Hiding from the Sun in shadow of the Moon
01.06.2006., četvrtak
Ponovno....................................
|
da... novi početak... sad vam moram ostavljat adresu novog bloga... da... sad se osijećam loše... i dobro... lebdim... ko gliser... lol... na nebu boje lavande... lol... nepitajte... to sam ja i kiwi znamo... hihi.. da... sad se dopisujem sa kiwićem i petrom prek msn-a... da... i kiwić je nekaj u totalnoj depri... a ja sam čudno raspoložena.. primjetila sam da ja nikada nemogu prigodno reagirati... npr... ja nikada nemogu plakati kada bih trebala.... ja se rasplačem tek za par dana ili sati... to nije normalno... npr sada plačem zbog nečeg kaj se dogodilo dosta prije... da... i osijećam mržnju... neznate koliku.... želim razbiti cjeli svijet... ali opet... ja sam staložena (lol staložena)... i sve je ok... nekužim više... kaj se događa sa mnom... ko da mi više do ničeg nije stalo... iako... se još uvjek bojim dodira... agli... kad ti onak... tuđa koža plazi po tvojoj.... agli... ok... ne bojim se njegovog dodira... I NEĆU PLAKATI!!!!!!!!!!!!!!!!! da.. ja folim kiwicu... fakat ju volim... da... i tak... sad je u depri pa ju izvlačim.. dakle ovo bi trebo bit prvi post... da... evo pjesma jedna... znam da ste ju već mnogi čitali... ali... trenutno me opisuje... folim vas sve puno... pogotovo ljubavi... hihi... i moju najveću ljubav... tj dvije... al na jednu nesmijem mislit... da... i sve ostale of korz... da... bye... i da... od sad ću vjerojatno bit muhica... više ne moonshadow... iliti someone... iliti smrt... hihi... da... evo gotovo je... sam još pjesma...  bye sve mi se gadi... bojim se... da će mi se neko približiti i opet me uništiti bojim se onih leptirića u trbuhu ne želim ih opet osijetiti jer znam što iza njih slijedi samo laž, samo ponovan pad... ne želim više biti u kavezu laži... maknite ih... leptiriće,... iščupajte ih... iščupajte mi srce... iščupajte mi dušu... molim vas... ne želim više voliti... ne dajte da više vjerujem... bojim se... nemojte mi se približavati... strah me... jer znam da imate onu crnu nit na nozi... znam da mi stalno lažete... radije se maknite... pustite me da plačem... da kopnim u ovoj svojoj tuzi... jer ništa više nije važno... nemojte mi pružati ruku... znate da ću ju uvijek primiti... ne mogu protiv sebe... uvijek vam povjerujem... ali kako ne razumijete da mi je stalo da vas volim..... pa zato radije me ostavite na miru... pustite me da se režem... da si dokažem da ništa nije kao prije... nemojte me dirati... nemote mi ništa govoriti... samo se maknite... pustite me da umrem... bojim se.... jako se bojim...   |
