Marketing
U potrazi za Jesusom
drug Mao
Europa nam prijeti zbog ZERPA! Da ga ne smimo ni primirisat a kamoli proglasit. A Slovenija samo šta ne upali svoj jedini tenk. Drugim riječima – bezobrazno nas ucjenjuju 
Ali ne! Ajmo mi malo obrnut uloge! ONI su ti koji ne kuže S KIM imaju posla! Ne znaju oni jadni - da su ONI ti koji tribaju drćat od straha! Ne zna Europa za naše tajno oružje! Čekaj samo čekaj! Čekaj da im MI pošaljemo - Antu Batinovića – e jebali su mrkvu! 
Ako je Ante moga zaskočit 50Centa da je ovaj sve plaćući i proklinjući odjeba iz Hrvatske – e pa šta nam ko više može?! 
A ako ni to ne upali, poslat ćemo na njih - konačno rješenje. Poslat ćemo na njih oružje za koje nitko živ na svijetu ljudskom nema objašnjenja! Poslat ćemo na njih oružje toliko užasno da svojim moćima već prelazi u parapsihologiju i nadnaravno! 
Poslat ćemo na njih oružje toliko neobjašnjivo da je nedokučivo i bogu i vragu! Poslat ćemo na njih oružje toliko gadno da i sam pogled na njegove hipnotizirajući-zastrašujuće uzdignute nozdrve - momentalno paralizira neprijatelja!
Poslat ćemo na njih.. poslat ćemo na njih… (osjetljiviji među vama neka pokriju oči jer ovo je preužasno moćno oružje koje ledi krv u žilama).. poslat ćemo im - Franu Lasića!!! AAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!
Pojašnjenje: Toliko sam užasnuta da tučem glavom u tastaturu.
(Ali fakat kad pogledaš, to je.. pa to je MISTERIJA SVIJETA! Kojeg vraga u tom ofucano-očerupanom jebivjetru te silne ženske vide? To naprosto nije golim okom vidljivo. Hm. Ili je vidljivo tek kad je gol?
Kužim)
A nije lako biti Kinez. Ne, nikako. Evo neki dan, usred Konzuma, taman prid frižiderom sa voćnim jogurtima, motaju se njih tri-četiri mornara, gledaju pudingiće i tako (jer pretovar u luci obično traje koji dan pa ubijaju vrime). Kad eto - Dida. Na njemu očale od pivske boce, šareni đemper, siva jakna, u korpi kruv i manistra. Ma čim je on njih ugleda, ma čim je on njih ugleda ispalija je ko iz topa: MAO CE TUNG!!!
i pravo na njih! Unija se čoviku u facu, upire prston i sve od sriće ponavlja: MAO CE TUNG-MAO CE TUNG!!! – ko da mu je pokojni Tung/Dong ćaća bio. A ovaj Kinez/Koreanac/Japanac? složija facu kima glavom sve ne zna di bi gledo i ništa mu nije jasno: Jel´to možda neki zapadnjački običaj, štoli? Ne zna on da su to preživjeli Nesvrstani.
I sad kad ti pogledaš, čovik je doslovno preplovija po zemaljske kugle, doša s onog kraja svita, proša Scilu i Haridbu, nosija glavu u torbi kroz oceane i oluje - da bi ga tamo negdi pred mliječnim i suhomesnatim proizvodima neki opićeni domorodac nazvao Mao Ce Tungom E jesenti život.
Poslat ćemo na njih oružje toliko neobjašnjivo da je nedokučivo i bogu i vragu! Poslat ćemo na njih oružje toliko gadno da i sam pogled na njegove hipnotizirajući-zastrašujuće uzdignute nozdrve - momentalno paralizira neprijatelja!Poslat ćemo na njih.. poslat ćemo na njih… (osjetljiviji među vama neka pokriju oči jer ovo je preužasno moćno oružje koje ledi krv u žilama).. poslat ćemo im - Franu Lasića!!! AAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!
Pojašnjenje: Toliko sam užasnuta da tučem glavom u tastaturu. (Ali fakat kad pogledaš, to je.. pa to je MISTERIJA SVIJETA! Kojeg vraga u tom ofucano-očerupanom jebivjetru te silne ženske vide? To naprosto nije golim okom vidljivo. Hm. Ili je vidljivo tek kad je gol?
Kužim)A nije lako biti Kinez. Ne, nikako. Evo neki dan, usred Konzuma, taman prid frižiderom sa voćnim jogurtima, motaju se njih tri-četiri mornara, gledaju pudingiće i tako (jer pretovar u luci obično traje koji dan pa ubijaju vrime). Kad eto - Dida. Na njemu očale od pivske boce, šareni đemper, siva jakna, u korpi kruv i manistra. Ma čim je on njih ugleda, ma čim je on njih ugleda ispalija je ko iz topa: MAO CE TUNG!!!
i pravo na njih! Unija se čoviku u facu, upire prston i sve od sriće ponavlja: MAO CE TUNG-MAO CE TUNG!!! – ko da mu je pokojni Tung/Dong ćaća bio. A ovaj Kinez/Koreanac/Japanac? složija facu kima glavom sve ne zna di bi gledo i ništa mu nije jasno: Jel´to možda neki zapadnjački običaj, štoli? Ne zna on da su to preživjeli Nesvrstani.I sad kad ti pogledaš, čovik je doslovno preplovija po zemaljske kugle, doša s onog kraja svita, proša Scilu i Haridbu, nosija glavu u torbi kroz oceane i oluje - da bi ga tamo negdi pred mliječnim i suhomesnatim proizvodima neki opićeni domorodac nazvao Mao Ce Tungom
E jesenti život.Inače, u Rvata ništa novo, sve mi nekako bljutavo. I politika i estrada. Nema tu više soli, sve je to već odavno progutano, prožvakano i probavljeno. Sve je to – Sve po starome, Ništa nova, Pokvareno do srži i Premazano svim mastima. Ukratko, bljutavo, bljutavo i bljutavo. Nemam ih živaca više ni komentirat jer bi svaki komentar bio ponavljanje same sebe. Koji izbori koji rezultati, koje što, koješta. A je, je, malo mi je Čičak diga tlak sa onim hitnim skakanjem u NATO (Čičko bi reka: Da-da, ne-ne, da-ne, ne-da (?); Cezar bi reka: Zar i ti sine Bljute!?; Mod bi rekla: Serem ti se ja NA-TO!;) pa me malo Gadafi nasmija sa onim čergama sred Pariza, pa malo ovo pa malo ono.. sve u svemu fali mi – Quintana.
Đe si brate, šo´ te nema?
Srce mi se para, cevanica me cepa!
Blog bez tebe ko fažol bez pasulja,
Vrati se, vrati - šta je kvasina bez ulja?!
Post je objavljen 11.12.2007. u 21:11 sati.