Možda je šutnja zlato, al ja ću ipak prdnuti.

turist

Ulazi polako, neodlučan, razgledava pomno interijer, ružno obučen (najčešće u bijele hlače), komentira mjesto sa svojim klonovima ili sa svojom polovnjačom, briše gel što mu je pocurio niz facu, staje 2 metra od šanka i pokušava se mrdati u ritmu glazbe. Bojažljivo gleda prema šanku, neodlučan je. Skuplja hrabrost i dolazi na šank, pita cjenik pića. Pomno proučava, računa, pazi. Naručuje karlovačku sebi i martini za žensku spodobu što je došla s njim. U sebi psuje mater curi jer pije martini, mogla je i nešto jeftinije! Račun 29.99 , on pomno sprema u novčanik jednu lipu kusura. Cura pije martini s grčem na licu jer je odvratnog okusa, ali je čula da je to fensi piće pa ga do kraja večeri i ispije. On pije karlovačko s grčem na licu jer je pivo šugavo, ali je zadovoljan jer je prošao 3-4 puta jeftinije nego u zemlji iz koje on dolazi. Razbacuju se po podiju, prave grupne koreografije, misle da su se napili, euforija ih hvata... Odlaze natrag u hotel jer nemaju više novaca, a žedni su, a evo i njih, počeli su Hrvati dolazit.

Hrvat

Ulazi s ekipom, zapričani svi, ozbiljne su teme, svi uživljeni, neznaju ni gdje su ušli. Priča se o nečemu (sisama, nogometu, tuči ili pijanstvu). Tako zapričan instinktivno dolazi do šanka. Udara stomakom u šank i zaustavlja se. Pozdravlja ostatak ekipe na šanku, sreće nekog starog poznanika koji će mu igrom slučaja postati te večeri najbolji prijatelj kad ga bude nosio/vozio kući mrtvog pijanog. Vrti rundu za ekipu, rudna izgleda tako da je njih četvero, a na šanku poredano desetak cuga - netko je već naručio, netko nije htio baciti onaj dec piva što mu je ostao iz prethodnog kafića pa ga je ponio sa sobom, a on pošto pije red-bull vodku odmah naručuje 4 vodke i jedan red bull, jer će se popit sigurno, a i uštedi 2-3 kune koje će ionako ostaviti konobarici za šankom. Pije brzo, pije se do zadnje kapi, pije tuđe, naručuje si još jer nije vidio da ga je netko već častio. Drži dvije cuge u ruci, pije i jednu i drugu. Dovoljno pijan, nastavlja po dionicama podij-šank-wc-podij-šank-wc do kraja večeri. Gasi se glazba, žica konobara zadnju cugu za koju nema dovoljno novaca jer je sve popio, a do njega frend žica cugu i kune se majčinim grobom da će sutra donjeti novce jer je sve popio.
Redari ga mole da izađe van, on pokušava objasniti da još nije popio do kraja. Eksa ostatak, pozdravlja konobare, puže van na sve 4, ulazi u auto i odlazi.



P.S. Jesam se napio u subotu.
I dođem pred zgradu, 6 ujutro, i vidim da nemogu pričat ni ravno hodat, pa odlučim malo prošetat dok se ne oporavim. Napravim 3 kruga oko zgrada, ali odlučim da ću hodati skroz dok ne budem mogao hodati ravno. Lutam po kvartu, dolazim do pekare, jedva naručujem pecivo s mermeladom, jedem polako ko pilić, nemam snage žvakat. Pecivo mi ima okus koda jedem suhi pijesak. U kvartu nema žive duše, samo golubovi, puno njih, hvata me paranoja, jebote koliko ih je. Zabrijavam neki film u glavi da je možda otvoren Kult pa idem do grada na kavu. Nemam pojma zašto ovako brzo hodam?! Prelazim most, dolazim pred semafore i odlučim se vratiti nazad jer je već prošlo dugo vremena otkako hodam, pa bi mogao kući. Opet stajem u pekaru, jede mi se nešto slano. Kupujem sendvič. Izlazim iz pekare i mislim - Jebote, kako sam brzo kupio ovaj sendvič! Palim mp3, tražim neku laganu muziku, puštam "Since I've been lovin' you" od Led Zeppelina jer je to bila najsporija pjesma što imam u mp3-u. Glupi pankeri, prebrza mi je pjesma, ne mogu ju pratiti! Nalazim ponešto bluesa i spašavam se.
Stajem na crveno ispred semafora. Što ako ne stignem preći dok je zeleno i auto me skupi? (a nema žive duše a kamoli auta) Žurim preko semafora dok još traje zeleno, ali nisam stigao, upalilo se crveno. Kako se brzo pali crveno jebem ti semafor. Nije me skupio auto, sretan došao do zgrade, tamo još malo sjedio na zidiću i sretno došao do kreveta.

Prokleta rakija.