nemiri

Postelja u tvom krevetu
noćas je valovita
skriva te pred mojim očima
zatim te otkriva

posle toliko godina
ponovo te moram osvajati

ponovo si nestvarna senka
željna zarobljavanja

a ja
ja sam već zaboravio
tu igru hvatanja i bežanja
i smeta mi tvoj vragolasti smeh
i tvoje uporno opiranje

odavno nisam lovio leptira
žudeći za lepotom
njegovih šarenih krila

noćas si razigrana
nemirna
neuhvatljiva

ponovo si poželjna u mojim očima
i zahvaljujem ti zbog toga
a ti ne znaš zašto sam ti zahvalan

ove noći
tvoja vesela drska igra
u slojevima mekih čaršava i jorgana
spasava me
iz vrtloga umornih godina
onih prošlih
i onih koje vrtoglavo
jure prema meni.

Boris Starešina