nemiri

Nikakvih objašnjenja. Citata.
Fusnota. Odrednica.
Terevenki ćutljivih čokota.
Sve zavisi od toga
koliko ćemo dugo biti zauvek.

Eva Lipska

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

Vasko Popa

Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

Vasko Popa

Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila.
I laste.

Ja ne zabranjujem ništa.
Sme se sve što se ne sme.
Samo jedno te molim:
pokušaj da ne rasteš
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi živi
slobodno,
lepo
i ludo.
Možeš da izmišljaš.
Maštaš,
Da radiš sve naopako.

U njoj i najveće čudo
prestaje da bude čudo,
jer sve što poželiš
kad zažmuriš
- ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i laži i sebe samog.
Sme se sve što se ne sme.

I sme se više od svega!

Jedini: nemoj da rasteš
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,
pa moraš nov san da stvaraš,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrči bliže zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namigneš samo
i osmehneš se polako.

Izbroj u sebi do deset
i to u večnost pretvori.
I sve što žmureći smisliš
ostaće zauvek tako.

Mika Antić

Draga,
Dajmo oči vodoskocima plavim
Da ih bacimo visoko u nebo.
Noću,
Proklijaće zvezde pod
Trepavicama. Ali nećemo reći
Ni jednom ogledalu koliko smo lepi.
Držaćemo se za ruke
I gledaćemo jedno u drugo slepi.

Branko Miljković

Noćas već dugo uz knjigu sedim,
Zaboravljam da ponoć se bliži.
Mangale tiho gasnu.
Krvave plamsaju boje...
A, miris postelje već slatkim dremom mami...
Al' crne oči moje drage mutne su od suza –
I ona suze guši – teško gnev savladava...
Junački napokon svetiljku mi trgne
I govori:
"Ta, dragi moj, sad noć je...
vreme da se spava!"

Jan Cen Caj

Slatka mesečino na trešnjama
U tolpoj noći, pokloni mojoj devojci
Snove o ljubavi. Želim da o meni sanja,
Da žudi za mnom i da radosna
Potrči k meni. Neće me doseći, nestaću
U daljini i još silnija žudnja
Ispuniće njeno srce. Ujutru, posle sna,
Požuriće k meni da bi me živog zagrlila,
A ja ću po vatri njenih poljubaca znati
Je li zaista o meni sanjala.


Ung So Fan

ako probije rebra moja nemir
ovaj i preleti sedam mora i tu
stane i poraste više sveta. ako
baci senku mrtvu na moj život.
ako mi krv pretvori u so. ti ćeš
noćima glagolati mirne molitve
da živima dobro bude i da mrtvi
nađu pravi put do praha pustog?
ti ćeš milovati kose ovoj deci i
usnama upijati njihove tople suze
kada ti pokažu ogrebana kolena?
ti? a ko si ti? nemir mi kaže da
si svetlija od devetog neba i da
ti oči zrače najdivnijom dušom.
nemir mi kaže: da, to si ti. on te
je prepoznao pri ulasku u more
iz koga isplivali nismo. on te je
upoznavao i trošio, lomio bolno
i obnavljao pod luninim plaštom.
ti jesi. daješ svetu novo vreme -
ono posle mene.

Aslan Mahmuti

“Ah” reče miš, “svet se svakog dana sve više sužava. Isprva je bio tako širok da me je bilo strah, trčao sam i trčao, i osetio se srećan kad sam najzad desno i levo u daljini video zidove, ali ti dugački zidovi toliko brzo hitaju jedan ka drugome da se ja nalazim već u poslednjoj sobi, a onde u uglu čeka klopka u koju ću utrčati."
“Treba samo da promeniš pravac trčanja." Reče mačka i pojede ga.

F.Kafka

Volim te, dragane, oprosti mi ljubav moju.
Uhvaćena sam kao ptica koja je zalutala.
Otkako se potreslo, srce moje izgubilo je svoj veo i ogolelo.
Pokrij ga svojim sažaljenjem, dragane, i oprosti mi moju ljubav.

Ako me ne možeš voleti, dragane, oprosti mi bol moj.
Ne gledaj me prezrivo iz daljine.
Povući ću se u svoj kut i sedeti u mraku.
Obema rukama pokriću svoju golu sramotu.
Odvrati svoje lice od mene, dragane, i oprosti mi bol moj.

Ako me voliš, dragane, oprosti mi moju radost.
Ako moje srce ponese bujica sreće, ne smej se mom opasnom zanosu.
Ako sedim na svome prestolu i vladam nad tobom tiranijom ljubavi svoje,
ako ti kao boginja poklonim svoju milost,
podnesi oholost moju, dragane, i oprosti mi moju radost.

Tagore

Završiću pesmu svoju,
ako ti je tako volja.
Ako srce tvoje ispunjuju nemirom,
ukloniću oči svoje sa tvoga lica.
Ako te ne putu prestravljujem,
skrenuću i udariću drugim putem.
Ako te zbunjujem dok pleteš cvetne vence,
izbegavaću tvoj usamljeni vrt.
Ako je voda ćudljiva i divlja,
neću poterati svoj čun pored obale tvoje.

Tagore

Moja je duša parni stroj
s medenim brojem. Radi kao nova
jednostavno ju je zamislio Watt.
Trajaće večno. Češka roba

Ivan Slaming

Ogladni jedanput lisica pa stane razmišljati kako najbrže i najlakše da dođe do hrane.Sretne je tako zamišljenu lav pa je upita zašto je zabrinuta i može li on kao car svih životinja da joj pomogne."Ah, lave, vrlo si ljubazan", snađe se odmah lisica, "ali ne verujem da ni ti niti bilo ko drugi može da mi pomogne.Već duže vremena razmišljam o smislu života i nikako ne mogu da nađem odgovor.Ko smo mi, odakle dolazimo i kuda idemo? Zašto uopšte postojimo i koji je cilj našeg života?"
"Zaista", složi se lav, "to nisu nimalo laka pitanja"."Vredi li ovako dalje živeti, lave, ako ne znamo koji je smisao našeg života?", nastavi lisica."Zato ti predlažem da sazoveš skup svih životinja pa da pokušamo zajednički da rešimo ovaj užasan problem.Više očiju uvek bolje vidi od jednog para". Zaista, razmisli lav, pa zaključi kako ne može da dozvoli da mu carstvo i dalje živi u mraku neznanja, nego odmah sazove skup svih životinja i počne raspravu o ovom važnom pitanju.I dok su svi iznosili svoja mišljenja o tome šta je smisao života, iskrade se lisica pa zaređa po napuštenim kućama i pokrade svu hranu koju su druge životinje do tada marljivo skupljale.Naslađivajući se, čudila se lisica sama sebi kako smisao života može da bude tako ukusan.

Milija Belić

U gradu Velikih Čitača samo jedan čovek nije čitao novine, i svi ga smatrahu za čudaka i kloniše ga se. A kad ga upitaše zašto ne čita novine, on im kaza: "Jer ništa novo u njima ne nađoh. Sve što piše ja već dugo znam".

Milija Belić

Posmatrala Kornjača kako svi oko nje jure, hitaju i sve se utrkuju ko će pre da stigne, i nije mogla da se načudi tolikoj žurbi. "Nisu oni brzi, nego si ti spora, Kornjačo", reče joj žaba. "Zar ne vidiš da se već svi podsmevaju tvojoj sporosti. Šta god da naumiš, kud god da kreneš, svi te preteknu i stignu pre tebe.". "U pravu si, Žabo, kad stvari posmatraš svojim žabljim očima iz svoje žablje perspektive", reče Kornjača. "Ali, slušaj dobro, Žabo, zašto sam ja tako spora. Spora sam, Žabo, jer nemam kud da stignem. Jer za mene, Žabo, svaki tren je stizanje."

Milija Belić

Kad ovde čujem ptičicu, da tiho poje,
uvek se za njom okrenem, dok čežnja obuzme srce
moje

Ali njihova pesma, ovde, ne može da me uzbudi,
da dirne srce moje i radošću napuni grudi.

Prekrasnih ptičica ima ovde, što uzletaju ka
nebeskom svodu, ali šta im lepota vredi kad pevati ne mogu?

O, gde je tvoja pesma, ševo, pevaču, Lužice, bez
primera,
koju nad glavama ratara izvijaš u hiljadu trilera...

Gde si, najdraži gostu naših Blata, slavuju ubavi,
što u sutonu, bez predaha, pevaš svoju pesmu
ljubavi..?

Pesme ptičica ovde više ne mogu slušati,
pa ćeš i ti, pesmo moja, uskoro zaćutati...

Ptica opet okolo leti i tiho poje,
okrećem se za njom, dok u grudima drhti srce moje...

Mato Košik

Sretne mala zvezda veliku zvezdu."Koliko imaš svetlosnih godina?", upita velika zvezda.
"Ah, meni su sve godine svetlosne!", odgovori mala zvezda.

Milija Belić

Dugo je Pesnik po svetu lutao tražeći pticu zlatokrilu, i svu je zemlju obišao dok nije otkrio da mu je ptica u srcu zatvorena. Otvorio je srce i pustio pticu zlatokrilu.


Milija Belić

Ne dam večeras sjenama mraka da
izgube ti tragove
Ni pupoljcima ruža da ljube ti
tople dlanove
U večernjoj rapsodiji lelujave strasti
zrikavci pjesmu rasprostiru za tebe
Neka te ruke tame ponesu
jakošću mojih misli i spuste ti glavu
na moje grudi
Ubrati ne znam uspavanu strast posijanu
na tvojim trepavicama
I premda su ruke pružene
da sljube se u dodiru sa tvojima
Izmaknut ću luđačke otkucaje srca
iz tvoje blizine
I postati daleka tvojim
tajnovitim željama
Razotkrit ću se ispred zastora
razuzdanih zvijezda
Neka me upiju u sjenama svoje
raskoši
I raspu nebom svu pakost
nemirnih misli
kojima te iznova ljubim

Evica Kraljić

Ruke nam se obavijaju, oči nam se upijaju, tako počinje povest naših srca...

Noć je u martu, mesečina svetli;vetar nosi slatki miris žene; moja svirala leži na zemlji zanemarena, a tvoj je cvetni venac nedovršen.

Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

Tvoj preves boje šafrana opija mi oči. Venac jasminov, koji si isplela za me, opija mi srce drhatom kao hvala.

To je igra davanja i odricanja, otkrivanja i ponovnog skrivanja;nešto osmeha i sasvim malo stidljivosti i poneka tek, slatka, besmislena kavga.

Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

Nikakve tajne izvan sadašnjice;nikakve borbe oko nemogućeg; nikakve senke iza ljupkosti; nikakvo pipanje u dubinama tame.

Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje; ne podižemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan nade.

Zadovoljni smo onim što dajemo i onim što dobijamo.

Nismo iscedilii poslednju kap radosti da iz nje pravimo vino patnje svoje.

Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

RABINDRANAT TAGORE

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; Da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu; Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama...

Gibran

Jedino će moj život doista umreti za mene,
jednom,
Jedino trava zna ukus zemlje,
Jedino krv moja čezne za mojim srcem,
kad ga napušta,
Vazduh je visok,ti si visoka,
visoka je tuga moja,
Dolazi vreme da umiru konji,
dolazi vreme da ostare mašine,
dolazi vreme kad pada hladna kiša,
i sve žene imaju tvoju glavu,
i nose tvoje haljine.
Dolazi i neka velika,bela ptica,
da snese mesec na nebo.

Nikita Stanesku

pas i mačka nisu isti
što mačka sija u mraku
i što ima rep za savijanje

što su na mačku sve dlake jednake
a na kuče loknave

što pas laje
a mačka je korisna
jerbo prede

što pas govori debelo
a mačka tanko

što pas čuva kuću
a mačka miševe

oni nisu isti
jer ja imam samo mačku

mačka se miluje
a pas se ujeda

oni se ne vole
i zato nisu isti

"Olovka piše srcem"

potok je jedna velika voda
koja ide od sela do sela
i koja se čuje

potok je isto kao more
samo što je tanji
u potoku teku ribe

potok je jedna opasna stvar
jer je jedan upao
pa je samo vikao
u pomoć u pomoć

oni ljudi koji nemaju kuću
da mogu tamo da se umivaju

potok je
što sam ja iskvasila čarapu
pa sam morala da je cedim

potok je jedna stvar gde ide brod
i patke i guske kad su mokre

potok se stvara tako što brdo cedi vodu
pa posle u potoku curi voda

potok teče i kad je leto samo se noćom ne vidi
noćom se samo čuje kako teče

"Olovka piše srcem"

kafa je jedno jelo za odrasle
služi i za rastenje repova na deci

kafu najviše izmišljaju gosti
zato što oni dođu pa svašta izmišljaju

ja ništa ne volim kafu

"Olovka piše srcem"

država je zemaljska kugla
što se vrti

država je što moj tata kupuje lutriju
pa se ljuti

država je kad negde idemo
pa se lepo obučemo
da budemo lepi za državu

"Olovka piše srcem"