Strpljen-spašen

Sjedim na toboganu i promatram kako odlazi dan.
- Spusti se već jednom, čovječe! - vrište djeca oko mene.
- Još malo, još malo!
- No, što čekaš? - prostrijeli me pogledom jedan mrki tatica. - Zar ne vidiš da se spušta večer?
- Naravno da vidim! Zato i čekam. Kad se spusti večer, onda sam ja na redu.
Nije mi jasno zašto su ljudi tako nestrpljivi.

Motanje

Već dugo mi se nešto mota po glavi. Baš me zanima što je to.
- No, pa pogledaj!
- Pogledao sam, ali bilo je tako smotano da se ništa nije vidjelo.
- A da odmotaš?
Odmotao sam. Obična smotana ideja!
- Zamotaj je natrag!
Zamotao sam je naprijed. Za inat. Što će tu meni netko stalno nešto pogledaj, odmotaj, zamotaj....

Kupanje

Četvrtak je moj dan za kupanje. Obučem kupaće gaćice, pustim punu kadu vode, dodam žlicu morske soli, ubacim patkicu, pa uživaj, čovječe, dok se ne smežuraš kô lanjski krumpir u travnju.
- Jesi li ti zaspao u kadi? - deru se moji.
- Nije svaki dan četvrtak - kažem im ja i kažiprstom kvrcnem patkicu.
- Tok! - udari patkica u južni kraj kade, okrene se za 360% pa natrag.
- Kvrc! - pošaljem je opet na jug.
- Tok! - lupne patkica i vrati se.
E, sad sam se već sav sprčio. A i voda se ohladila. Na žalost, moram van.
Jedva čekam sljedeći četvrtak.

Bolje ikada nego nikada

Jutarnja temperatura pala je strašno nisko. Mislite li da se dignula? Ma kakvi! Počela se spuštati sve niže.
- Ta kamo ćeš, nesretnice? Diži se!
- Tko bi gori, sad je doli - mudruje ona meni.
- Al' tko bi doli, gori ustaje.
- No, no, prestani cvokotati i dobaci već jednom te ljestve.
- Pa što mi to nisi ranije rekla?
- Bolje ikada nego nikada!

Dome, slatki dome

Ponekad zatvorim oči i zamišljam da sam u Africi. Spuštam se na skijama niz pješčane dine, a uz mene trči moj lav. Noge mu upadaju duboko u pijesak, griva vijori na vjetru.
- Danas ste oborili vlastiti rekord u spustu, gospodaru - zadivljeno će Kunga Lunga zaustavivši štopericu.
- Ah, dragi moj, - uzdahnem sjetno - ponekad zatvorim oči i zamišljam kako se spuštam niz bijele padine Medvednice.
Kunga Lunga gleda me s nevjericom.
- Bijele? Poput ove slonove kosti? - pita me dodirujući crnim prstom svoj ukras u nosnicama.
- Još bjelje, dragi moj, još bjelje - kažem ja, a pustinjski me pijesak peče u očima.

Što se mora nije ni teško

- Ima danaaaa kada ne znam što da raaaadiiim...
- Zar opet?
- Kad mi ova pjesma stvara boool...
- A tek moji žuljevi od motike?
- Ja te volim tako silno da umiiiireeem...
- A da se malo manje dereš?
- Ja te volim, al' ti neeee znaš tooo...
- Jesi li još živ?
- Jesam, ali sav sam nekako slomljen, kao da cijeli dan kopam.
- Dobro, ali da znaš: Sutra je moj red za ima dana, a ti kopaš.
- Što se mora, nije ni teško! Ima danaaa kada ne znam što da raaadiiim..

Razgovori ugodni

Nešto prije tri sata poslije ponoći u sobu mi se ušulja triceratops.
- Kenozoik! - pozdravi me.
- Mezozoik! - odzdravim mu.
- Jura - predstavi se triceratops.
- Trijas - kažem ja i dam mu u ruke kredu.
- Paleozoik! - zahvali se Jura.
- Prekambrij!
Znam i ja što je kultura.
- Pleistocen pliocen miocen oligocen eocen paleocen - raspriča se moj triceratops.
- Perm karbon devon silur ordovicij kambrij - povlađujem mu ja.
- Ding-ding-ding - otkuca moja ura.
- Proterozoik! - pozdravi se Jura.
- Arheozoik! - mahnem mu ja.
Tko bi rekao da ću noćas upoznati triceratopsa.

Snaga klade valja, um caruje

Snaga klade valja od ranoga jutra.
- Ta odmori se malo! - kaže mu Um.
- A kaj bumo onda jeli? - odvrati Snaga skupljajući rukom graške znoja.
- No, no, za danas nam je dosta graška...
- A klada?
- One nam nisu ni trebale za ručak - kaže Um.
- Pa zašto sam ih onda valjao od rana jutra?
- Ne znam! Odvaljaj ih sutra natrag.
- Pa nećemo valjda i sutra jesti grašak - naljuti se Snaga.
- Smiri se, čovječe! Do sutra ću već nešto smisliti - tješi ga Um.
- Samo da ne bude kao prošli mjesec kad si ti carovao, a ja sam ti tkao novo ruho - promrmlja Snaga i zaspi kô klada.

Glupom seljaku debeli krumpiri rastu

- Krumpira, krumpira! - uzvikuje komadina seljaka.
- Mogu li malo zaviriti u vreću?
- Kak' da ne! Samo izvoliju - ljubazno će seljak i razveže vreću.
- To sam si i mislio - kažem ja.
- A kaj to, gospon?
- Debeli krumpiri.
- Neg kaj neg debeli! - lupi se seljak u prsa junačka. - Z moje zemle.
- A je li vam i žena glupa kao vi? - brižno se pokušam raspitati za obiteljske mu prilike.
- Kaaaj? - prokrklja seljak.
Siromaček! Kud je glup, tud još i krklja. Nesreća zbilja nikad ne dođe sama.

Martin u Zagreb - Martin iz Zagreba

- Kamo ste se uputili, gospodine? - pitam svog suputnika u vlaku.
- U Zagreb!
- I ja isto! - kažem mu, ali ne kažem da me nešto jako kopka. Jednostavno se, onako skrivećki, s kolodvora uputim u stopu za njim.
Kupi moj suputnik motiku i svjećice za traktor pa natrag na kolodvor i u vlak.
- Kamo ste se uputili, gospodine? - pitam ga.
- Iz Zagreba!
- Da vi niste možda Martin?
- Aha! Kak' ste samo pogodili?
- Pa, znate, mi špijuni imamo svoje metode...
- Mmmm ti ja špicla! - promrsi Martin i preseli se u drugi kupe.

Moja sjena i ja

Koraknem ja, korakne sjena.
Stanem ja, stane sjena.
Zavrtim glavom, zavrti i sjena.
- No, sad bi bilo dosta. Daj nešto i ti napravi! - kažem joj.
Sjena šuti.
- No, mahni rukom pa ću mahnuti i ja.
Sjena šuti.
- Dobro, mahni nogom!
Sjena šuti i ni makac.
- Tako, dakle, ti bi samo radila ono što ja radim, je li?
Sjena šuti.
- Mutavice jedna, više se neću s tobom igrati - kažem ja i šutnem je, a sjena šutne u prazno.
- Ha, ha, ha! - nasmijem se i okrenem joj leđa. Da, da, sasvim su smeđa. A njezina siva. Tko joj je kriv što se u podne uvijek u hladu skriva!

Kad nema mačke, miševi rajtaju

- Hoćeš li ti već jednom odvesti tu jadnu mačku u šetnju? - upitaju me moji miševi.
- Pa mačka nema uzicu! - odgovorim ja.
- Jasno da nema kad joj je nisi kupio - prijekorno će miševi.
Gle ti njih! Tako maleni, a tako pametni.
Kupim uzicu i zauzlam mačku.
Malo sam ja vukao nju, malo ona mene, ali jednom sam je odveo u šetnju.
Kad smo se vratili kući, imali smo što i vidjeti: Miševi su sve razrajtali.

Cirkus

Smetnem s uma školu pa krenem u cirkus.
Škola krene za mnom.
Smetnem je ponovno s uma i uđem u cirkus. Škola uđe za mnom.
Gledam ja cirkus, a škola gleda mene.
- Ma ti si doista dosadna! - naljutim se i ponovno je smetnem s uma.
Skaču klauni po žici, a meni škola skače po glavi.
Trče vranci arenom, škola trči po mojoj glavi.
Vidim ja: Ništa bez škole!
Dograbim torbu i izađem iz cirkusa usred predstave. Znam da to ne voli, ali što sam mogao kad joj kraj nije bio na vidiku.

Recept

Dotrčim jučer u pekarnicu, a s polica mi se smiju štruce polubijelog, crnog, raženog, kukuruznog, bijelog, miješanog, kalničkog, alpskog, sendviča, mliječnog, graham, sojinog, raznosjemenkastoposutog, francuza...
- Izvoliju!
- Koji je friški?
- Si su friški, gosponček!
- To sam i mislio - pohvalim majstoricu Jalžu.
- I, koji gosponček hočeju?
- Dvopek! Znate ono: trčim svaki čas...
- Joj na! - sažaljivo me pogleda moja pekarica i sagne se ispod pulta. - Dvopek nemamo, ali zemite si ovaj škrlniclek prezli. Sake pol vure jednu žlicu i zutri ste kaj novi.
- Koliko sam dužan?
- Ote z mirom! Kaj bi bili dužni!
- Puno hvala!
- Za lek se ne fali! - namigne mi majstorica.
Jedva sam dotrčao do doma, ali danas više ne trčim. Blažena moja Jalžica! Ne nosi ona zabadava bijelu kutu.

Izdajice

Svake nedjelje penjem se na Sljeme. Svaki put malo sjednem na klupu kod Njivica. Svaki me put moj prijatelj lupi po leđima i kaže:
- Svaki put te baš ovdje izdaju noge.
Svaki put se brzo dignem i sjednem na drugu klupu.
Ovaj put mi je doista dozlogrdilo.
- Izdajice jedne, kad ćete se već prestati baviti tim prljavim poslom?
A noge samo vise niz klupu i šute kao zalivene.
I što da sad ja radim, recite vi meni? Znam da su izdajice, ali kakve su - takve su - moje su. Iduće nedjelje vodim ih opet na Puntijarku.

Kamen

- Pao mi je kamen sa srca.
- Ma daj! Veliki?
- Golemi!
- Sreća da ti nije pao na nogu.
- Pazi da tebi ne doleti u glavu! - sijevne očima moj frend.
Odmah sam se sagnuo. Za svaki slučaj. Znam ja kako je to. Jedan me je već pogodio kad sam bio mali.

Išta ili ništa

Uputio se preko brvna Išta. U susret mu dođe Ništa.
- Makni se! - kaže Išta.
- Makni se! - kaže Ništa.
Gleda ih Pišta i misli:
"Baš me zanima tko će se maknuti: Išta ili Ništa?"
- Krećem! - kaže Išta.
- Krećem! - kaže Ništa.
Pljuuuus!
- Znao sam! - nasmije se Pišta.

Tajna

- Imam jednu tajnu.
- Kakvu?
- Sjajnu!
- Daj da je vidim!
- Kad bi je vidio, više ne bi bila tajna, tupane!
- A sjajna?
- Naravno da bi bila sjajna! Cijeli dan je trljam u džepu.
Jako je lukav taj moj prijatelj, ali ne zna da sam mu pod odmorom umjesto kune podmetnuo lisicu. Gdje sam je ulovio? E, imam i ja tajnu.
- Kakvu?
- Sjajnu!
- Pokaži mi je!
- Da ne bi! Pa da je pod sljedećim odmorom opet metneš u svoj džep!

Hladni tuš

Stanem na mol, onako, ni obučen ni gol.
Pljuska more: dolje-gore, dolje-gore.
- A da se smiriš malo da mogu skočiti?
- Ššštooo? - zašumi more.
- Nemoj ti tu meni šuškati, nego se prestani ljuljuškati!
- Vuuuš! - iskoči more i dobro me opere.
- Tuš, valjda - ispravim ga.
Neki zbilja svaku riječ izvitopere.