Hiding from the Sun in shadow of the Moon
28.06.2006., srijeda
Argh,.... trenutno izljevi ljubavi.. i tak... pjesme dvije... neda mi se stavljat fakat al fakat slike... volim vas sve... slayerić moj of korz... i tak... pjesme... i gluposti... pa pa...
|
hihi... naravno slayerić moj da ću te spomenut... hihi... of korz... a zbunjola sam ja... koja neznam nacrtat svinji rep... mda hihi... i tak... dakle... frend mi se ubio... da... eto... moram se ispucat... sad ga mrzim iz dna duše... sigurno ću sutra cmoljit ko budala... al jebiga... ubio se jer su on i cura nakon 4 godine prekinuli... objesio se u stanu... da... predivno... trenutno se osjećam veoma hladno... ne dira me to tolko... al zndam da ću sad za par minuta cmoljitz.... pa onda... je dobro dok sam još ovak... i objesio se on... i u pismu napiso da je za to kriva njegova cura... isuse kriste i debila,... prvo koji kurac se ima objesit... znam da me čuješ!!!!! TREBAMO TE.... JEBI SI MATER.... GLUP SI!!!:.. KOJI SI TI KRETEN PROKLETI!!! JEBEM TE U TRI... AAAAAAAAAAAA.... MRZIM TE.... SKURČIO SI NAS SVE... A NJU POGOTOVO... DA SI JU VOLIO, DA SI BAR NA MENE MISLIO NE BI SE UBIO... EGOISTIČNI SEBIČNI GLUPI NAJBOLJI I NAJPOUZDANIJI PRIJATELJU.... AAAAAAAAA... NEĆU..... IZVOLI SE VRATITI.... RECI MI DA IMAŠ IPAK OSJEĆAJE... DA NISI TAKAV GAD.... KAKAV JESI..... UBIO SI JU.... SVE NAS.... NEMREŠ ZAMISLITI KAKO TO BOLI.... KAKO ME JEBEŠ U ZDRAV MOZAK.... KAKO MI SE DUŠA IZLJEVA.... KAJ ĆU JA SAD (opet mislim na sebe jebiga...)..... A KAJ ĆE ONA?? JEBEM TI MATER.... GLUP SI.... JA TE NE RAZUMIJEM... JA OĆU DA SE VRATIŠ... MOLIM TE... VRATI SE.... TREBAMO TE.... u kurac i sve... sjebo nas je generalno... nju pogotovo... cura... ne da je u sranju... ne da je u komi... nego... ma neznam... to nije normalno... saznala sam jučer... poslje mog i slayerinog ophoda... hihi... upoznah ju... mog slayerića dragog... ilti leu... hihi... fora... muvamo se mi okolo... i sjedimo... i ja zujim ko uvjek... izgubljena u vremenu i prostoru... (bila sam to jutro pijana tam u dubravi... argh... neću više pit... dosta!!!) i tak.. onda smo spikale... i slayerić moj hihi je jedna jako jebena osoba... najpametnija i najbolja plavuša koju sam upoznala :D.... i tak... baš je full kull... LOL... i tak... i bilo je super... i evo spominjem te hihi... i baš si mi fora... sam kaj bi ja tvoj blog... da... argh... lol! kiwić i ja smo pirati.. il votevr... nesjećam se točno... hihi... da... ja nebi da si ti u splitu... argh... to je tak glupo... u splitu... al zagreb je grad... tek sad vidim kak volim zagreb :D... i tak... ja sutra na more... argh,... trebali danas al je umro još neki tam lik... neki obiteljski frend... mda da... i onda idemo sutra... odvući će me tam... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa... crikvenica... ako nešto mrzim... onda bi to bila crikvenica... pregovaram sa starcima... za viroviticu... i za split.. i beč :D.... ah koje ja zahtjeve iam... sam oću pare... i sve ću ja to sredit :D... hihi... da... i tak... prvo kaj bi htjela je virovitica... tam mi je moj bratić... on je isto full kul... LOL... i tam je steff... i tak... tam je fora... a u beč bi... reda radi... ide mi se u beč... vjerojatno idem u 8 mjesecu sa frendicom... i tak... bude bilo jebeno.... i tak... (stalno pišem taj i tak... mda... to je ko cvjet u proljeće??? argh... opet moje asocijacije... ).. i tak... hodala sam tihim snovima i tražila njegove oči u tamnim oblacima moje sudbe njegova je kosa utočište moje tuge a njegov pogled glas koji me zove u beskraj primila sam ga za ruku zatvorio mi je oči i odveo me kroz tamu.. sve je i dalje bilo mračno ali oči nisam otvarala iako su žudile za svjetlom.. čula sam tužne i uboge zvukove zabrinute i očajne htjela sam vidjeti gdje se nalazim pokušala sam otvoriti oči ali nisam mogla... okovao je moje oči strahom moje ljubavi mog očaja i povjerenja iskoristio je i zadnji moj pogled za sebe ponovno egoistički, znao je da ga volim iskoristio je i ono nevino jedino što sam sačuvala, taj pogled pun divljenja okovao ga je i oteo glas mi oduzeo i postavio u zbirku izgubljene sreće pustivši da kopnim u katatoniji da ti si moj anđeo rekla sam u agoniji... anđeo koji me odveo krilima ljubavi u polje mrtvih nada s namjerom da me udavi... ubije i umori... ali da me ipak po zadnji put da me poljubi... težak je put ka ljubavi.. smrt... da... jako jako jako jako jako jako jako jako jako loše... argh... sve se pogoršalo... stalno... nekak sve gore i gore pišem.... i mrzim to... argh... nemrem to čitat... fakat loše pišem... evo ovo je i druga... ta me isto strašno nervira... al kaj ću... odveli su me u staru jezgru... sjedila sam nasred trga... prišla su mi dva čovjeka i zavezala me za stup... glavom su mi prolazila različita pitanja... nisam shvaćala, ali pustila sam... okupilo se mnoštvo... uzelo je kamenje... i uz mnoge uvrede me počelo gađati... nisam shvaćala... ali bijesni udarci i prolita krv su me natjerale da govorim... zar čovjek nesmije biti različit?? vikala sam glasno.... ali tuča kamenja se samo povećavala... zašto mi to radite?? nastavljali su i dalje a tu i tamo koja uvreda je pronašla utočište u mom uhu... počela sam plakati... zašto nitko neće samnom razgovarati?? pa i ja sam normalna... i ja razumijem... nikada nećeš biti kao mi... ti si samo jedna velika pogreška... i kao takva zaslužuješ biti kažnjena... gađali su me i dalje... ali svaka njihova riječ boljela me više od svakog kamena... nije bilo važno... i tako... nikada ne bih shvatila... ne ja nisam kao oni... ja imam dušu... kamenovali su me... a ja se nisam odupirala... glavom su mi prolazile različite misli... većinom tuđa mišljenja i optužbe... sjetih se svojih pogrešaka... tonula sam... ali nisam se pokušala spasiti... bilo je prekasno... nakon par sati prestali su... krv je i dalje kapala sa mojeg tijela... posljednji čovjek je odlazio.... viknuh snažno... NEMOGU BITI SAVRŠENA.... ah... okrene se... sve se može kad se hoće... pala sam... a posljednji kamen je doletio u moje srce... i ubio ga... smrt... mda... i tak... kiwić ja oću da si onlajn... dogovorismo se... argh... nije fer... ja bi te čula... svi me napustiše... :(((((((((((( i tak... volim vas... i slayerić moj nemoj da mi budeš u depri... javit će se on... samo se kreten ne bi javio mojoj slayerićki... najdražoj hihi :D... folim te... i šaljem ti hjuđ puse... i svima vama... ljubavima... i ostalima... jako vas puno volim... čujemo se s vremena na vrjeme... sad me nebude bilo dosta dugo... al dobro... kaj ćeš... ja vas fakat jako volim... jer ste baš full kul... LOL... i tak... da vas nabrojim... dakle mom kiwiću, svjež joj dah (lol!) šaljem bezbroj prevelikih mačkastih pusa... mojoj slayerki šaljem isto tako bezbroj prevelikih zbunjenih pusa... aj čujemo se... goth_maloj... isto tako... hihi... puno pusa... onda... pankeru... mali milion lol... anarhističkih i sado mazo pusa lol! deadbutterfly... isto.... puno puno puno pusa... ogromnih... i ona pjesma... aa.... to je za popizdit kak je jebeno... tak da ko nije neka pročita... bilo koju... nemrete fulat... sve su prejebene... presavršene... ma kužite me... swimming in blood... isto... pun kufer lol velikih pusa.... ti šaljem... ivee... iviću mom dragom... isto jako jako jako jako puno pusa... i tog sveg... hihi... volim te... steff... isto... aj mi se valjda još vidimo... sredila bum ja to... lol genijalna sam ja lol... i čujemo se... pusa... hjuđ... at the end of tunnel... isto... jako jako puno pusa... i hvala na svemu... sry kaj nisam ostavila komentar... al fakat nestignem... volim te... girl from dark... i tebi isto bezbroj malih i velikih i ogromnih pusa... hihi... hoti.. isto... pusa... jedna hjuđ.. jako hjuđ... hihi... abas... oke... abasu... isto pusa... i tebi tamo gore... di god bio... fakat da znaš da te volimo i nedostaješ nam... i fakat ti ovo nikad neću oprostit... al jebiga... ipak... znam da si tu... evo... to bi bilo to... od muhice... moony... munšedou... lol... voli vas... moonshadow....... |
24.06.2006., subota
NISAM OTIŠLA NA MORE!!!!... tekst... pjesma... nema slika jer mi se neda... puse...
|
NISAM OTIŠLA NA MORE!!!! weeeeeeeeeeeeeeeee... mda... nadam se da ćemo slayerka nešto uspjet iskemijat... aaaaaaaaaa... volim te.... uspjela sam... hihi... sam kaj nesmijem izlazit iz kuće ni nikog dovodit u kuću... i tak... da se dosađujem... pa pišem gluposti... pa evo vam nekih mojih "pametnih" radova... moš si mislit pametnih... ah... i tak... volim vas... i hvala mom najdražem kiwiću na komentarima... hihi... volim vas... slayerku isto jako puno volim hihi... moramo to skemijat... hihi pusaaaaaaaa uvijek sam sanjala da ću jednom ipak uspjeti naći svoje utočište u tvom pogledu... godinama sam se tražila, pitala gdje pripadam? kamo idem? zašto uopće postojim ako ti ne mariš, ako ti ne shvaćaš... pogledat ćeš me i ovaj put vidjet ćeš u meni utjehu, prijatelja a ja ću ti se i dalje smijati... nema smisla tražiti nemoguće.. zadovoljit ću se i onim najmanjim... bit ću sretna što ću ti bar nešto predstavljati... ipak nemože sve biti predivno... za sreću su potrebna odricanja... ja se više nemam čega odreći... previše nada sam utrošila u nevažne stvari tek sada shvaćam... tek sada vidim da postoji samo jedna ljubav... ona prava, prva i zadnja... neki će ju pronaći, neki nažalost neće nikada... a neki će kao ja uništene hrabrosti i samopouzdanja samo čekati i gledati kako im sreća izmiče pred očima... gledati i razmišljati o tome kako je njima najgore sada moje suze nikom ništa ne znače... sada ja nikome ništa ne značim... nikada onoliko koliko ti meni značiš... i tražit ću i dalje... smijat ću se i dalje... umirat ću iznutra... ali jeli uopće bitno?? zašto kvariti ovu predivnu idilu to nepregledno more u tvojim očima više ništa nije važno... pronašla sam svoju luku.... njenu sjenu... D tekst Vidite u životu postoje tri vrste ljudi. Prvi bi bili oni koji sve imaju, sreću i ljubav, radost i veselje, ljudi koji su djelovali kada je to bilo potrebno, koji su se borili za svoj cilj, gledali pozitivno i u teškim trenutcima, podnosili poraze ali se opet dizali, opet pokušavali i nakon toliko pokušaja uspjeli. Koji su našli ljubav i mir u srcu. Pobjednici. Zatim bi bila druga vrsta ljudi. Ljudi koje život nije mazio, niti mazi, ljudi koji na poseban način gldaju na život, sa jednim strahopoštovanjem jer su ga svojim rukama izgradili i znaju točno koliko što vrijedi. Oni koji se bore, čak i kada rezultat nije vidljiv, s jednom nadom da će ipak jednog dana biti bolje. Često padaju i veliki je rizik da se nikada ne dignu, ali ustraju, ne boje se, idu bez obzira na posljedice. Iako ih zaobilazi sreća idu, padaju, neki ostaju, neki se dižu, bore se. A postoji i treća vrsta ljudi, ljudi poput mene. Nikada ništa nije dobro. Pesimisti i vječne lutalice. Gledaju kako vrijeme i sreća prolazi, govore kako je njima najteže, a ne pokušavaju se uopće dići sa mjesta, samo gledaju, govore kako su nesretni, a ni ne pokušavaju biti sretni, govore o savršenom svijetu, a nisu ni svijetlo ovoga svijeta vidjeli, sanjare da im se sve želje ostvare i odlaze od realnosti, povlače se u sebe, režu se i plaču bez objašnjenja, sami u hladnoći, u laži. Svi su ih napustili, a ostali su samo oni, posebni, koje svijet ne shvaća, ne razumije, žele se ubiti, neki to i počine, ali neki kao ja stalno to govore svaki put kada padnu, odluče se za ono najgore, ali nikako da to učine, jer nemogu, ipak gledajući svakodnevno onu sreću koja im odlazi pred očima osnuju u sebi nade da će jednom i njima biti takvo, i tako dan za danom guraju tu svu svoju depresiju sa sobom, kaskaju za drugima, odvajaju se, ali treba shvatiti da čovjek sam nemože opstati. Oni su okusili ljubav, ali svaki put su samo gledali kako odlazi, nemaju hrabrosti ni samopouzdanja nešto učiniti nego samo gledati kako opet sve odlazi, smiju se da bi zavarali okolinu, da bi zavarali sebe, opravdavaju svaku tuđu i svoju grešku nekoj nepostojećoj osobi u sebi s nadom da će im biti lakše, opravdavaju sve svoje prijatelje, ne ne žele biti sami ni pod koju cjenu pa makar to značilo i druženje sa lažnim osobama nije bitno, opravdati će svaki njihov postupak, svojim ljubavima oprostit će svaki poziv koji im nikada nisu uputili, svaku laž, svaku prevaru, iz ljubavi sve će učiniti, ljubav će ih zaslijepiti, ljubav će ih i izdati. I kada će napokon progledati vidjet će sve u realnosti koju neće moći promijeniti svojim snovima i željama, shrvat će ih, past će, ali više se neće moći zavaravati, izgubit će se, poludit će ili će se ubiti. Ljubav nije bezazlena, ali naprotiv ljubav je predivna. Dakle treba razmisliti, jer sve je u našoj glavi, treba poći i boriti se, ne samo čekati, pogledajte mene, to će biti izvrstan povod da ne budete kao ja, samo izgubljeni putnik između snova i realnosti.... moonshadow |
23.06.2006., petak
SLAYERKA NISAM OTIŠLA!!!! POGLE APDEJT..... hehe... ajm hepi.... pusaaaaa....
|
Nikoga nema... Klečim u mraku A nikoga nema Grčim se i plačem A nikoga nema Kada trunem od boli I dalje nikoga nema Kada kopnim i umirem Nikoga nema Kada sam sretna i radosna Nikoga nema Kada se režem i palim Ni tada nikoga nema Kada padam i odlazim Nikoga nema Kada sam depresivna i očajna Nikoga nema Kada sam povučena i iscrpljena Ni tada nikoga nema Čak i kada nekoga ima Nikoga nema...  mda... sad mi se mal prije sve srušilo pa po drugi put ovo pišem... aaaa... koma... znate kaj sad ide... ne sviđa mi se naravno pjesma... ma ova je fakat koma... al ko ju jebe... mda... dakle... ovih dana sam se prepila.... i starci su me dvaput uhvatili pijanu ko majku... i srali mi... pa sam ja njima pošteno nasrala puno toga... pa sam od danas u kazni... i pizdim naravno.... ko nebi... kazna je počela danas... a jučer i prekjučer je bila jebada....... mda... pričala sam da će bit jebeno u srijedu... e pa bome je i bilo... mogo bi se ubrojat u jedan od najboljih dana mog života :) četvrtak ne tolko... al opet prejebeno... mda... i uhvatili su me... i razjebali... i onda sam im rekla puno toga... i sad seru... mda... digla se ja danas... četala sa abasom i kiwićem... puse... jela kokice i pila pepsi... slušala burazovu glazbu... on je išo puštat glazbu... krenuo je sa šajetom... pa slavonske lole lol!... to sam mu prigovarala of korz... prljavci... pa therion.... vird... nakon tog neki pop tak neš... pa edo maajka... i nakon toga SEKS BOMB:.... lol...- ja i kiwić smo se strgale... s tim da je ona zapljuvala ekran lol... pa je bio šaren da... btw zbljuvala sam si starke...... aaaaaaaaaaa... koma... alkohol....mda... nego... da... nakon tog odlučila da idem van... zaboli mene za starce... i prije toga skuhala burazu hrenovke.... lol glumila sam dobru seku... hihi mda... i ošla sa frendicom van... i bile vani do sad... 22:40.... vratila se... staraca još uvjek nema doma... hihi... a moj buraz bi svaki put kad bi stara nazvala i provjeravala reko a spavam il da sam na vc-u il tak neš... aaaaaaaaaa... moj buraz rula... ipak su se isplatile one hrenovke hihi... i tak... ali da nebi se sad ponadali da mi je život ljep... jer je to nemoguće... naravno... mene starci tjeraju da ja s njima idem sutra ujutro na more...... naravno nemogu oni meni prepustit kuću meni koja imam kroničnu mržnju prema moru, suncu i vrućini ne ja moram ići s njima... al meni nije bed... jebe se meni visit ću negdje... ali jebiga... sve mi je tu!!! a osim svega toga... moja slayerka iliti čitaj moja ljubav dolazi da sutra.... a ja?? mene nema... zbog koga?? zbog debila iliti skupina retardiranih doktora zvanih moji roditelji... jebem im mater... pa na kaj vam ja ličim..... zašto sam morala piti?? neću!!! popizdit ću... i sad ću neš razbit... ovih dana tj danas razmišljah o bjegu od kuće.... i sad razmišljam kod kog bi pobjegla... dakle naravno da su mi na pamet prvo pali fran, marko i juran... ali... onak... starci bi me tam odmah našli... a i njihovi bi me starci cinkali.... da postoji jedna zanimljivost... svi starci mislim od svih svaki put kad idemo van na duže il na neki tulum votevr uvijek pitaju jesam ja s njima... ako jesam uvjek svi mogu il ostat duže il im manje seru... moćno lol... to je utjecaj... hihi... ja sam osoba očito od povjerenja... al to je zato kaj sam ja jednom bila obećala da neću piti zbog incidenta koji se dogodio... drugi put o tom neda mi se sad... i onda nisam pila ni niš neke pol godine... i onda sve one koji su se napili (čitaj cjelo društvo) sam pazila da se ne zajebu dok su pijani... ali se fran naravno zajebo... i juran isto jednom prilikom.... i onda sam ja sve bla bla pazila... i čekala... i intervenirala... i hitna i sve bla bla... i od tad roditelji imaju povjerenja u mene :D.... ke sam moćna... sam kaj moji nemaju povjerenja u mene.... :( (sad ide plačljivko...) i tak.. neg kod kog bi pobjegla... zaključih da sve moje pfrendove i frendice starci znaju... i sve... i dođoh do zaključka... da postoji jedna osoba kod koje bi mogla ostat a da me nikad ne bi našli... a da bi sve bilo ok sa mojim ostankom... nažalost... to će biti osoba iz prethodnog posta.... sad ide hrpetina onih debila kaj plaču.... AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA... KAKO JADNO... čak ni kad ti najbolje osobe nemogu pomoći....... OĆU PLAKAT.... ovo je fakat patetično... mda... i tak... puse velike svima... muhica APDEJT!!!!! NISAM OTIŠLA!!!!! uspjela sam.... aha... ja rulam bwahaha... SLAYERIĆ moj dragi do kad si mi tu??? JAVI MI SE... bez brige ja tu visim cjelo vrjeme na netu i blogu... ajde... pa možda nekaj uspijemo iskemijat... ajde volim te puno.... PUSAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA..... aj em king of d vrld... ups kvin... aj em kvin of d vrld... hehe... |
20.06.2006., utorak
Ja ne kućim samu sebe... fakat zabrinjavam.. i glupa sam... mda... da... i neznam.. moram mal promjenit svoj život... definitivno... puse...
|
aa... ja sam zbunjena osoba... jako zbunjena... (trenutno stanje: depra)... mda... zašto.. zato kaj je ljeto... ja mrzim ljeto... ja bi vječnu zimu i noć.... aaaaaaaaa... neželim izlazit iz kuće... neželim nikog vidjet (isključujući iz tog par osoba... KOJIH NEMA!!!) mislim na moru su... pa jebeš more.... ja sam važna!!!! hihi... jebem malo... mda...i tak... deprimirana sam... svaki dan se viđam s nekim ljevim šminkerom... aaaaaaaaaaaa... koji je usto dosta star........ a i nekužim se opće... lik je plitak da plići nemre bit... al ne kužim... zakaj se ja i dalje viđam s njim... i šaljem poruke... koji je meni kurac???????????? aaaaaaaaaaaaaaa.... neću... zbunjena sam... meni treba nešto... neko... votevr... da me makne iz ovog... sranja.... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa... koma.... kaj je najbolje ne da me lik ne razumije... nego mi oš stalno sere.... neću... neznam... i onda tam sjedimo... i pričamo.... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa... sad se osjećam debilno... jako debilno... ko da mi je neko ispro mozak... (ok nije imo kaj isprat al dobro)... i ide mi sve to na kurac.... i neznam niš... al sutra!!! sutra zato.... je moj dan... neću se vraćat doma... neću... jebe mi se za svijet... spavat ću na ulici....... al neću ići doma!!!!!! mda da.... i nalit ću se sigurno... al moram izbjegavat rum u krugu od 5 kilometara.... i obećavam nikad više neću vidjet onog lika..... jer... isuse kriste... ja sebe ne kužim... koji je meni????????????????????????????? zašto... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa... (lupam glavom o stol...) želim se ubiti..... opet i opet i opet.. ubijat se sve do sutra navečer.... to bi bilo zabavno... mda... i tak... brijem da ću popizdit sad.... i neznam točno zakaj ovo pišem... ma piše mi se... i neznam kaj da radim... odbijam komunicirat s ljudima.... i neću jesti... lol sve kaj sam jela je bila žlica integralne riže.... odvratno... mda... neda mi se ostavljat komentare... trenutno se osjećam bezlično... i prazno... jako prazno... neš mi se mota po glavi neka pjesma... al mi se neda pisat... i tak...  Tonem. Propadam u tamu. Sve manje mjehurića zraka izlazi iz mojih ustiju. Pokušavao si me spasiti. Postojao je samo jedan izlaz, samo jedan put. Znao si da me nemožeš spasiti. Ali si i dalje pokušavao. Želio si si dokazati da ipak neki osjećaj postoji u tebi... Da ipak mariš... Gubila sam zrak. Panično sam pošla ka tvojoj ruci. Sve se maglilo. Sve je postalo crno. Više nisam imala snage, A ti si i dalje pokušavao. Borili smo se. Osjetim hladno dno pod mojim leđima. Umirala sam. A on me nije mogao spasiti. Gušila sam se. A on mi nije mogao pomoći. Više nije bilo bitno. Razočarano sam ga pogledala MISLILA SAM DA LJUBAV MOŽE POBIJEDITI SVE... Mrtvo tijelo na dnu mora Ugušeno u vlastitim očekivanjima Izrezano vlastitom boli. Smrt je nova nada.  mda... to bi bilo to... naravno da mi se nesviđa... odvratno... nema opće smisla... mda... idem ja sad... čitat Krležu... hihi... nepitajte zašto.... aaaaaaaaaa... hihi... stanje: hepi... razgovarah sa Franom... hihi... sad sam hepi.... aaaaaaaaaaaaaaaaa... FALA TIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII i sad idem... van... hihi... volim vas... puse svima....  muhica... |
18.06.2006., nedjelja
mda... naslovi... tekst za deadbutterfly... opet se mrzim... razgovaram sama sa sobom... i gluposti... mda da...
|
život je samo laž zavaravanje da će sutra biti bolje  da... danas malo drugačije pišem.... mda... zajebano je sve to znate... život i smrt... snovi i iluzije... postoji li razlika u tome... život... život je svakodnevna bitka borba s vlastitim očekivanjima.... mene nije briga što ću ja sutra umrjeti... bit će mi drago... ali... hoće li zaista ljubav savladati svaku zapreku... ostati vječna čak i kada mene neće biti... ili će to postati samo bolna uspomena... koja će biti negdje zakopana što dalje od svijesti što dalje od njega?? ljubav je samo nada a nade ostaju zatočene u okvirima naše mašte i nikada se ne ostvare samo nastaju prividi, iluzije a pitanje je vremena kada ćemo shvatiti da je bitka već odavno završila jer više ni jedan istinski osjećaj ne postoji sve je postalo prazno  ili ću možda i dalje živjeti... dali mogu?? duše biti tako razdvojene a opet tako povezane... tako daleko a u biti tako blizu... smrt je još jedna laž jer ona ne postoji već sutra zakopana bit ću u grobu ali i dalje živjet ću u tvojoj duši živa i zdrava prebivat ću u tvojim uspomenama i nikada me nećeš izgubiti  zašto uopće postoje granice?? zašto bi samo nebo bila moja granica... smrt... zašto baš uvijek postoji kraj... onaj sretan ili tužan... nije bitno... zašto sve mora završiti... kraj često znači i početak nečeg novog... teško je otići ali kada god odeš tek tada proširiš svoje obzore tek tada spoznaš prave vrijednosti tek tada spoznaš sebe i druge  ljudi se nemogu promijeniti iako se mijanjaju svakim danom njihova osobnost ostaje urezana zauvijek... JA SAMO ŽELIM DA ME RAZUMIJU.... da to bi bio kraj mog razgovora sa samom sobom... to tak nekak izgleda u mojoj glavi... mda... poremećena sam ja... neda mi se pričat kaj je bilo ovih dana... ma... previše toga... od pijanstva, do tulumarenja, od suza do sreće... previše toga... i neda mi se sad ići nigdje... maj svit houm.... hihi :))... ovo mi je prva noć koju spavam ovog tjedna doma :).. hihi... fora... da... i tak... sry kaj vam se nisam javljala i bla... nije mi se dalo... volim vas sve... i obećah deadbutterfly... tekst... evo sad sam na laptopu pa evo... puse...  Sjedila je u bijeloj sobi. Sama. Gledala se u ogledalo. Nasmješila se. Svjetlost florescentnih lampi je obasjavala njenu svijetlu put. Gledala je svoj odraz, svoj osmjeh, svoje oči, svoju kosu... Milovala je svoje tanašno lice. -Sve je u redu.- uvjeravala se. -Pogledaj me, zar nisam predivna?- govorila je, ali odgovora nije bilo ni od kud. Bila je sama. -Sve je u redu. Ja sam u redu. Ja sam savršena. – govorila je i dalje. Gledala se u ogledalo kao da svoj odraz želi uvjeriti u to da je sve u redu, da je ona savršena, predivna, preljepa, da nema razloga za brigu jer sve je naprosto u redu. No odraz u ogledalu govorio je drugačije. U ogledalu skrivala se neka druga djevojka tamnog i izrabljenog,ali sanjivog pogleda, iscrpljenog i tužnog osmjeha, biljedog lica obasutog suzama, izrezane kože, pogotovo ruku, iščupanog srca. Djevojka je bila prestravljena prizorom u ogledalu. Nije shvaćala tko je to, uopće odkud se pojavio taj odraz. Bojala se. Drhtila je. -Ne to nisam ja.- govorila je glasno. No nije znala komu je govorila jer nikoga nije bilo. Pokušavala se uvjeriti da to nije ona. - Ne to nisam ja, ja sam savršena.- govorila je, uvjeravala je sebe, uvjeravala je zrcalo. -Ja sam u redu.- No sve što bi govorila točno iste riječi bi se očitavale na usnama djevojke u odrazu. No nije joj bilo jasno. Ono jednostavno nije mogao biti njen odraz. Ona je savršena. Nije moguće. Ne to nije ona. To ne može biti ona. Svaki puta kada bi rekla da je u redu, kada bi odbijala spoznaju da je onaj odraz njen, djevojka u odrazu poprimala bi još novih rana. - To nisam ja.- vikala je panično. - Ja sam u redu!- vikala je, vrištala je, uvjeravala je bijele nemilosrdne zidove, nije htjela da itko pomisli da je to ona. Ali glasovi su ju i dalje optuživali, napadali su ju, a ona se nije mogla braniti. Ali nije popuštala i dalje je govorila, i dalje ih je uvjeravala pa čak je i sebi govorila da je ona u redu, da je sve u redu, da je sve savršeno. No djevojka u zrcalu je svaki put vrištala nakon njenih riječi, laž ju je uništavala. Pala je na pod. Osjetila je hladnoću prvo u prsima, a zatim u cijelom tijelu. Ali nije odustajala. I dalje se borila protiv optužujućih glasova, uvjeravala ih je, uvjeravala je odraz, uvjeravala je sebe. - Ne ja nisam ti. Pogledaj ja sam u redu. Ja sam savršena za razliku od tebe.- puzala je prema ogledalu i neprestano urlala da je u redu, da je sve, baš sve u redu, da je ona savršena, bolja od svih, da to nije ona, da je ona ipak predivna, preljepa, da je sve u redu. Ali unutra negdje svaki put bi ju nešto spreglo, zaustavilo kada bi to izrekla nekako kao da se njena duša protivila tim riječima. Nije odustajala. Dopuzala je do ogledala. Djevojka u ogledalu gledala ju je tužnim, uplakaim očima, kao da ju je molila da prestane, da ju prestane uništavati svojim riječima. Bila je na izmaku snaga. Bila je toliko izrabljena, oštećena, izrezana, unakažena da se grčila od boli. Prišla je ogledalu. Rukom je prešla preko površine. - To je samo ogledalo.- smijala se sama sebi. - To je samo ogledalo.- ponavljala je, luđački se smijala. - Jesam li ti rekla da je sve u redu. Vidiš da uvijek imam pravo. Ipak, ja sam savršena.- pobjedički je govorila nepostojećoj osobi. Začula je grohotan smijeh pored uha. Trgla se. Pogledala je. Glas je dopirao iz ogledala. - Kako tužno. Ne prepoznaješ ni vlastiti odraz u ogledalu. Da ovo si ti. Toliko si se poistovjetila s maskom, savršenom maskom, da si zaboravila što si ti zapravo. Uništila si maskom svoje snove, iskrivila si sve svoje nevine poglede na svijet, unakazila si svoju dušu, pokopala si svoje želje. Zašto? Zašto si dopustila da te mijenjaju? Zašto si podlegla njihovim lažima? Ali, više nema povratka. Od sada, ja ću biti tu. Ja ću te kažnjavati svaki put kada kreneš krivo, ja ću biti tvoj stvaran odraz, bit ću mjerilo tvojih laži jer ja sam odraz tvoje duše. I svaka kap krvi koju mi proljevaš, svaka suza koju zbog tebe ispuštam sve to uzrokuješ ti svojim lažima, svojom maskom se uništavaš. Sada ja živim s tobom, jer moj odraz u tvojim očima više nije virtualan, bit ću uvjek uz tebe, iako ćeš često puta žaliti što sam tu. Da ovo si ti. Prava ti.- govorila je djevojka u zrcalu, smijala se, kao da se osvećivala, napokon je isplivala na površinu. Djevojka je bila prestravljena. Gledala je odraz i plakala . Ovo ju je uništavalo. Nije htjela spoznati da je to tako. -Ali ja sam savršena. Ja sam u redu.- vikala je i dalje. Odbijala je te riječi. -Lažeš. Ti si sve kriva. Nisi u pravu. Samo sam ja u pravu. Ja sam savršena. Ja sam u redu. Ti lažeš.- vikala je, optuživala je odraz, a djevojka u odrazu se samo smijala, luđački se smijala njenim riječima i dalje dobivajući nove rane. Dopuzala je do ogledala. -JA SAM U REDU.- vikala je najglasnije što je mogla. -LAŽEŠ!- šakom je razbila ogledalo. Mali komadići stakla raspršili su se po sobi. Smijala se. -Više te nema. Opet sam te pobjedila. Ipak, ja sam savršena. Vidiš da je sve u redu.- pobjednički je govorila. Glasovi su utihnuli. Pobjedila ih je. Više ih nema. Odjednom začuje smijeh. Okrene se. U zrcalu se ponovno forimirao odraz iste one djevojke, no ovog puta izrezane, unakažene skoro do smrti. No postojala je i dalje. Kopnila je u vlastitoj krvi, gušila se, ali je i dalje postojala, i dalje se smijala. Smijala se najglasnije što je mogla. - Ne to nije istina.- uvjeravala se trećeći što dalje od ogledala. - Ja sam u redu! LAŽEŠ! JA SAM SAVRŠENA!!!!- vikala je lupajući po zidu. Glasovi u glavi su se vratili. Napadali su ju. Opsjedali su ju. Onaj smijeh iz ogledala ju je ubijao, a glasovi su mahnito strujili glavom. Ja sam u redu…. lažeš…. maska…. ti si kriva….. ja sam savršena…. to nisam ja…. tiše nisam virtualna….. ti si pogreška….ovo si ti…… nema povratka…. Plakala je. Bježala je od svega ali nije mogla pobjeći. -Lažete! Svi lažete! Ja sam u redu! Ja sam savršena! Pustite me na miru!- vrištala je, nije to mogla podnjeti. -PUSTITE ME VAN!- lupala je krvavim šakama po bijelim zidovima. No nitko ju nije čuo. Izvana ju je promatrao jedan mladić. Na biljedom licu su se očitavali svježi tragovi suza. Htio joj je pomoći no ništa nije mogao. Nije mogao vjerovati da je to ona. Nije shvaćao. Nakon nekog vremena priđe mu jedan čovjek. -Više ništa ne možemo učiniti.- rekao je beznadno s puno razumijevanja. -Pođite, nema smisla da se više mučite.- rekao mu je izvodeći ga iz prostorije. Nije se odupirao. Pogledao ju je po posljednji put. Više ništa nije bilo važno. Izlazio je iz sobe, a glavom su mu strujala različita sjećanja. Sjećanja na vremena kada je baš sve bilo savršeno.  mda... koliko dugo čovjek može izdržati? opstati??  opet razgovaram sama sa sobom... ja sam bolesna  a samoća... svašta radi čovjeku... idem sad... bye muhica... moonshadow... moony... p.s. slayerka fakat mi je žao kaj više nećeš pisati... sam da znaš da te volim... i nadam se da se čujemo... pusa... |
12.06.2006., ponedjeljak
Kronično plakanje... NIKAD TE NEĆU NAPUSTITI.... mjuzik čarts...
 Plakala sam na njegovu grobu Na tihom domu njegove duše Leptir mi je sletio na ruku Njegova bijela krila su se oslikavala na mjesečini Naizgled predivna, savršena krila Ali u biti oštećena, rastrgana Zalegao je u moju ruku s punim povjerenjem I polako odumirao. Gledala sam kako mu duša polako izlazi iz tijela. Ni tebe nisu prihvatili NIsam htjela da ode Željela sam uživati u njegovoj snazi U njegovim bijelim krilima koja su udisala u ovu mračnu večer nekakvu svjetlost Nekakvu vedrinu Više se nije pomicao Uginuo je. Pustila sam tanku suzu niz oko. I ti si me ostavio Suza je pala na njegova meka, tanka, bijela krila Zanjihala ih je. Odjednom, crni plašt se previje preko mjesta gdje je pala moja suza. Suza za suzom uništavala je bjelinu njegovih krila. Ali ja sam i dalje plakala. Opet mislim samo na sebe. Položim ga na njegov grob. I pobjegnem u snove do ponovnog zalaska sunca. Tama me obavila i probudila. I dalje sam ležala na njegovu grobu. I dalje te volim. Tiho pomislim. Pogledam prema leptiru. Vjetar ga je otpuhao do ruže pri kraju groba. Ali začudom i ruža je bila crna. Pogledam oko sebe. Sve je bilo crno. Cijeli grob. Sve je pocrnilo. Plakala sam i dalje, a moja duša je polako crnjela. Baš poput leptira, Baš poput njega Napuštala sam sve. Duša me pekla. Jer sada znala sam tko ga uništio. Samo sam te voljela. Suze...  mda... loše... aj dount lajk it... bat.... neznam oćete li skužit... al nea veze... mda... bolesna sam... lol... mislim iam temperaturu... u tom smislu sam bolesna... a i u svim... mda... i sad sam se mal prije rasplakala pa mi se sve razmazalo.... hhhhhhhh... hejt det... mda... i tak... ovih dana sam in vird raspoloženju... u nekoj nedefiniranoj depri... i evo sad opet plačem... od sreće... zadovoljstva... ljubavi... votevr... neš nedefinirano... mda... jučer sam vidla neš metalno na telki... dakle... kak sam bolesna... pa je to vird da sam nedjeljom doma... meni je nedjelja bolji dan neg subota... dount nou vaj... mda... i onda... sam gledala otv... i vidiš... mjuzik čarts metal.... aaaaaaaaaaa... jebeno je.... od sad to gledam... bilo je u deset... i u sljedeću nedjelju je u 11.... ma jebeno... vidjeh spot od zyclona.... i od borgira... i od my dying bridea... i još neš al se nemrem sjetit... i jebeno... intervju sa apocalipticom... jebeno...- nisam znala da to postoji... mda... i tak... i sad slušam moju najdražu solažu.... to bi bila iz november raina.... uživam... da... i tak... zaključih da previše plačem u zadnje vrijeme... to ne biti dobro... mda... neznam točno koji dan (jebiga senilnost) sam plakala na ovu sliku... il votevr tekst... mda... i sad ću ak još jednom pročitam... to nije normalno... al jebiga... evo daq vidite...  isuse... to je tako... ljepo... aaaaaaaaaa... opet plačem... reko mi je... kad je to pročitao... i onu prvu moju pjesmu isto... reko je... da me nikada neće napustiti.... aaaaaaaaaaaa... NI JA TEBE NIKADA NEĆU NAPUSTITI... i nikad se neću ubiti... i nikad se više neću pokušavat ubijat... i nikad se više neću rezat... obećah... i neću.. volim te.... hihi... mda... puse... svima... kiwiću posebno velka... volim vas... moonshadow...... |
08.06.2006., četvrtak
Pjesme... i tak... gluposti po običaju...
|
da... i tak... po običaju... neznam kaj da pišem... neda mi se opisivat niš.. neg ovih dana sam svaki dan bila prokleto pijana... u 8 ujutro ja sam pijana... lol... tak da... da... i tak... danas je savršen dan... prejeben... baš mi se sviđa... za razliku od jučer... da... i tak... neda mi se baš ovo pisat... al evo... (iss... kak mi je vruće) dakle ovih dana... danas su mi pjevali serenadu lol... dakle... ovak nekak je glasila... e moj šećeru, ja bi te pojeo sam kaj nemrem... tako si slatka a i guza ti je glatka... neko bi reko da si patka al nisi patka jer si slatka... lol... bili smo pijani :))... da.... mogu vam reći da je čudno opijat se u 8 ujutro... al... je jebeno... hihi... ljudi ti pjevaju serenade... lol... i kradu narukvice :(((... da... nego... kaj sam htjela... ma neznam... napisah sad mojoj kiwici rep pjesmu... lol... ja nisam normalna... da... al dobro... da... i tak... danas sam hepi... ko bi reko... s obzirom na to da sam jučer držala tablete u ruci... zna se s kojom namjerom... da... a kaj ćeš... i tak... sad ću ostavit tu par pjesama... pa kom se čita... a kom ne... svejedno dobiva pusu... od mene... hihi... da... volim vas sve... jaaaakooo puno... pusek...  Sjedila sam ispod bana... Čekala sam... No nisam znala što čekam... Gledala sam ljude kako prolaze... Svaki je čovjek bio drugačiji... Svatko je hodao drugačije, Svatko se smijao, mrštio, izgledao drugačije... Ali svi su bili isti... U mojim očima samo jedna velika zabluda, laž... U dubini duše, potpuno isti... No odjednom se stvorio... Hodao je polako... Osluškivao je vjetar i hodao prema njemu kao da mu se obraća Poput anđela lebdio je nad mokrim betonom Dok je mjesečina ocratavala njegov predivan lik. Pogledom me tražio dok nam se napokon oči nisu susrele Poput dvije golubice koje napokon zajedno slijeću. Ozario se, a na licu mu se zaigrao pomalo dječački, vedar smješak... Ustadoh i pohrlih prema njemu kao da se stoljećima nismo vidjeli Očajnički sam trebala njegov zagrljaj, njegov dodir Jedini kojeg sam mogla osjetiti, u kojem sam uživala... Približavali smo se jedno drugome, a iščekivanje i žudnja su se povećavale Dok se napokon nisam usidrila u njegov zagrljaj Tako mek i nježan, ruke su me obujmile poput jutarnje rose Nalazila sam se u raju Ovo je bilo ispunjenje svih mojih skrivenih i potajnih želja i nadanja Kao da sam sanjala, sve je oko nas nestalo Postojali smo samo ja i on I naša ljubav No pogled mi zapne za jednog slučajnog prolaznika Gledao me osuđujućim i pomalo zajedljivim pogledom Odmjeravao me i nešto mrmljao Pogledam prema drugom čovjeku Gledao me pogledom zgražanja A ja nisam shvaćala. Ponovno sam ga zagrlila Nisam marila za tuđe poglede. Nasmješila sam se. Pomislih. Ljudi su samo laž. Pogledala sam u staklenu zgradu u kojoj uvidjeh svoj odraz. Zaprepašteno pogledam. Tamo sam stajala samo ja. Grlila sam nekoga tko nije postojao. U mojim očima on je bio stvaran Ali realnost ga je učinila nevidljivim. Pala sam na pod ignorirajući njihove prekorne, ali i sažaljive poglede. Zaplakala sam. Izvadila sam tablete. Jedna za drugom su me povele k njemu. Daleko od tuđih pogleda punih nerazumijevanja Daleko od realnosti.  Ušla sam u njegove snove.... Hodala sam i promatrala njegove skrivene želje... Smijala sam se... Što sve ljudski mozak može poželjeti? Hodala sam i dalje. Zastadoh na sekundu. Našla sam se pred njim. Gledali smo se. Smijali smo se jedno drugomu. Bili smo sretni. No odjednom me obuzme čudna vrućina. Počela sam se okretati. Gorila sam. Gorila sam na lomači. On se i dalje isto smijao. Počela sam vrištati dok su plameni jezici palili moju kožu. I dalje se smijao istim osmjehom. Zapomagala sam, Molila sam ga da mi pomogne. On se i dalje samo smijao. Ali sada u njenom naručju. Smijali su se mojoj patnji A ja sam gorila. Smijali su se svakoj mojoj suzi Svakom mojem zapomagaju Svakom mojem vrisku. A ja sam polako umirala. Gušilo me razočaranje. Probudila sam se. Ležala sam u njegovu naručju. Pogledali smo se. Nasmješio mi se. Osjetila sam tupu hladnoću u sebi. Znala sam da opet laže. Ali ostala sam. I dalje sam se smijala. I dalje sam gorila na lomači Lomači moje naivne ljubavi.  i evo molim ljepo... vedra pjesma... napisana zbog pankerske ljubavi... fakat nikad skoro nisam napisala niš vedro... pa evo... uspjeh!!! da... bar mislim da je vedro... izgubih osjećaj za pozitivno... da... Još uvijek tu negdje ispod ove bezosijećajne maske Krije se netko tko uvijek bio tu Čak i kada se činilo da je najdalje on je uvijek bio najbliži Gledao je svaku tvoju suzu kako pada niz tvoje nježno lišce Slušao svaku tvoju molbu koju si putniče uputio zviijezama u trentucima beznađa Vidio svaku tvoju porezotinu urezanu u trenutcima bijesa na tvoju toplu kožu... Vjerojatno se pitaš zašto me onda nikada nisi primjetio. Putniče. Nisi me vidio jer si krivo gledao. Ljudskim očima puno toga je vidljivo, ali puno, puno bitnih stvari je nevidljivo. Nisi me vidio jer si me gledao krivim očima. Ja sam uvijek bila tu. Promatrala sam tvoje snove i čudila se tvojoj mašti Slušala sam tvoja razmišljanja i divila se snazi tvoje volje. Da slušala sam te i kada si mislio da si sam Da te nitko ne treba Da si beskorisan Ali ja sam i dalje bila tu... Nikada nisam ništa tražila Samo sam lebdila i slušala, promatrala, divila se I nikada neću prestati Jer ljubav vlada onima koji to zaslužuju. Čak sutra plakat ćeš u sjeni vlastite tuge Sam. A ja ću te gledati i nasmješit ću se Pomislit ću... Ja sam i dalje tu. A ti ćeš me gledati s mržnjom Ne shvaćajući kako mogu biti tako hladna osoba. Nikada nećeš shvatiti Da oči varaju. Jer samo srce zna put, Put ka istini.  da... i tak... aj lajk dis pikčr... dis... d lest van... nekom sam ju zdipila... sry ko god bio... hihi... da... poduž post... jebiga... folim vas sve... ljubavima posebno velike puse... a kiwiću mom najdražem jedna najveća moguća... hihi... sry ostali... al... jebiga... pozz... moonshadow... muhica... smrt... votevr... |
05.06.2006., ponedjeljak
Ništa nije kao prije...
|
da... moram napisat novi post... znam da je to bla bla... u istom danu... ali... moram... onaj sam post izbrisala... nemogu ga podnjeti... iako ću sutra žaliti... pa što... i tako i tako uvijek žalim... čujem glazbu... i bojim se... strašno se bojim... jer mi to svira u glavi... neznam... plačem... i strašno se bojim... čujem dječje glasove... enormno se bojim.... a nikoga nema... da me utješi... nikoga ne želim čuti.... a glazba i dalje svira... i dalje se čuju dječji glasovi... bojim se... jer ludim... a nitko mi neće pomoći... nitko mi nemože pomoći... i pjesmu sam napisala... kada ćete ju čitat... ako ćete ju čitat... ništa nećete skužit... jer neće imat veze s vezom... ali ova pjesma ima jednu striktnu poruku... bojim se... jer nisam normalna....  Neželim to ponovno proživljavati Pusti da prorežem i ovu lutku I tako i tako više nije važno Nikada mi više neće trebati Pusti da uništim sve uspomene Pusti me da si režem kosu Ne želim više nositi tu sramotu na sebi Ne želim se prisjećati Tolikih propuštenih prilika Tih dječjih glasova koje je ubio Nevinih nada koje je umorio Prozirnih nestašnih suza koje zbog njega više ne postoje Reci mi što da radim da vratim te plahe snove u svoje oči Taj nevin pogled Želim se vratiti Početi ispočetka Zaboraviti sve Zaboraviti svo zlo koje mi je nanio Zaboraviti sve porezotine koje sam urezala Sve proplakane suze Svu ispuštenu krv Molim te Pomozi mi Želim da sve bude kao prije Zašto ne može biti? Zašto sve mora biti baš tako? Ja želim i dalje bezbrižno trčati po zelenim poljanama I smijati se svakoj kapi kiše koja nalazi svoje utočište u beskrajnom moru Molim te pomozi mi Ne želim da me ta sjećanja više tlače Ubijaju me Svakim danom ih sanjam Sanjam njegovo lice Njegov životinjski smjeh Svaki dan se prisjećam njegova tijela Ne mogu više PUSTITE ME!!! Ja sam i dalje u redu Samo me nemojte dirati Pustite me da sanjarim Da zaboravim Gadite mi se.... Samo me nemojte dirati Nitko me nesmije dotaknuti Od tada Nitko    |
04.06.2006., nedjelja
Poduž post... lol poduž... da.. i tak... pjesma... i tak... muha cvikeri... da... i tak... prokleti nasovi... hhhh.
|
da... novi post?? hm... kaj da vam pišem... (Burzum...svira mislim.. da...) da... (Emperor... da...) i tak... jučer... sam bila na nekom tam rođendanu... ook... odoh (lol) jednoj šminkerici na rođendan... dođem sva zbedirana... lol... onda onak odjednom se počnem tak cerit... što je potrajalo sat i pol hihi... da... bljuvah okolo kolu... hihi... onda sam oko 39482049 puta pala sa stolca... lol... kiwi je u tom vrsna... lol vrsna... da... onda sam naganjala nekog tam metalca... lol... lik će imat traume od mene... hihi... da... i tak... onda sam provaljivala glupopsti što i meni doliči... doliči??? lol.. ja nisam normalna... da... onda sam se napila... pa su me tjerali da hodam po ravnoj crti... mrzim ih... naravno da nisam uspjela .lol... da... al prije tog dsam onak jednostavno u sekundi se zbedirala... i upala u depru... :((((... onda je bilo mirno... pa su se ljudi zabrinuli lol.... hihi... da... nakon hodanja po ravnoj crti smo hodali ulicom... ok ja sam više puzala jer mi se nije dalo hodat :))... onda smo upali u neki birc... i još pili... i tak... onda sam ja izrazila želju za pohodom na ribnjak... al... su odbacili moju želju :(( jer su svi šminkeri... lol... (Darkthrone... da) onda... smo bili u nekoj rupi tam... i tak... onda smo našli igle na podu... lol... pa je jedna cura izvadila škare da se brani ak ju neko napadne lol... a škare lol... uslikat ću ih lol... onda sam se ponovno strgala... pa me nisu mogli dić sa poda... lol... pa sam se ljepo naslonila na lampu hihi... i onda me zvao on.. lol onda sam se javila... i reko je da mu je žao?? onda sam mu neš rekla... pa je on neš reko... neam pojima kaj smo rekli.. lol... ne sjećam se... pitat ću ga kaj sam rekla danas... hihi... da i tak... onda sam sjela na neku ogradu... pa sam skoro pala... da... i tak... onda su me tjerali da stojim na mjestu... znate li vi kak je to teško?????? da... anyway... nisam uspjela lol... da... jebiga... i tak... onda sam se zabila u drvo lol... zakaj u gradu postoji drveće?? mislim koma... da... onda smo se vraćali doma... pa su oni svi skretali... a ja sam morala sama... :(((... pa mi je cura dala one škare... lol.... ja sam se ponovno ubila... onda mi je rekla da govorim ljudima da se zovem magdalena... lol... magdalena?? lol... pa je meni palo na pamet hrpu asocijacija... jel tak neko bio neš isusu?? da... onak... a prije toga svega sam se prepirala sa čovjekom... jednim... koji je tvrdio da ne postoji situacija kada križ nije pobjedio pentagram lol... da... hihi... ja sam nosila pentagram a on križ... hihi... da... onda smo se mal tukli... al niš spešl... sam sam ga par puta ubola spajkovima hihi... da... ja volim ljude bost (lol) spajkovima (gle sad niš ne svira...) da... i tak.. onda sam se vraćala kući... hihi... pa su mi jedan čovjek počeo neš vikat... pa sam mu elegantno (lol) podigla prst... hihi... da ... i tak... bljuvalo mi se... jako... pa sam bljuvala... pa su ovi došli... i odlučili me ipak ispratit do doma :)) mislili su da nemrem odhodat sama do doma... hihi... da... ovo bi bile legendarne škare...  hihi... sam kaj mi je mal kosa pobjegla na sliku... lol ovo je najbolja koju sma uslikala... iam tu neki prastari fotić tak da...  ovo bi bile moje muha naočale... hihi... odtud moj nadimak... muhica... i ovo je futrola (lol) od naočala...  mutna je zahvaljujući mom fotiću... hhhh da... i onda sam došla doma... i zaspala... i tak... (Borgiri... hihi...) sad žderem... hihi... doručak kolači... hihi tolko od moje djete... da... i tak... (Therion...da...) pjesma... aj dount lajk it... bat... hir it iz... ne trebaš me više... odlaziš... po prvi put... ali i zadnji... više neću čekati... ništa više nije vrijedno mog čekanja... čak ni nade, ni snovi me više neće natjerati da ti vjerujem... da ikome vjerujem... neću vjerovati ni sebi... nitko nije vrijedan moje pažnje jer ni ja nisam vrijedna tvoje pažnje... vaše pažnje... ispravit ću sve greške... napokon ću učiniti nešto ispravno... kažeš žao ti je... ne... sada je prekasno... pjevam pjesme s anđelima... potonulim anđelima u vatri očekivanja... nemoj me tražiti... jer ja ću i dalje bježati... što dalje od istine... što dalje od tebe... bojim se... da ćeš opet otići... pa bolje da ja odem.... nego da čekam da se vratiš... bolje da izgubim ljubav i srce... nego da patim u vječnom iščekivanju i sanjarenju... dosta je bilo snova... oni ne postoje... moram ih se odreći... moram se vratiti u realnost... odreći se malih yoda u glavi... odreći se nepostojeće sreće... odreći se svega... jer život je more... pučina pusta... tko potone... plaća veliku cijenu... najveću cijenu koju čovjek može dati... svoj život... zbogom... ne vraćaj se više... moje srce više nije otvoreno za tebe... Tužno je sanjati ono što znaš da se neće ostvariti.... - moonshadow u trenutcima depresije.... da...- full mi se nesviđa... al kaj ćeš... to bi bilo to... da upozorim... ova pjesma... je pisana bezveze... da nebi opet mislili... da... bla... dobroo... pusaaaaaa... idem... papa... i da... folim vas sve... velke puse ljubavima... i kiwiću mom posebno velika... bye... moonshadow... apdejt... da... dakle... stara sere... želim razbiti cjeli svjet... ja sam glupa... ja sam glupa... ja sam totalno glupa... ja sam najgluplja osoba na svijetu... i nemojte to poricati... vi mene neznate... ja sam glupa... totalno glupa.. i koji kurac ja opće zaslužujem živjeti????????.. ljudi su koš za smeće lol... asocijacije lol.... da... ajm stjupid esshoul... d.a.. evo jedna pjesma.... neki ju znaju... al... meni se baš čita... da... pa ko nije pročito... ak mu se da... da... i tak... nemrem prestat slušat therion... početak od summernight citya... prejebeno da... i pizdim... hhhhhhhhhhh... JA SAM GLUPA evo... ajd... pozz... i da deadbutterfly... koju priču trebaš?? onu o onoj ženi koja razbija ogledalo u bjeloj sobi?? pozzz Odvratna si. Gadiš mi se. Bezvrjedna, glupa lutko. Govorila je. Ponovno se rezala. Kažnjavala se. Čupala si je kosu. Pramen po pramen. Derala si je kožu Poput životnje. Radila je sve Sve što je bilo potrebno da se uništi Pila je tabletu za tabletom Bočica se praznila. Rezala je odjeću Uspomene na svoj izgled Zapalila je bilježnicu sa pjesmama. Rezala je slike. Izrezala bi na svakoj slici svoj lik. Ona je pogreška. Više ništa nije bilo važno. Palila si je rane, Palila je iščupanu kosu. Više to nije bila ona. Sada je spremna. Unakazila je sve svoje uspomene. Napokon je njena osobnost isplivala na površinu. Svi će napokon vidjeti što je ona zapravo... Samo nakaza...  I WANT TO DIE.... još jedan dokaz moje gluposti... čak se nemrem ni ubiti... totalni promašaj.... oduvjek.... |
01.06.2006., četvrtak
Ponovno....................................
|
da... novi početak... sad vam moram ostavljat adresu novog bloga... da... sad se osijećam loše... i dobro... lebdim... ko gliser... lol... na nebu boje lavande... lol... nepitajte... to sam ja i kiwi znamo... hihi.. da... sad se dopisujem sa kiwićem i petrom prek msn-a... da... i kiwić je nekaj u totalnoj depri... a ja sam čudno raspoložena.. primjetila sam da ja nikada nemogu prigodno reagirati... npr... ja nikada nemogu plakati kada bih trebala.... ja se rasplačem tek za par dana ili sati... to nije normalno... npr sada plačem zbog nečeg kaj se dogodilo dosta prije... da... i osijećam mržnju... neznate koliku.... želim razbiti cjeli svijet... ali opet... ja sam staložena (lol staložena)... i sve je ok... nekužim više... kaj se događa sa mnom... ko da mi više do ničeg nije stalo... iako... se još uvjek bojim dodira... agli... kad ti onak... tuđa koža plazi po tvojoj.... agli... ok... ne bojim se njegovog dodira... I NEĆU PLAKATI!!!!!!!!!!!!!!!!! da.. ja folim kiwicu... fakat ju volim... da... i tak... sad je u depri pa ju izvlačim.. dakle ovo bi trebo bit prvi post... da... evo pjesma jedna... znam da ste ju već mnogi čitali... ali... trenutno me opisuje... folim vas sve puno... pogotovo ljubavi... hihi... i moju najveću ljubav... tj dvije... al na jednu nesmijem mislit... da... i sve ostale of korz... da... bye... i da... od sad ću vjerojatno bit muhica... više ne moonshadow... iliti someone... iliti smrt... hihi... da... evo gotovo je... sam još pjesma...  bye sve mi se gadi... bojim se... da će mi se neko približiti i opet me uništiti bojim se onih leptirića u trbuhu ne želim ih opet osijetiti jer znam što iza njih slijedi samo laž, samo ponovan pad... ne želim više biti u kavezu laži... maknite ih... leptiriće,... iščupajte ih... iščupajte mi srce... iščupajte mi dušu... molim vas... ne želim više voliti... ne dajte da više vjerujem... bojim se... nemojte mi se približavati... strah me... jer znam da imate onu crnu nit na nozi... znam da mi stalno lažete... radije se maknite... pustite me da plačem... da kopnim u ovoj svojoj tuzi... jer ništa više nije važno... nemojte mi pružati ruku... znate da ću ju uvijek primiti... ne mogu protiv sebe... uvijek vam povjerujem... ali kako ne razumijete da mi je stalo da vas volim..... pa zato radije me ostavite na miru... pustite me da se režem... da si dokažem da ništa nije kao prije... nemojte me dirati... nemote mi ništa govoriti... samo se maknite... pustite me da umrem... bojim se.... jako se bojim...   |
