< | prosinac, 2007 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 |
drug Mao Europa nam prijeti zbog ZERPA! Da ga ne smimo ni primirisat a kamoli proglasit. A Slovenija samo šta ne upali svoj jedini tenk. Drugim riječima – bezobrazno nas ucjenjuju Ali ne! Ajmo mi malo obrnut uloge! ONI su ti koji ne kuže S KIM imaju posla! Ne znaju oni jadni - da su ONI ti koji tribaju drćat od straha! Ne zna Europa za naše tajno oružje! Čekaj samo čekaj! Čekaj da im MI pošaljemo - Antu Batinovića – e jebali su mrkvu! Ako je Ante moga zaskočit 50Centa da je ovaj sve plaćući i proklinjući odjeba iz Hrvatske – e pa šta nam ko više može?! A ako ni to ne upali, poslat ćemo na njih - konačno rješenje. Poslat ćemo na njih oružje za koje nitko živ na svijetu ljudskom nema objašnjenja! Poslat ćemo na njih oružje toliko užasno da svojim moćima već prelazi u parapsihologiju i nadnaravno! Poslat ćemo na njih oružje toliko neobjašnjivo da je nedokučivo i bogu i vragu! Poslat ćemo na njih oružje toliko gadno da i sam pogled na njegove hipnotizirajući-zastrašujuće uzdignute nozdrve - momentalno paralizira neprijatelja! Poslat ćemo na njih.. poslat ćemo na njih… (osjetljiviji među vama neka pokriju oči jer ovo je preužasno moćno oružje koje ledi krv u žilama).. poslat ćemo im - Franu Lasića!!! AAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!! Pojašnjenje: Toliko sam užasnuta da tučem glavom u tastaturu. (Ali fakat kad pogledaš, to je.. pa to je MISTERIJA SVIJETA! Kojeg vraga u tom ofucano-očerupanom jebivjetru te silne ženske vide? To naprosto nije golim okom vidljivo. Hm. Ili je vidljivo tek kad je gol? Kužim) A nije lako biti Kinez. Ne, nikako. Evo neki dan, usred Konzuma, taman prid frižiderom sa voćnim jogurtima, motaju se njih tri-četiri mornara, gledaju pudingiće i tako (jer pretovar u luci obično traje koji dan pa ubijaju vrime). Kad eto - Dida. Na njemu očale od pivske boce, šareni đemper, siva jakna, u korpi kruv i manistra. Ma čim je on njih ugleda, ma čim je on njih ugleda ispalija je ko iz topa: MAO CE TUNG!!! i pravo na njih! Unija se čoviku u facu, upire prston i sve od sriće ponavlja: MAO CE TUNG-MAO CE TUNG!!! – ko da mu je pokojni Tung/Dong ćaća bio. A ovaj Kinez/Koreanac/Japanac? složija facu kima glavom sve ne zna di bi gledo i ništa mu nije jasno: Jel´to možda neki zapadnjački običaj, štoli? Ne zna on da su to preživjeli Nesvrstani. I sad kad ti pogledaš, čovik je doslovno preplovija po zemaljske kugle, doša s onog kraja svita, proša Scilu i Haridbu, nosija glavu u torbi kroz oceane i oluje - da bi ga tamo negdi pred mliječnim i suhomesnatim proizvodima neki opićeni domorodac nazvao Mao Ce Tungom E jesenti život. Inače, u Rvata ništa novo, sve mi nekako bljutavo. I politika i estrada. Nema tu više soli, sve je to već odavno progutano, prožvakano i probavljeno. Sve je to – Sve po starome, Ništa nova, Pokvareno do srži i Premazano svim mastima. Ukratko, bljutavo, bljutavo i bljutavo. Nemam ih živaca više ni komentirat jer bi svaki komentar bio ponavljanje same sebe. Koji izbori koji rezultati, koje što, koješta. A je, je, malo mi je Čičak diga tlak sa onim hitnim skakanjem u NATO (Čičko bi reka: Da-da, ne-ne, da-ne, ne-da (?); Cezar bi reka: Zar i ti sine Bljute!?; Mod bi rekla: Serem ti se ja NA-TO!;) pa me malo Gadafi nasmija sa onim čergama sred Pariza, pa malo ovo pa malo ono.. sve u svemu fali mi – Quintana. Đe si brate, šo´ te nema? Srce mi se para, cevanica me cepa! Blog bez tebe ko fažol bez pasulja, Vrati se, vrati - šta je kvasina bez ulja?! |