LJUBAV U KAMENU
Ljubav utisnuta u živom kamenu ,
uronjena u modro nemirno more...
Prkosi prolaznom , tome vremenu ,
dok život po licu iscrtava bore...
Iza gora Sunce se zlatno budi ,
milujuć lica njihova snena...
Zora srebrena , kada zarudi ,
otkrit će bjela ramena njena...
Još mladosti vrele u njima ima ,
ljubavi nježne , poput sna meke...
Iako mnoga protekla je zima ,
noseć dane posustale neke...
Jedno drugome su vjerovali ,
ljubav svoju životom potvrdili...
nečmenjamka
...
Mom mornaru
http://www.youtube.com/watch?v=HLei-RkWOn0&feature=related
....
Mudar čovjek s podjednakom mirnoćom
prima pohvale i podnosi
uvrede.
Konfucije
....
Upravo san došla iz bolnice , u kojoj mi je ostala ležati
18-ogoidišnja ćer , oboljela od akutne upale bubrega .
Ljuta san na cili svit , jer smo od 9 sati navečer čekali
da je prime .
Dite lešano pod fibron , da bi je primili tek u 2 ujutro pa
dok su je medicinski obradili , pa čekaj nalaze sa njom
takvon u čekaonici......eto ti ga na tot 5 uri...
Sve to vrime mlađi sin mi je spava u autu , jer ga nisan
mogla ostavit doma...dite se bojalo , a i po zakonu ga
nesmin ostavit samog jer je maloljetan..
Dođen doma ,smistin malog u postelju i tako grintava
skuvan kavu , nebi li došla na se .
I umisto da san je u miru popila , ja upalin ovu škatulu ,
uđen na svoj blog , jer moć navike me uvatila u svoj
žrvanj , je li ...
Normalno , na blogu me za dobro jutro dočekaju
mirkove bljezgarije ...
Ne mogu virovat da čovik u njegovin godinan , ima
force dignit se u 4 ujutro i okolo balit po tuđin blogovima...
Stvarno mi ne gre u glavu da ima ljudi , kojima je istinsko
zadovoljstvo pljuvat po osobi koja ne misli ka i oni , pri
ton ne mareći , oće li i koliko tu osobu povridit , zgazit ,
satrat u njoj ljudsko dostojanstvo i natirat je da se
spusti na njihovu razinu ..
A ne , taj film neće gledat , ne u ovemu životu.....
Jača je ova Škorpija i od sudbine , ako triba....
Ako me nije samlila samoća , dičinje bolesti i razne bitnije
zavrzlame u životu , bome neće ni ovako banalne stvari.......
ma koliko to neki želili...
Život je ionako krhak i prolazan , pa mislin da bi se svi
tribali dobro zamislit nad svojin postupcima....
petak, 18.05.2012
E osjeti se čežnja i neka, što bi valjalo bez toga. Meni se ne da pisati
stigla kriza, valjda će proći. LP.:)
fra gavun • 13.05.2012. u 23:15
@fra gavun..........ljubav je začin života.....!
A šta se krize tiče......ma to ti je samo južina...!
Dovidova vratre...
nečmenjanka • 14.05.2012. u 02:30
Vidim vašu sklonost prema sonetu, i to prema shakespeareovskom.
Sonet je kao vinograd. Uvijek ga treba okopavati.
Sretno!
maslinapjesmaloza • 14.05.2012. u 10:19
@maslinapjesma loza..........
Slikovita usporedba , barba Ive , ali u potpunosti točna...
Nadan se da nisan puno griješila...
Uostalom , onaj koji nikad ne griješi , u pravilu nikad ništa
ni ne radi........a učimo dok života u nama ima...
Dovidova
nečmenjanka • 14.05.2012. u 12:32
:)) romantično ... lijepo...
moj problem je što spavam sa zatvorenim griljama i nema te zore koja će otkrit moje potrbuške razbacano tijelo, sa njegovim dlakavim nogometaškim nogama priko mene jadne :)))
ToxFox • 14.05.2012. u 17:02
@ToxFox..........Hahaha.....
Meni je utoliko drugčije nego tebi , samo u tome šta
dlakave noge vidin čin otvorin okice - jer ne volin
spavati u mraku , na opći užas zakonitog...
A šta se tiče mog poetskog dostignuća , znaš kako
je...zakoniti otpartia na brod , pa me puca nostalgija....
Dovidova toksična...
nečmenjanka • 14.05.2012. u 17:50
Joj, mora da si stvarno u nostalgiji... mirno mu more i sretan povratak kući.. (sad zvučim ka radio) ... lipi su stihovi zbilja :)))
ToxFox • 14.05.2012. u 22:49
@ToxFox.............
Evo si me uspila oraspoložit i nasmijat..
Hvala ti ....:))))
nečmenjanka • 14.05.2012. u 23:21
Blago mornaru ako je tvoj, lijepa pjesma, inače ne mogu
analizirati stihove, samo u njima uživati.
* Znaš, nemoj "plakati" što si ono što jesi, ja sam takva
i ne bih se mijenjala, čovjek se u toj koži osjeća blaženo.
Živila i ti meni!
malo ti malo ja • 16.05.2012. u 19:42
Za utjehu, jedna knjiga već postoji, a druga izlazi uskoro,
saznat ćeš kako doći do nje, laka noć.
malo ti malo ja • 16.05.2012. u 22:26
malo ti malo ja.........
Je mornar je moj , časan i pošten , a to mu je i čin...časnik stroja...
Drago bi mi bilo da uživaš u mojin stihovima...zato ih i pišen....
Inače , ja kad se okrenem iza sebe , blistan o ponosa ,
i ništa , ali baš ništa ne bi minjala......a bome san već ušla i u neke
godine , kad je to čis nemoguće , kako bi rekli naši pošteni
Zagorci...
....
Biće mi čast da svoju biblioteku obogatin tvojin
djelima....
Zainteresirana san i za prvu ako je moguće...
Dovidova draga
nečmenjanka • 17.05.2012. u 00:31
Samo onaj tko osjeti i živi na kamenu, zna.....
sewen • 17.05.2012. u 06:28
ljubav iz beskraja nastanila se u dva srca i povezala ih najljepšim zlatnim nitima koje samo duša može pustiti jednu prema drugoj duši...
hvala ti na postjeti kod mene, u noćnom svijetu mašte i snova koji pletem godinama :)
shadow-of-soul • 17.05.2012. u 06:58
@sewen......
Da , kamen je dio mene, sljubljen
s mojin životon...
Na njem me je mater na svit donila ,
On biće mi zadnja postaja.....
sewen...mudro rečeno
Dovidova
nečmenjanka • 17.05.2012. u 21:26
@shadow-of-soul..........
Da duše su nam se povezale , Bogu hvala ,
i u okrilju našega doma , grijane ljubavlju naše dice ,
smireno plove kroz život...
Ugodno se ćutin u svijetu tvon ....
Dovidova
nečmenjanka • 17.05.2012. u 23:04
JAKO LIJEPO, LJUBAV U KAMENU...FINO
darujem ljubav svakodnevno • 18.05.2012. u 01:12
@ darujem ljubav svakodnevno.....
Hvala lipa .....
Dobro došla...
nečmenjanka • 18.05.2012. u 07:28
Lipa moja... pusti toga.. taj je na blogovima poznat već odavno kao "onaj čije se ime ne smije izgovoriti" ... cijeli blogaher zna da o kakvoj je osobi riječ...
Ja sam eto prisiljena, zbog njega, povremeno zabraniti vanjske komentare, jer mi ga dosadi brisati..
Naprosto ga najbolje ignorirati...
Ja ti želim da ti kćer bude dobro i da se brzo vrati doma.
Posebno mi je žao ako je maturantica :( pretpostavljam da to može, uza svu drugu brigu, predstavljati problem sa državnom maturom i slično.
Zato joj zbilja želim što brži oporavak!
ToxFox • 18.05.2012. u 18:43
Čim mu izgovoriš (napišeš) ime... piše da je spam :DDDDD
ToxFox • 18.05.2012. u 18:45
@ToxFox.........Pari "onaj čije se ime ne smije izgovoriti" iz Harija
Potera , šta ćuća krv jednorogu , da bi moga opstat.....samo šta
ovi ćuća meni krv na slamku , bez stida i srama...
...
A sve me stra , moraće mi ćer odgodit i ' običnu ' i državnu
maturu...
A štaš , život je nepredvidiv i upravo zato bi tribali ' hodat maleni
ispod zvijezda '...
Samo molin Boga , ka i svaki drugi dan , samo sad u straju za
zdravlje diteta...
A ko to nije proša , bome ne zna šta je straj - da sve prođe u
najboljen redu...
Hvala na iskrenim željama
nečmenjanka • 18.05.2012. u 20:55
Hvala ti na pjesmi. Predivna je ova koju si posvetila svom mornaru. Vjerujem da je tvoja velika djevojčica dobro i da je kod kuće.
Lijep pozdrav.
kolumna jedne superžene • 19.05.2012. u 23:20
Draga hvala tebi na lipin željama vezanim za moju curu....
U bolnici će ostat do daljnega tj . dok potpuno ne ozdravi ..
Za nefalit , od brata je skupila i varičele , šta je dodatno
zakompliciralo stvar , ali eto , danas je bolje ,bar nema fibru ..
Biće sve u redu . daće dragi Bog ...
A šta se tiče mojih pisama obe su od srca...
Dovidova
nečmenjanka • 19.05.2012. u 23:46
Biti će sve dobro, mlada je ona i biti će zdrava poput drena....
Znaš onu...Mi o vuku, a magare na vrata....A fra. gavun reče,
" Na mojem ćući po cijeli dan"......Ja sam odavna oguglala, pa
čovjek me proglasi najcrnjom nemani....E, pa neka....
pozdrav, C.K
crna kraljica • 20.05.2012. u 14:13
ZALUDU ME SVITOVALA MATI
Zaludu me svitovala mati,
kad san tija poć na more,
sve što uzme nikada ne vrati,
niti jude, nit' vapore.
Zaludu me svitovala i zaludu plače,
jer su jidra puna vitra jer je more jače.
Zaludu me zagrlila cura,
pustiti me nije tila,
al’ ča more, odni’ će me bure,
bez vesala i kormila.
Zaludu me svitovala i zaludu plače, ...
Zaludu je govorija ćaća,
to je kruh sa sedam kora,
puno posla a nikakva plaća,
nek ne iđe ko ne mora.
Zaludu me svitovala i zaludu plače, ...
/stihovi: Arsen Dedić;
izvedba: klapa Šibenik/
... Predivan izbor koji mi navješta da je i ova tvoja pisma
..... "LJUBAV U KAMENU" posvećena tvome mornaru .....
kojem si ljubav obećala i godinama ljubav ta nije izblidjela
.......... nego se u naporima života jačala i dokazivala ......... -
..................... Jedno drugome su vjerovali , ......................
................... ljubav svoju životom potvrdili ..................
............ I tako će i sada, ka i uvik, i u ovim kušnjama .........
.................. koje je bolest donila, ljubav pobjediti ................
........ - samo triba ozdraviti ... i nanovo, ojačan krenuti - .....
Bit će škole, bit će znanja. Dao Bog najprije dobroga zdravlja !
............. A hoće, hoće, jer On ljubi svoje i ne ostavlja ...
............................. - molimo Ga i išćimo, ...
.............................. .- dat će pouzdano, ...
..................................... - virujmo !!! ...
.............................................................
.......... ............ Drž'te se! Znam da nije lako ......................
.... - životni je to trenutak važan i za dite i za svaku mati, ......
/i mi smo sad u njemu i pratimo napeto:učenje, tišinu, strku,
nervozu, nastojanje, ... a moremo dat samo svoju prisutnost,
.................................... ljubav i blizinu ................................./
.......................... Al' eto, ne do Bog gorega, ......................
- rekla bi moja baka kad god bi se tako nešto dogodilo -
........... neka je ona živa i na putu do ozdravljenja, ...
i nikada ne znamo što je za što dobro, poslije se to tek vidi,
............... a na kraju se dragom Bogu ta žrtva i svidi ...
................................................ :-) ........................................
... od srca ...
... želim brzi oporavak ...
... - moleći za nju ...
i za sve naše maturante - ...
... BVB !!!
Lijep pozdrav ...
mirjam • 20.05.2012. u 18:59
@crna kraljica.......
Kraljice , biće dobro , daće dragi Bog , jaka je ona a i mladost
čini svoje....
Kod nje san dvokratno , znaš kakvo je naše zdravstvo , da
ja nisan s njom , ne bi joj ima ko dat čašu vode...a i sin doma
mora imat svoj red....
Ali , mi matere smo jače o stine , sve će mo učinit šta je u našoj
moći za svoju dicu.....a pape je daleeekoo....
Dovidova draga moja
nečmenjanka • 21.05.2012. u 12:18
@mirjam.....
Mirjam bješe sestra Mojsijeva , proročnica ponizna i bogobojazna.....
Dao Bog da se tvoje riči obistine.....
Viruj mi , tvoja razmišljanja su takla moju dušu , okrijepivši je ljubavlju
Boga trojednoga....
Nisan svetica , grešno san ljudsko biće , sklono svemu što je ljudsko ,
pri tom štujući Boga dobrog i pravednog , nastojeći ne učiniti drugome
ono šta ne bi volila da drugi meni čine...
Mirjam , hvala na iskrenim željama , i ja se priključujen molitvi....a moj
mornar se na beskrajnom plavetnilu Mediterana , moli za svoju obitelj...
Dovidova
nečmenjanka • 21.05.2012. u 12:54
| < | svibanj, 2012 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik mojih traženja
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
Sve napisano na ovom blogu
je mojih promišljanja odraz,
a svaka sličnost sa stvarnim
životom je namijerna.
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
Modri odraz vilinske planine,
zagrljene blistavim kaskadama
smaragdne rijeke.
GOSPE RIBARA, TEŽAKA
Gospe slušaj šapat mora,
jecaj škrapa, drhtaj broda.
I posveti naša poja,
da nam uvik bude roda.
Gospe slušaj vapaj bure,
koja ne da živit, spati.
Te odagnaj dane sure,
i bonacu hridi vrati.
Gospe ribara, težaka,
gospe naša divna mati.
Neka zasja tvoja zraka,
mole te ponosni Hrvati
Gospe gledaj suve mriže,
parangale, vrše, osti.
Ribar šuti, gnjev ga stiže,
i običnim danom posti.
Gospe spasi našu viru,
široki su ti hrvatski žali.
Gospe kaži pute k miru,
da nas sutra ne prikriju vali.
Gospe ribara, težaka,
gospe naša divna mati.
Neka zasja tvoja zraka,
mole te ponosni Hrvati.
šmrika
.......
OSTANI TU I BUDI POSKOK
samo tu možeš biti poskok
budi poskok
ovaj gologuzi kamen
samo poskok obraniti može
Poskok zna dubinu pukotine
i visinu užarene stijene
litica do litice
poskok do poskoka
poskok brani svoje pojilište i svoje gnijezdo
i nije licemjer
i nije kurva,
budi poskok
i nije kalkulant
i nije prevarant
poskok se sunča u svom kamenom stanu
i želi mir u svojoj kamenoj domovini
poskok neće ujesti sunce
poskok kažnjava uhode
istiktivno
jednostavno
bez proračuna
precizno
neiscrpno
to je to
budi poskok
ni mudar ni blesav
ni kratkovidan ni dalekovidan
budi poskok
neiskorjenjiv
i rađaj poskoke
i rađaj poskoke za svaki kameni nagriz
za svaki škrip
za svaku kamenu opuzinu
za svako kameno dlanište
za svaki kameni štit
za svaki piljak
na jednog provalnika kamenih škrinja
stotinu poskoka
ostani tu i budi poskok
ne vođen-zmija u svijetu kreketavaca
budi poskok u svijetu kamenih pradjedova
kamenih orača i pjevača koji bosi gaze tvojom kamenom stazom
budi poskok u suživotu sa krvavim kamenim palcima
sa suhim kamenim vinogradarima
to je to
budi poskok
i obranit ćeš sunce bez kojega ne možeš
to je to
samo to
budi poskok
u zazidi kamenoga krova
na glavici iznad sela
svojega i mojega
ostani tu i budi poskok
to je to poskok
Autor: Ivan Vidović
........
MORE
Vrimena su druga,
More mi se ruga.
S njim sam bija prisan
Sad mladica nisam.
Ušla sol u kosti,
Izilo mi osti,
Natralo mi bore,
Ovo ludo more.
Neka bisni, nek pokaže
Da je divje nek dokaže.
I ništa ga neda smirit,
S njim se niko ne zna mirit.
Vrimena su divja
More blagosivlja,
A ka čovik 'suje
Ali i poštuje.
Novi su vapori
Kad čovik izgori,
I kolo se vrti
Života i smrti.
More pušta, more trpi,
Mornar svoja idra krpi,
Tramontana, jugo, bura,
Dokle more, dok izdura
Autor : Sewen
.......
Miljevci
Na dvije vode, ko splav bijela,
Miljevci leže, sedam ljupkih sela.
Bogatić, Ključ i Kaočine,
Brištane iznad Visovačke brine,
Karalić,Drinovci, Širitovci,
u zagrljaj im doletješe momci,
ispletoše đerdan od koralja
za Miljevu, kćerku kremen-kralja,
đerdan krvav od srdaca sedam,
svakom selu pade koralj jedan!
Trgnulo se sedam sela,
zadrhtala splav je bijela,
al' i dalje mutne vode
izmeđ' splavi i slobode!
Autor : Sjećanja i osvrti
........
STARI MOJ
Stari moj...
Šest godina je prošlo
A ko da jučer je bilo
Kad zadnji put sam
poljubila tvoje čelo milo
Stari moj...
Tvoj trud i svu tvoju muku
Sada čuva bila stina
Još ćutim blagost tvojih ruku
Dok miluje me zvuk daljina
Stari moj...
Tiho na grobu stojim tvome
Znajuć , mir si našao svoj
Dok sjećanja me sva ta lome
Molim za duše tvoje spokoj
Stari moj...
Šest godina je prošlo
A ko da jučer je bilo
Kad zadnji put sam
poljubila tvoje čelo milo
nečmenjanka
........
02.02.2007
Otiša je otac moj polako,
otiša sa mirisima jutra...
Toga dana nije bilo lako
bez njega misliti na sutra..
........
DUŠA OVA ...
Duša ova svjetlost sniva
u noćima zimskim ,dugim
I dok mjesec oblak skriva
danima se nada drugim
Duša ova moru kliče
galebi je nose bijeli
I do neba ona viče
nek ustanu gordi,smijeli
Duša ova vilu ište
s Velebita tvrde stine
Brige gorke nju sad tište
Domovina njena gine
Skupili se gladni vuci
svaki svojoj vuče strani
Kad će kraja svoj toj muci
da uminu teški dani
Duša ova svjetlost sniva
u noćima zimskim ,dugim
I dok mjesec oblak skriva
danima se nada drugim
nečmenjanka
.........
MOM MORNARU ...
Navigajuć morem modrim
broditi je vješto stao
Ljubav širi srcem dobrim
svog je sebe nama dao
Ploveći sad po toj vodi
života ga nose vali
Duši hrabroj tako godi
vitar šta joj tilo kali
I kad more urla , bisni
mameći ga u dubine
On tad pogled čisti , jasni
šalje nama u daljine
Galebi njeg virno prate
slideći ga kroz plićine
I dok kasne ure bate
čeka da mu vrime mine
Kada dođe domu svome
Radost mu na licu blista
A kad brige njega lome
Tad more mu samo osta
nečmenjanka
.........
VILA VELEBITA
Tišina pritišće mi misli
San se trza i otimlje
Poput ljubavnika
Milujuć mi kapke pospane
....... Ali ... ne ...
U kutu duše osjetih šum
Treptajem oka opazih
Biće čisto , prekrasno
Satkano od svjetlosti
Nježne ... mekane ...
Na umnom čelu
Kruna joj blista
Oko vitkog vrata
Koralja CRVENOG niska
Na BIJELE grudi
Ruke je u molitvi sklopila
Dok je iz PLAVOG mora
Meni u sne dohodila
... Ja sam vila
Velebita stine ...
...Čuvajte mi
naše rodne njive ...
...Čuvajte mi
i šume i gore ...
...uzburkano
naše plavo more ...
... Zaklinjem Vas
božijom milosti ...
... svoje nedaj
tuđim se ne hvasti...
Tako zboreć
Velebita vila
U more je
Plavo zaronila
necmenjanka
.......
PJESMA MJESECU
Pjesma Mjesecu lutalici objesnom ,
što pojavom svojom mene opčara...
I dok svijetlošću me obasjavao jasnom ,
shvatih da to je još jedna prevara....
I sada sa neba podrugljivo on gleda ,
šeretski meni se smijući u lice...
Znajuć da njegova bit će pobjeda ,
prosuo je čarobni prah nesanice...
Ka kraju neba polako sad
plovi ,
dok Danica mu pokazuje pute...
Srebrenom mrežom zvijezde kad ulovi ,
sakriti će njih poda svoje skute..
Na postelji će od mjesečine spati ,
da i sutra može po nebu skitati...
nečmenjanka
....
ČUVARICE
Matere naše
U crno zavijene
Krunicu prebiruć
Tiho moleć Boga
Čvršće od stijene
Uspravno stojeć
One branik su
Doma svoga
Nema zemne divote
Bez ljubavi i žrtve
Zato ognjišta čuvajuć -
Mole se za mrtve....
necmenjanka
.......
Od vikova Krka dura ,
Pod Prominom , do svog slapa
Do Skradina kapi gura -
Sa moren se tada stapa...
nečmenjanka
......
.
RUKE MOGA DIDE
Ruke moga dide
Ko koštel u dvoru
Stare
Znale su providit
Osmijeh
Za sve naše
Nestašluke male
Ruke moga dide
Ko grane jablana
Vita
Znale su grliti
Nježno
Bez da za
Suze u očima
Pita
Ruke moga dide
Životom izborane
Meke
Znale su ljubav
Pružiti
U dane posustale
Neke
Sve bi na svitu
Sad dala
Da te ruke opet
Dušu mi
Dirnu
Ali one spokojno
Tiho
Za mene
Mole se
Svetom Martinu.....
nečmenjanka
..........
VAPAJI RASPETE DUŠE
I sama
Kroz život upoznah
Svih
Devet krugova
Pakla
Svaki od njih
Je pao
Na moju dušu
Koju ljudska
Je zloba takla
Kao Feniks
Toliko puta izgorih
Od praha potekla
U prah
Se nanovo pretvorih
I sama
Kroz život upoznah
Zlo
Što čistu mi dušu
Ište
Suzama
Svojim se othrvah
Što
Dušu mi
I danas tište.....
nečmenjanka
.....
PSI RATA
Psi rata su zalajali....
Iz utrobe prestravljene matere
čuje se krik nerođenog djeteta....
Sve je utihnulo ...
u samrtnoj tišini odzvanja jeka
.....ubij.....satari....!!
Zvijeri ljudske digle su glave....
njuše krv....nevinu.....toplu....
Razjapile su čeljusti ....
reže...urliču...kunu...proklinju...
Oči naših mrtvih ratnika
u grobovima plaču.....
suzama nijemim.....
Zar život svoj su dali utaman.....
mrtve usne ....odgovor ištu....?!
Zar krv su svoju lili .......za koga...
raspuklim glasom .....u tišini viču !?
Psi rata su zalajali...
od užasa ...
nebo nad nama se raspuklo....
a zrak se pretvorio u tisuću
plamtećih oganja.....
što...peču...razdiru....!
Pomahnitali stvorovi pesnice stišću.....
u bijesu vičuć.....uništi...zakolji...!!
Raspadnute lešine iz grobova dižu....
nevideć....u svojoj mržnj....
da njihove vlastite kletve ih
stižu...
nečmenjanka
.......
Dok i jedan grob ište pravdu .... pomirenja ni ... ! !
Dok duše naših mrtvih , nestalih usljed bestijalnosti
zločina počinjenih , ne nađu mir svoj uz pređe svoje ...
pomirenja ni ... ! !
Dok i zadnje kosti naših pobijenih pravednika ne budu
krštenom vodom posvećene ... pomirenja ni ...! !
......
MATERE NAŠE
Matere naše
u crno zavijene ,
krunicu prebiruć
tiho mole Boga ,
da zaštiti zemlju nam
svetu...
Da očuva znamen
roda Hrvatskoga......
nečmenjanka
.......
STARA OSKORUŠA
U vinogradu onkraj puta ,
Oskoruša stara stoji....
I dok oblak nad njom luta ,
samačke dane broji.....
Prignula je grane vite ,
o težine , o svog ploda....
Di su ruke žuljevite ,
da poberu toga roda....
Svuda drač je nabujao ,
zagušio trse rodne....
Kada rat je prohujao ,
slomio je ruke plodne....
Ruke koje posadiše ,
stablo stare Oskoruše.....
nečmenjanka
.........
SVI MI....
Svi mi imamo svoje vrelo slutnje ,
svi krijemo svoje breme tuge....
I dok šake stišćemo od ljutnje ,
gutamo žuč ljudske poruge.....
Svi mi žudimo ka zvijezdama poć ,
u svojim malim životima ogrezli....
Ne vidimo koliko je tamna noć
i da su nam prsti od zime ozebli.....
Svi mi želimo samo blještavilo tame ,
ne pazeći koga gazimo pritom....
A treba nam samo pola paše jame ,
kad kraj nam životu dođe tom....
Životu , koji zamke stavlja nam na put ,
dok mi ga obijesno trošimo usput.....
nečmenjanka
......
ZAR SMO PROKLETI.....?
Kako je samo krhka ljudska duša !?
Tako je malo potrebno da se slomi .
Što ljude tiijera da bezosjećajno uništavaju , sve ono dobro
što im je Božijom voljom dano..
Zar smo prokleti.....?
Zašto ne možemo biti u miru sa sobom i drugima ?
Zašto imamo poriv da uništavamo , da rušimo , da satiremo
svaku i najmanju naznaku dobrote u sebi ?
Što je to , tako mračno , gusto , neprozirno - što nam neda
da sačuvamo onu malu iskru sreće , za kojom inače cijeli svoj
život tragamo ?
A kada je nađemo , u većini slučajeva je ne znamo , .ili ne
želimo sačuvati - navikli na očaj , navikli na jad .
Izmučena Duša ne može pojmiti sjaj smiraja .
Uronjena u patnju svakodnevnu , .ne prepoznaje bljesak sreće .
Skrivajući se iza tuge - Duša nam polako , ali sigurno , odumire
pretvarajući se u nešto tvrdo , oporo .
Zar smo prokleti....?
Zašto ne možemo , .otvorenog srca prihvatiti ljubav ?
Čega se bojimo , nesvjesno gurajući od sebe sve drage
ljude , gazeći po njihovim iskrenim osjećajima ?
Zar Duša mora ovoliko boljeti , rastrgana između
ljubavi i mržnje ?
Što je to , što nam neda da se prepustimo sreći ?
Od čega biježimo , panično rušeći sve oko sebe - ne pazeći
koga ćemo pri tom povrijediti čije ćemo srce zgaziti ?
Kako je samo krhka ljudska Duša !?
Tako je malo potrebno da se slomi .
Raspeta između dobra i zla........
nečmenjanka
.......
SUZE LEDENE
Zaledile su se suze
U očima mojim...
Duša je prazna
I boli...
Srce se slama
A iz grla se ote
Njemi krik samoće...
Zaledile su se suze
U očima mojim...
U duši nemir
Se širi...
Srce je pritisla tuga
A tjelo se
Trza u boli...
Tecite suze , suze ledene
Odnesite ovaj
Nemir iz duše...
Isperite tugu
Iz srca mog...
Da mi osmijeh opet
Poljubi usne...
A u umorne oči
Vrati se sjaj...
.....
nečmenjanka