nemiri

ponedjeljak, 22.08.2005.

LIRA

uđe noću kroz prozor
i sleti nam na jastuk
krila su joj
mekana topla
miluje naše glave

sanjamo
isti san
sjedinjeni
kao što nikada
nećemo biti
preko dana

krila joj svetle
od bezbroj snova
i trepere noseći
bezbroj milovanja
i sva lira je bljutava
dok se ne oseti

naša lira
je najlepša
dok spavamo
jedno kraj drugog
ne znajući za nju

možda je zato
najlepša
ili možda
jer je nikad
ne vidimo budni.

Boris Starešina
- 20:33 - Komentari: (7) - Print - #

<< Arhiva >>