Strpljen-spašen Sjedim na toboganu i promatram kako odlazi dan. - Spusti se već jednom, čovječe! - vrište djeca oko mene. - Još malo, još malo! - No, što čekaš? - prostrijeli me pogledom jedan mrki tatica. - Zar ne vidiš da se spušta večer? - Naravno da vidim! Zato i čekam. Kad se spusti večer, onda sam ja na redu. Nije mi jasno zašto su ljudi tako nestrpljivi. |
Motanje Već dugo mi se nešto mota po glavi. Baš me zanima što je to. - No, pa pogledaj! - Pogledao sam, ali bilo je tako smotano da se ništa nije vidjelo. - A da odmotaš? Odmotao sam. Obična smotana ideja! - Zamotaj je natrag! Zamotao sam je naprijed. Za inat. Što će tu meni netko stalno nešto pogledaj, odmotaj, zamotaj.... |
Kupanje Četvrtak je moj dan za kupanje. Obučem kupaće gaćice, pustim punu kadu vode, dodam žlicu morske soli, ubacim patkicu, pa uživaj, čovječe, dok se ne smežuraš kô lanjski krumpir u travnju. - Jesi li ti zaspao u kadi? - deru se moji. - Nije svaki dan četvrtak - kažem im ja i kažiprstom kvrcnem patkicu. - Tok! - udari patkica u južni kraj kade, okrene se za 360% pa natrag. - Kvrc! - pošaljem je opet na jug. - Tok! - lupne patkica i vrati se. E, sad sam se već sav sprčio. A i voda se ohladila. Na žalost, moram van. Jedva čekam sljedeći četvrtak. |
Bolje ikada nego nikada Jutarnja temperatura pala je strašno nisko. Mislite li da se dignula? Ma kakvi! Počela se spuštati sve niže. - Ta kamo ćeš, nesretnice? Diži se! - Tko bi gori, sad je doli - mudruje ona meni. - Al' tko bi doli, gori ustaje. - No, no, prestani cvokotati i dobaci već jednom te ljestve. - Pa što mi to nisi ranije rekla? - Bolje ikada nego nikada! |
Dome, slatki dome Ponekad zatvorim oči i zamišljam da sam u Africi. Spuštam se na skijama niz pješčane dine, a uz mene trči moj lav. Noge mu upadaju duboko u pijesak, griva vijori na vjetru. - Danas ste oborili vlastiti rekord u spustu, gospodaru - zadivljeno će Kunga Lunga zaustavivši štopericu. - Ah, dragi moj, - uzdahnem sjetno - ponekad zatvorim oči i zamišljam kako se spuštam niz bijele padine Medvednice. Kunga Lunga gleda me s nevjericom. - Bijele? Poput ove slonove kosti? - pita me dodirujući crnim prstom svoj ukras u nosnicama. - Još bjelje, dragi moj, još bjelje - kažem ja, a pustinjski me pijesak peče u očima. |
Što se mora nije ni teško - Ima danaaaa kada ne znam što da raaaadiiim... - Zar opet? - Kad mi ova pjesma stvara boool... - A tek moji žuljevi od motike? - Ja te volim tako silno da umiiiireeem... - A da se malo manje dereš? - Ja te volim, al' ti neeee znaš tooo... - Jesi li još živ? - Jesam, ali sav sam nekako slomljen, kao da cijeli dan kopam. - Dobro, ali da znaš: Sutra je moj red za ima dana, a ti kopaš. - Što se mora, nije ni teško! Ima danaaa kada ne znam što da raaadiiim.. |
Razgovori ugodni Nešto prije tri sata poslije ponoći u sobu mi se ušulja triceratops. - Kenozoik! - pozdravi me. - Mezozoik! - odzdravim mu. - Jura - predstavi se triceratops. - Trijas - kažem ja i dam mu u ruke kredu. - Paleozoik! - zahvali se Jura. - Prekambrij! Znam i ja što je kultura. - Pleistocen pliocen miocen oligocen eocen paleocen - raspriča se moj triceratops. - Perm karbon devon silur ordovicij kambrij - povlađujem mu ja. - Ding-ding-ding - otkuca moja ura. - Proterozoik! - pozdravi se Jura. - Arheozoik! - mahnem mu ja. Tko bi rekao da ću noćas upoznati triceratopsa. |
Snaga klade valja, um caruje Snaga klade valja od ranoga jutra. - Ta odmori se malo! - kaže mu Um. - A kaj bumo onda jeli? - odvrati Snaga skupljajući rukom graške znoja. - No, no, za danas nam je dosta graška... - A klada? - One nam nisu ni trebale za ručak - kaže Um. - Pa zašto sam ih onda valjao od rana jutra? - Ne znam! Odvaljaj ih sutra natrag. - Pa nećemo valjda i sutra jesti grašak - naljuti se Snaga. - Smiri se, čovječe! Do sutra ću već nešto smisliti - tješi ga Um. - Samo da ne bude kao prošli mjesec kad si ti carovao, a ja sam ti tkao novo ruho - promrmlja Snaga i zaspi kô klada. |
Glupom seljaku debeli krumpiri rastu - Krumpira, krumpira! - uzvikuje komadina seljaka. - Mogu li malo zaviriti u vreću? - Kak' da ne! Samo izvoliju - ljubazno će seljak i razveže vreću. - To sam si i mislio - kažem ja. - A kaj to, gospon? - Debeli krumpiri. - Neg kaj neg debeli! - lupi se seljak u prsa junačka. - Z moje zemle. - A je li vam i žena glupa kao vi? - brižno se pokušam raspitati za obiteljske mu prilike. - Kaaaj? - prokrklja seljak. Siromaček! Kud je glup, tud još i krklja. Nesreća zbilja nikad ne dođe sama. |
Martin u Zagreb - Martin iz Zagreba - Kamo ste se uputili, gospodine? - pitam svog suputnika u vlaku. - U Zagreb! - I ja isto! - kažem mu, ali ne kažem da me nešto jako kopka. Jednostavno se, onako skrivećki, s kolodvora uputim u stopu za njim. Kupi moj suputnik motiku i svjećice za traktor pa natrag na kolodvor i u vlak. - Kamo ste se uputili, gospodine? - pitam ga. - Iz Zagreba! - Da vi niste možda Martin? - Aha! Kak' ste samo pogodili? - Pa, znate, mi špijuni imamo svoje metode... - Mmmm ti ja špicla! - promrsi Martin i preseli se u drugi kupe. |
Moja sjena i ja Koraknem ja, korakne sjena. Stanem ja, stane sjena. Zavrtim glavom, zavrti i sjena. - No, sad bi bilo dosta. Daj nešto i ti napravi! - kažem joj. Sjena šuti. - No, mahni rukom pa ću mahnuti i ja. Sjena šuti. - Dobro, mahni nogom! Sjena šuti i ni makac. - Tako, dakle, ti bi samo radila ono što ja radim, je li? Sjena šuti. - Mutavice jedna, više se neću s tobom igrati - kažem ja i šutnem je, a sjena šutne u prazno. - Ha, ha, ha! - nasmijem se i okrenem joj leđa. Da, da, sasvim su smeđa. A njezina siva. Tko joj je kriv što se u podne uvijek u hladu skriva! |
Kad nema mačke, miševi rajtaju - Hoćeš li ti već jednom odvesti tu jadnu mačku u šetnju? - upitaju me moji miševi. - Pa mačka nema uzicu! - odgovorim ja. - Jasno da nema kad joj je nisi kupio - prijekorno će miševi. Gle ti njih! Tako maleni, a tako pametni. Kupim uzicu i zauzlam mačku. Malo sam ja vukao nju, malo ona mene, ali jednom sam je odveo u šetnju. Kad smo se vratili kući, imali smo što i vidjeti: Miševi su sve razrajtali. |
Cirkus Smetnem s uma školu pa krenem u cirkus. Škola krene za mnom. Smetnem je ponovno s uma i uđem u cirkus. Škola uđe za mnom. Gledam ja cirkus, a škola gleda mene. - Ma ti si doista dosadna! - naljutim se i ponovno je smetnem s uma. Skaču klauni po žici, a meni škola skače po glavi. Trče vranci arenom, škola trči po mojoj glavi. Vidim ja: Ništa bez škole! Dograbim torbu i izađem iz cirkusa usred predstave. Znam da to ne voli, ali što sam mogao kad joj kraj nije bio na vidiku. |
Recept Dotrčim jučer u pekarnicu, a s polica mi se smiju štruce polubijelog, crnog, raženog, kukuruznog, bijelog, miješanog, kalničkog, alpskog, sendviča, mliječnog, graham, sojinog, raznosjemenkastoposutog, francuza... - Izvoliju! - Koji je friški? - Si su friški, gosponček! - To sam i mislio - pohvalim majstoricu Jalžu. - I, koji gosponček hočeju? - Dvopek! Znate ono: trčim svaki čas... - Joj na! - sažaljivo me pogleda moja pekarica i sagne se ispod pulta. - Dvopek nemamo, ali zemite si ovaj škrlniclek prezli. Sake pol vure jednu žlicu i zutri ste kaj novi. - Koliko sam dužan? - Ote z mirom! Kaj bi bili dužni! - Puno hvala! - Za lek se ne fali! - namigne mi majstorica. Jedva sam dotrčao do doma, ali danas više ne trčim. Blažena moja Jalžica! Ne nosi ona zabadava bijelu kutu. |
Izdajice Svake nedjelje penjem se na Sljeme. Svaki put malo sjednem na klupu kod Njivica. Svaki me put moj prijatelj lupi po leđima i kaže: - Svaki put te baš ovdje izdaju noge. Svaki put se brzo dignem i sjednem na drugu klupu. Ovaj put mi je doista dozlogrdilo. - Izdajice jedne, kad ćete se već prestati baviti tim prljavim poslom? A noge samo vise niz klupu i šute kao zalivene. I što da sad ja radim, recite vi meni? Znam da su izdajice, ali kakve su - takve su - moje su. Iduće nedjelje vodim ih opet na Puntijarku. |
Kamen - Pao mi je kamen sa srca. - Ma daj! Veliki? - Golemi! - Sreća da ti nije pao na nogu. - Pazi da tebi ne doleti u glavu! - sijevne očima moj frend. Odmah sam se sagnuo. Za svaki slučaj. Znam ja kako je to. Jedan me je već pogodio kad sam bio mali. |
Išta ili ništa Uputio se preko brvna Išta. U susret mu dođe Ništa. - Makni se! - kaže Išta. - Makni se! - kaže Ništa. Gleda ih Pišta i misli: "Baš me zanima tko će se maknuti: Išta ili Ništa?" - Krećem! - kaže Išta. - Krećem! - kaže Ništa. Pljuuuus! - Znao sam! - nasmije se Pišta. |
Tajna - Imam jednu tajnu. - Kakvu? - Sjajnu! - Daj da je vidim! - Kad bi je vidio, više ne bi bila tajna, tupane! - A sjajna? - Naravno da bi bila sjajna! Cijeli dan je trljam u džepu. Jako je lukav taj moj prijatelj, ali ne zna da sam mu pod odmorom umjesto kune podmetnuo lisicu. Gdje sam je ulovio? E, imam i ja tajnu. - Kakvu? - Sjajnu! - Pokaži mi je! - Da ne bi! Pa da je pod sljedećim odmorom opet metneš u svoj džep! |
Hladni tuš Stanem na mol, onako, ni obučen ni gol. Pljuska more: dolje-gore, dolje-gore. - A da se smiriš malo da mogu skočiti? - Ššštooo? - zašumi more. - Nemoj ti tu meni šuškati, nego se prestani ljuljuškati! - Vuuuš! - iskoči more i dobro me opere. - Tuš, valjda - ispravim ga. Neki zbilja svaku riječ izvitopere. |
< | svibanj, 2005 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv