- Krumpira, krumpira! - uzvikuje komadina seljaka.
- Mogu li malo zaviriti u vreću?
- Kak' da ne! Samo izvoliju - ljubazno će seljak i razveže vreću.
- To sam si i mislio - kažem ja.
- A kaj to, gospon?
- Debeli krumpiri.
- Neg kaj neg debeli! - lupi se seljak u prsa junačka. - Z moje zemle.
- A je li vam i žena glupa kao vi? - brižno se pokušam raspitati za obiteljske mu prilike.
- Kaaaj? - prokrklja seljak.
Siromaček! Kud je glup, tud još i krklja. Nesreća zbilja nikad ne dođe sama.