.

Žak Prever


- 23:38 - Komentari (21) - Isprintaj - #
Uvijek sam i sama to govorila... pozdrav tebi! :) (Strumfeta 26.02.2006. 22:01)

;) i tebi (nemiri 26.02.2006. 22:11)

znam da pjesme nisu tvoje, nisam tako ni mislila nego tvoj odabir pjesama mi se sviđa...krivo sam se izrazila... (đuđa i marija 26.02.2006. 23:14)

:) (nemiri 26.02.2006. 23:18)

Ih, ljubav. Znaš ono kad stari Cigo objašnjava sinu, zaljubljenom do ušiju: "Ih, ljubav. To ti nema u stvarnos', to ti je sirotinja izmislila da đaba dođe do pićke". Završen citat. Hvala. (Mufasa 26.02.2006. 23:58)

phahaha (nemiri 27.02.2006. 00:17)

ali, ja znam da je mufasa dusha jedna romantichna! (Sanatorijum 27.02.2006. 04:17)

Ta ljubav........... ljubav udara tamo gdje ne treba! (macko 27.02.2006. 10:06)

Boki, znači Mufasa je maca? A? ;) (nemiri 27.02.2006. 11:43)

:) (đuđa i marija 27.02.2006. 12:12)

Maca, al' faca. (Mufasa 27.02.2006. 12:52)

mrnjau (nemiri 27.02.2006. 12:54)

Mrnjau. Hej, a znaš li da je Marko Kraljević ustvari Marko Mrnjaučević? Pitaj Borisa ako ne vjeruješ, on je ekspert za Marka, psihološke profile, lov i razonodu ;)) (Mufasa 27.02.2006. 13:07)

Baš mi je dobro došlo ovo. Hvala.... (Galadlier 27.02.2006. 13:09)

otići i vratiti se... otići i... (letmesee 27.02.2006. 13:38)

...ljubav? ...a gde ona stanuje? (radee 27.02.2006. 17:20)

Po meni jedna od legendarnih pesama! Uopste... (kanidja 27.02.2006. 19:00)

žak ima tako divnih pjesmuljaka:) (satie 27.02.2006. 21:26)

hihi, pesmuljak - sweet (nemiri 27.02.2006. 21:30)

koja je ovo pjesma u pozadini? :D (on my way 27.02.2006. 22:03)

Nick Cave - novi (nemiri 27.02.2006. 23:31)

To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

Žak Prever


- 20:46 - Komentari (15) - Isprintaj - #
o... savrsena pjesma... =) (gottthica 25.02.2006. 13:39)

odlična pjesma (funa fan klub 25.02.2006. 14:02)

Krv, luk i strijela, kombinacija je smjela. (xiola bleu 25.02.2006. 15:46)

...ova me dotiče! (radee 25.02.2006. 19:04)

I mene... (Strumfeta 25.02.2006. 19:41)

Jel' nas bruka onaj Gawrun tamo? (Mufasa 25.02.2006. 21:05)

bok.trebam pomoć!! please come on my blog because I need bbbiiigg help!!! pleaseeeeeee! (lonely 25.02.2006. 21:07)

samo znas da se dusa rasula u male milijune komadica i da ih vise ne mozes sakupiti na jedno mjesto... (tonka 25.02.2006. 22:30)

Takva rana bas pece. (kanidja 25.02.2006. 22:57)

Mufasa, Gawrun neće da se vrati ;) (nemiri 26.02.2006. 01:01)

Prevera sam citala daqvno ,hvala na sjecanju. (Bridge 26.02.2006. 02:49)

Vratit će se Gawrun, on je ko bumerang. (Mufasa 26.02.2006. 10:00)

Nisam mislio da je smotan ko bumerang, nemoj biti zlurada. (Mufasa 26.02.2006. 10:01)

Znaci, pokleknuo si, oborila te s nogu...kako te ranila tako ce te i izlijeciti..ako joj se predas!Ugodan ovaj nedeljni dan! (manipulacije uma 26.02.2006. 11:30)

nisam zlurada ali ću mu ovo ispričati ;) (nemiri 26.02.2006. 12:29)

Neki misle da je to lako
Ne raditi ništa
A ustvari to je vrlo teško
Ništa teže od toga
Valja ubiti vreme
A to nije mali posao
To je da padneš s nogu

Ah!
od jutra do sutra
nisam radio ništa
ništa
ah! a što je još čudnije
od jutra do sutra
od sutra do jutra
radio sam isto
ništa!
ništa nisam radio
a i moglo mi se
ah! kako je to tužna priča
mogao sam da imam sve
da
ono što bih hteo
da sam hteo
to bih i imao
ali nisam hteo ništa
ništa
Ipak jednog dana vidim ti jednog psa
koji mi se svideo odmah sam ga imao
jedan veliki pas
ovčar
ali jadna životinja
kako je tugovala
tugovala za bivšim gazdom
neki stari Škot
ja ti kupim i gazdu
a i moglo mi se
ah!
kakav Škot
oh!
kakav Škot je bio taj Škotlanđanin
taj što mi je čuvao psa
ceo dan je cmizdrio
celu noć je jecao
ah!
to je bilo da poludiš
kopnio je kao travka
ništa mu nisi mogao reći
govorio je obesiću se
Više volim da čuvam ovce
tulio je na škotskom
a pas je zavijao
slušajući kako mu gazda tuli
a kako mi se moglo
ja ti kupim i ovce
stavim ih u salon
i tu su pasle tepihe
i onda jednoga dana crkoše od dosade
ode za njima i Škotu grob
ah!
a za njim i pas
E tada sam otišao na krstarenje
Da malo smirim živce.

Žak Prever


- 01:44 - Komentari (10) - Isprintaj - #
ovo je skroz blesavo, hahaha... (radee 24.02.2006. 00:24)

lol (nyana 24.02.2006. 00:25)

Nemiri su mi pokvarili raspolozenja !Najbolji lijek za nemire je rad, i kad ne radis nista, radis, radi mozak kao lud, iscrpljuje, uznemiruje, preznojava,osjecas se kao da si orao i kopao pa ti i tada treba odmor od radnog nerada!!! (manipulacije uma 24.02.2006. 01:09)

šteta što i pjesma nije na škotskom (random zen 24.02.2006. 08:15)

Nije bilo bloga u njegovo vrijeme......... (macko 24.02.2006. 09:16)

Tamjena zeza: Kako uviti breme. (Mufasa 24.02.2006. 11:11)

ŠETNJA PO KIŠI - ubija vrijeme. ugodan vikend. (škorpion12 24.02.2006. 11:26)

VRIJEME JE NAJBOLJE UBIT ŠMINKANJEM, ŠOPINGOM I KAVOM.TOČKA. (skakačica_u_vis 24.02.2006. 12:36)

:) cool blog (pukisnovi 25.02.2006. 01:50)

Mufasa: Kako utubiti kreme? (nemiri 25.02.2006. 02:12)

Baci to srce, više ne pripada tebi!
Zaronio si glavom kao noj u pesak,
Glavićem ćeš zaroniti u umno
Hladnu ženu!
Uživi se u podsvest,
Učini mi, ubij se!!!

Tatjana Debeljački


- 23:22 - Komentari (21) - Isprintaj - #
ala je ljuta:))) (satie 23.02.2006. 00:50)

baš :) (nemiri 23.02.2006. 06:48)

mracna pjesma......... (macko 23.02.2006. 09:44)

mislim da je nesretno zaljubljena (random zen 23.02.2006. 10:01)

Meni je simpa riječ 'glavić'. (Lavić 23.02.2006. 10:32)

pozdravljam nemire.... (tanja 23.02.2006. 10:44)

Izljev gorcine...ugodan dan! (manipulacije uma 23.02.2006. 11:17)

bacih to srce... (radee 23.02.2006. 13:40)

uvijek se obistini (pozelenjela gospa 23.02.2006. 15:11)

puj, puj ;) (nemiri 23.02.2006. 15:16)

ahahahha jesi potrefila. Ja neki dan bio u zoloskom vrtu, prvi put vidio noja nes vjerovat, jebote kolika pticurina, ko u filmovima, mozes je komotno jahat:P (pepeljara 23.02.2006. 18:16)

ubij se da majmune jedan....// baci to srce //nisi ga vreda// bezi skote//naci cu ja nekog ko je medan//a ne patuljak emotivni//bedan// (david glojgel 23.02.2006. 18:35)

a pepe? ;) (nemiri 23.02.2006. 21:52)

hehe a ti Mufasa, ala si se prerušiooo, prosto te nisam poznala (nemiri 23.02.2006. 22:03)

It's me, LeClerc ... (Mufasa 23.02.2006. 23:05)

It's me, LeClerc ... (Mufasa 23.02.2006. 23:10)

tek sad videh kad si podigao naočare ;) (nemiri 23.02.2006. 23:25)

ej, čitam te već dosta dugo, sorry što nikada nisam ostavljala komentare, ali odsad hoću, jako mi se sviđaju tvoje pjesme... (đuđa i marija 23.02.2006. 23:28)

nisu moje ;) (nemiri 23.02.2006. 23:33)

...a čije su? (radee 24.02.2006. 00:26)

lepo piše za svaku (nemiri 24.02.2006. 17:45)

Ukrotitelj je stavio glavu
U čeljust lava
A ja
Stavio sam samo dva prsta
U grkljan Lepoga Sveta
Ovaj nije imao vremena
Da me ujede
samo je urlajući
Povratio
Malo od onoga zlatnoga soka
Do koga mu je toliko stalo
Da bi se uspelo u toj veštini
Korisnoj i zanimljivoj
Traba pažljivo
Predhodno
Oprati prste
u lokvici dobre krvi
Svakome svoj cirkus.

Jacques Prevert

Neka me nedostojnog vetar obavije
Kulo s vrhom van vremena na koju dišem
Tesno je nebu u ptici ptici još više
Moje izdvojeno oko van glave bdije.

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost
skrijem
Kad ništa ne počinje jer nema mesta više
Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše
Zveri šumom uklete i mene snom ubije.

Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim
Što sam video i čuo kada nenađen ronim
U prostor pre reči gde trune moja glava
Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava
Ružo bez sraha, suzo, odbegli ždrale,
Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?

Branko Miljković

Trenutno sam niko i ništa. Moje niko ima veličinu i uživa u svojim ništarijama. U iščekivanju da dobijem lik koji mi sleduje, tumaram ulicama. Nemam više šta da vidim. Sve samo niko i ništa. Slepci u gomili za identitetom. Možda je suviše narcisoidno što sve češće stičem utisak da je moje niko ipak mnogo veće u odnosu na njihovo niko. Kladim se da je tako!
Eto, ako baš želiš da proveriš, pitaćemo svet. I, tako, jednog jutra, napišem poruku koliko sam ja niko i ništa. Potpis: niko i ništa. Uredno spakovan papir u boci obilazio je svet, ali odgovor nije stizao.
Prijatelju moj, niko i ništa se stiče vremenom, a tebi dajem ovu priču da ovladaš njom i postaneš bar ti neko i nešto.

Ivana Srećković

Ko san kamen, smrtni! Ja sam puna čari,
A grudi, što svakog zanose na svetu,
Stvorene su da bi nadahle poetu
Ljubavlju večnijom i nemljom od tvari
U plaveti vladam kao sfinks neshvaćen;
S labudom belinom snežno srce mi je;
Mrzim pokret koji pomera linije,
Nikad se ne smejem i nikad ne plačem
Pesnici, uz moje oblike goleme,
Što ih podsećaju na kipove gorde,
U učenju strogom izgubiće vreme;
Jer imam, da sludim ljubavnike bodre,
Ogledala čista gde sve lepše dajem:
Oči, krupne sa večitim sjajem!

Charles Baudelaire

Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Prljav od suviše opevane šume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nereč kaže
kasno
je
Necvet kaže
noć
je
Neptica kaže
plam
je
A je kaže nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže to je pakao
Prava reč se još rodila nije

Branko Miljković

Ako će sutra pobediti dan,
Šta ću prekosutra?
Težiću ka pobedi u drugom obliku,
nekim rđavim primerom,
prekomernim uzbuđenjem,
a opet pobeda kao pomirenje javi se.
Kao predskazanje velike pobede,
nedovoljno jasno postoji pobeda.
Postoje crteži, dokaz o pobedi.
Deo bez pakosti
unapređuje i pravi ludim,
a trka je za pobedu.
Misliti je lako. Pobediti je drugo.
Pobediti je lako, a misliti je drugo.

Tatjana Debeljački

Kuća od stakla.
U njoj poslednja predstava,
poslednje rolanje,
uloga koja nema cenu.
Ljubavnici, na rastanku
letite, letite.
Dugo, dugo suzbijajte svoja ćutanja.
U mrkoj noći, jedna zvezda je bar tvoja.

Tatjana Debeljački

Imam tvoje smejavice,
i jedva primetnu rupicu na bradi,
i tvoj grubi mrgud što se nekad razvedri.
Tvoje uši što ništa ne čuju,
i tvoju jačinu što nekad osetim.
Volim laži, istine u letu,
i tvoju malu poetu.
I pamtim svaki ožiljak i mladež,
i grč lažan, i jedan prst mali
koji mi znači,
i jedan odnos skriven koji sam htela i nisam,
i mračne osame.
Posle tebe sama sam uživala.
I nisu same poruke, i nisu same istine,
i nismo sami ti i ja.
Uvek je neko tu ko nam smeta,
i propuštamo jedno danas za sutra.
Izlazimo iz života koji smo živeli.

Tatjana Debeljački

I kad je kiša, i kad je sreća,
i kad se sanja zeleni vitez,
kad je strah sumnja duboka,
svako svoj život prazan i mali
smesti u jednu pesmu.
Al, da sam ga živela kao u pesmi,
nisam.

Tatjana Debeljački

Ceo nam je dan dug, i dosadan.
Do večeri, kad se, krišom, sastajemo.
Poljubac jedan, brz, i negledan,
dosta nam je. Da se svetu nasmejemo.
Da odemo u noć, kao da smo krivi.
Lako, kao tica, koja kratko živi.

Naš viti korak ne vezuje brak,
ni nevini zanos zagrljaja prvih.
Nego osmeh lak, što cveta u mrak,
na usnicama sa dve-tri kapi krvi.
Ruke nam ne drhte, od stara prstenja,
nego od žudi, straha i sažaljenja!

Ah, nije taj strah samo naš uzdah,
kad vidimo šumu, kako lako cveta.
Nego je to plah, isprekidan dah,
kojim bi nekud dalje, sa ovoga sveta.
U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde.
U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde!

Uzeše nam čast, ali svetli slast,
nebesna, kao ponos, na našem licu!
Naša je strast gurnula u propast:
laži, zakone, novac, i porodicu.
Od poniženja nam je klonula glava,
al nam se, u telu, proleće spasava!

Naš tužan osmeh blagosilja greh;
žig onih koji ljube, na svetu celom.
Ceo nam je dan dug, i dosadan,
i prolazi u ćutanju neveselom.
Teku uveče, slobodan ko u travi cvet,
ja te čekam. Na jednoj klupi. Razapet.

Beogradski univerzitet, 1919.


Miloš Crnjanski

Čuj, plače Mesec mlad i žut.
Slušaj me, draga, poslednji put.

Umreću, pa kad se zaželiš mene,
ne viči ime moje u smiraj dana.
Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog.

Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenulog.

A kad te za mnom srce zaboli:
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah, niko nema časti ni strasti,
ni plamena dosta da mene voli:

No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.

Potkamien, u Galiciji, 1915.

Miloš Crnjanski

Mirišu silno bijeli cvjetovi
i pada sitna kiša proljetna
ja kisnem sam.

O niko ne zna kako je
teško hoditi sam i bolestan,
bez ikog svoga
u zlatno proljeće.

U srcu mome nema ljubavi
u srcu mom su tavni spomeni
davni i mučni.

Silno mirišu bijeli cvjetovi.
Kisnem. Bez mira, bez ljubavi.
Sam i žalostan.


Ivo Andrić

Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir.
Za vas je u grehu mir.
Biti nesretan malo više ili manje
sve je jedno.
Kriti u srcu za sve gnušanje
o kako je bedno.

Vi niste krivi znamo
za ono što će biti,
nesreća je baš čast.
Dužnost je laž iz prikrajka
za nas što bolno gledamo.
Ne čini ništa ako ste majka
od tog je lepša slast.

O samo je tužan čovek čist,
slobodan, nežan i drag,
ko zvono u polju, i blag
ko cvrkut tica,
i uveo list.

Dižite oči mračne,
ko buntovne buktinje zračne
pobodene u duboke
crne kolutove.

Vi ste moja buna.
Znam da vas dragan zove,
za ništa vas ne pitam.
Ako vas život boli,
ako vas neko voli,
ja vam čestitam.

Miloš Crnjanski

Kud sam ja sve lutao?
Kud su padale moje težnje, koliko posrtao, koliko bludio u mislima i griješio u životu!
Kako da vam kažem kad to i rođeno moje sjećanje zaboravlja! Oholost me je nosila kao vjetar. Oganj kojim mi je sagarala duša nije me izjedao nego mi je davao snagu i zamah.
Na borbe svijeta ja sam gledao kao što se s vedra visa gleda na magle koje se nadvijaju po dolinama.
Bio sam nijemi, oholi gost života.


Ivo Andrić