nemiri

Trenutno sam niko i ništa. Moje niko ima veličinu i uživa u svojim ništarijama. U iščekivanju da dobijem lik koji mi sleduje, tumaram ulicama. Nemam više šta da vidim. Sve samo niko i ništa. Slepci u gomili za identitetom. Možda je suviše narcisoidno što sve češće stičem utisak da je moje niko ipak mnogo veće u odnosu na njihovo niko. Kladim se da je tako!
Eto, ako baš želiš da proveriš, pitaćemo svet. I, tako, jednog jutra, napišem poruku koliko sam ja niko i ništa. Potpis: niko i ništa. Uredno spakovan papir u boci obilazio je svet, ali odgovor nije stizao.
Prijatelju moj, niko i ništa se stiče vremenom, a tebi dajem ovu priču da ovladaš njom i postaneš bar ti neko i nešto.

Ivana Srećković