Sreća u nesreći

Potepem se na prag i umalo udarim glavom u vrata. Spustim pogled i spazim sreću u nesreći. Silno se začudim.
- Što se čudiš? Zgrabi me!
Pokušam izvaditi sreću iz nesreće, ali ne ide pa ne ide.
- A da mi malo pomogneš? - zamolim je.
- Gle ti njega! Za sreću se treba i pomučiti.
- Ali zato nesreća uvijek dođe sama! - veselo namigne nesreća i skoči mi u džep.
Bilo mi je žao sreće koja je ostala žalosno čučati pred vratima pa je zgrabim i stavim natrag u nesreću.
Sada mi se obje zadovoljno meškolje u džepu.