Poslovi koje moram obaviti, sve se više gomilaju, gomilaju, gomilaju... Razlog je to moje totalne nesređenosti koja vlada u mojoj glavi i u stanu. Ta neorganiziranost traje već neko vrijeme, a pojačala se od kada sam se preselila.
Ne mogu se organizirati i stalno mi nešto smeta, nedostaje, svemu dajem prednost, samo ne poslu kojem moram obaviti.
«Ma, nema frke!» kažem sama sebi «Sve ćeš ti to stići, kao i uvijek! Kad se primiš posla, znaš da će ići glatko.»
«Da, znam! Samo što sve ostavljam za zadnji čas»
«A što je u tome loše?
«Loše je to što se zbog toga loše osjećam»
«Pa onda se primi posla već sad.»
«Ali kad mi se ne da.»
«I što ti zapravo hoćeš??? Daj se već jednom odluči.»
«Ne mogu! Znaš kako je to kod mene, za punu koncentraciju treba mi mir… a mir bude tek iza 10 navečer kad Potočnica ode spavati. A onda sam i tako umorna od svih tih dnevnih rutina. A ako i ostanem raditi, radim do 2- 3 u noći, pa se ne mogu ujutro ustati, pa sam cijeli dan u komi… A uz to, kad god trebam kompjutor Hard satima sjedi i rješava, još samo ovaj zadatak u igri i «brzo» je gotov.»
«To su samo izgovori i loše isprike kojima samu sebe zavaravaš – dobro znaš da je tako.»
«Jesu li?»
«Jesu!!!»
«Dobro idem se onda primit posla, samo ću prvo pogledati ovaj novi film, a i suđe ću oprati poslije.»
«Baš! Poslije filma sigurno ideš spavati.»
«Ne radit ću.»
«Aha… kao i obično!»
«Ma sve ću stići! U zadnji čas, ali ću stići! Sigurna sam! Evo, još danas neka bude tako, a od sutra ću krenuti.»
«Od sutra?»
«Da!»
«Hmmmm, da. Izgleda da se niti sutra neće baš ništa promijeniti.»
«To ti kažeš. Vidjet ćeš. Čvrsto sam odlučila. Od sutra će sve biti kako treba biti.»
«Ha ha ha ha… a lijepo ti je Mama govorila «Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra.»
«Ah, da Mama! Al kad ja nisam kao Mama. Ona se ubijala od posla cijeli dan, prvo u uredu a poslije kod kuće. Ja ne želim biti rob posla!»
«Rob! Pa tko tu govori o ropstvu. Sve su to poslići i obaveze koje netko treba odraditi. A to si ti! A kad bi se samo malo bolje organizirala, znaš da bi sve bilo puno lakše.»
«Rekla sam. Od sutra…»
«Ahhhhhh, dobro. Pitat ću te sutra»
|
